Теолог Вукашин Милићевић за Бету: Свако ко не игра по сценарију дивљачког капитализма је проблем

Доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду Вукашин Милићевић, објавио је недавно роман првенац "Васкрсење" у којем се бави утицајем спреге политике, дела цркве и организованог криминала на живот појединца који покушава да, у данашњој Србији, "проживи свој век чистог образа и неукаљаних руку".

Милићевић, којег је пре четири године тадашњи патријарх СПЦ Иринеј, након гостовања у емисији "Утисак недеље", суспендовао са свештеничких дужности и забранио му појављивање у јавности због "вербалног деликта" и оглушивања о његову одредбу да "свако ко носи мантију не може без његовог одобрења у медије", за Агенцију Бета говорио је о мотивима који су га инспирисали на писање романа.

"Вероватно нећу погрешити ако кажем да ме је до идеје да напишем роман довела дубока унутрашња потреба да комплетније изразим себе. Фикција ту могућност пружа јер вас ставља у позицију апсолутне слободе и одговорности у односу на текст. Опет, одакле потреба да изразим себе? Напросто, верујем да бити човек значи осећати одговорност да се буде слободан, а тога нема без изражавања себе, односно комуницирања себе другима", објашњава Милићевић.

Он каже да му је један од главних циљева писања била идеја да се позабави у основи вечном темом - елементарном људскошћу.

"Главна националистичка мантра је она о посебности. Моја жеља је била да покажем како је ово у чему се као друштво налазимо већ деценијама само једна мала модификација давно испричане приче у којој је главна тема елементарна људскост, а ње нема без доследности, храбрости, емпатије и поштења, те да ова начела вреде упркос нашим личним промашајима и општој безизгледности 'тренутка' у којем живимо", рекао је Милићевић.

Свештенике у његовој књизи карактерише одметнички дух - они се удаљавају од званичне Цркве и оглушују о њена хијерархијска правила, проповедајући веру на начин који сами сматрају исправним.

"Уколико хијерархија и 'правила' која она одређује, а поготово њена пракса, нису ништа друго до негирање духа и очевидног смисла онога што би требало да проповеда и чему би требало да служи. Поново, реч је о давно испричаној причи, а књига у којој се она налази зове се Нови завет", додао је он.

Милићевић је оценио да живимо у "дивљачком капитализму" успостављеном "под плаштом борбе за националне интересе".

"Дивљачки капитализам, који се успоставља под плаштом борбе за којекакве националне интересе и упорним позивањем на национално јединство, заправо личи на некакву чудовишну мешавину капитализма и феудализма, тако да су власнички односи, односи моћи, истовремено и лични односи поседовања. Лако је фингирати некакво тржиште када поседујеш савест људи. Зато се често деси да свако ко не игра по сценарију постаје проблем, без обзира на то што је, може бити, реч о 'обичном' човеку."

Наш саговорник сматра да се против тога може борити скретањем пажње са националних интереса на социјалне.

"Противотров би зато морао бити храбро скретање пажње са такозваних националних на социјална питања. Кажем 'такозваних' националних, пошто између националног и националистичког постоји суштинска разлика, док се код нас управо националистичко већ дуго успешно продаје за национално, а то води само и искључиво у истински националну пропаст", каже писац.

{имаге3}

О Милићевићевом прозном првенцу који је издала Лагуна, веома позитивно су се изјаснили и рецензенти књиге писац Светислав Басара и Владика Григорије, што му каже импонује, али још више обавезује.

"Реч је о двојици људи према којима не гајим само велико поштовање, већ и љубав", закључује Милићевић.

(Бета, 07.03.2024)