Амбасадор Филиповић за ДЕМОСТАТ: Приштина жели погоршање односа Војске Србије и КФОР-а
Партнерска сарадња Србије и НАТО је део спољне политике Србије ради остваривања сопствених интереса и заједничких интереса очувања мира и безбедности у региону, каже за Демостат шеф Мисије Србије при НАТО, амбасадор Бранимир Филиповић.
Како оцењујете сарадњу Србије и НАТО?
Партнерска сарадња Србије и НАТО се обавља уобичајеном динамиком, на основу принципа партнерства које обухватају добровољност, инклузивност и транспарентност и, као најважније, заснована је на потребама земље партнера. Садашња партнерска сарадња Србије са НАТО је континуитет наше сарадње коју имамо од 2006. године, када Србија постала чланица НАТО Програма Партнерста за мир.
Који су приоритети Мисије Србије у Бриселу у тренутку у којем НАТО доживљава трансформацију, посебно због сукоба у Украјини?
Приоритети Мисије су дугорочни. Два су главна питања којима се највише бавимо. Једно је партнерска сарадња и сви њени апсекти - цивилни и војни, а друго, у овом тренутку још важније, је питање Косова и Метохије, имајући у виду актуелну ситуацију, да је на територији наше јужне покрајине распоређена Мисија КФОР-а и да сарадња Војске Србије са КФОР-ом представља део наше партнерске сарадње, која се одвија у складу са Резолуцијом СБУН 1244 и Војно - техничким споразумом. Та сарадња је континуирано веома добра, уз висок ниво комуникације на различитим нивоима, што је веома битно за очување мира и безбедности на подручју Косова и Метохије. НАТО је једина војна легална сила која по Резолуцији СБУН 1244 постоји на том подручју.
Како Ви са позиције амбасадора и шефа Мисије Србије при НАТО видите безбедносну ситуацију на Косову и Метохији и деловање КФОР-а? Извори из НАТО су Демостату рекли да је безбедносна ситуација и даље фрагилна и нестабилна.
То је тачно. Ми томе додајемо да смо веома забринути, имајући у виду шта се дешава на подручју Косова и Метохије, а то се односи пре свега на једностране акције Приштине и неизвршавање њених обавеза које су преузете Бриселским споразумом. И то сматрамо као веома озбиљан потенцијал за тензије и нестабилност. Са наше стране, као што знате, покушавамо да дијалог Београда и Приштине буде одржив. Председник Александар Вучић и главни преговарач Петар Петковић су се увек одазивали састанцима дијалога Београда и Приштине, али сви ти састанци којима смо били посвећени нису резултирали оним што очекујемо, а то је пуна примена Бриселског споразума, успостављање Заједнице српских општина и, оно што је посебно важно, непредузимање једностраних акција којима се угрожавају права Срба, чини притисак на њих и врши застрашивање. То су основни моменти наше забринутости.
КФОР у потпуности спроводи мандат предвиђен Резолуцијом 1244, као једина легална и легитимна војна сила на Косову и Метохији. Ми очекујемо од КФОР-а да, колико год је могуће и превентивно делује, како би се све једностране акције Приштине и последице тих акција сузбиле. Сарадња Војске Србије и КФОР-а је битан моменат како би се многе провокативне акције Приштине предупредиле и како би се њихов утицај смањио. Морам признати отворено, а мислим да је свима јасно, да Приштина покушава својим провокацијама, деловањем и једностраним акцијама, да доведе до погоршања односа Војске Србије и КФОР-а, чега су, сматрам, и КФОР и наша страна свесни. Заједничким напорима покушавамо да ситуација буде стабилна и очекујемо од КФОР-а да заштити Србе на КиМ, без обзира што је његов мандат да штити све заједнице на Косову и Метохији, али је неспорно да је једина заједница која је озбиљно угрожена, то су Срби, како на северу, тако на југу Покрајине.
Колико су два инцидента која су се догодила на северу, у Звечану, када су повређени и војници КФОР-а и у Бањској, када су страдала тројица Срба и један косовски полицајац, утицала на односе Србије и НАТО и односе са КФОР-ом?
Ми смо веома јасно изразили жаљење због догађаја у Бањској и у Звечану. То су трагични догађаји, до којих не желимо да икада дође. Али, с друге стране, веома је важно да се предупреде једностране акције Приштине да до тога не дође. НАТО очекује истрагу са наше стране везано за те догађаје. Али, оно што је битно, партнерство треба да се заснива на међусобном поверењу и уважавању и да заједнички превазилазимо све ситуације које могу да доведу у питање наш однос и партнерство. Наша сарадња се наставља и даље, али сви ти догађаји утичу на укупну ситуацију.
Да ли се поверење у некој мери изгубило?
Ја се надам да то поверење и даље остаје, у то сам уверен. Логично је што је напад у Звечану на КФОР када су повређени његови припадници изазвао реакције у НАТО, али треба имати у виду целокупан развој догађаја који довели до тога, као и ширу слику догађаја у Бањској када погинуо приштински полицајац и троје Срба са КиМ. Потребно је сарадњу наставити јер и НАТО и Србија имају заједнички циљ очување мира и безбедности, пре свега на подручју Косова и Метохије, јер је тамо распоређена мисија КФОР-а под мандатом УН, као и мир и безбедност у ширем региону.
Предстоји обележавање 25 година од бомбардовања СР Југославије. Како ви видите перцепцију грађана када је реч о НАТО? Да ли би она могла да се промени ако би грађани били боље упознати са тим шта НАТО сада ради, каква је међусобна сарадња, и како оцењујете то што је перцепција грађана о НАТО била позитивнија неколико година након бомбардовања него што је сада?
И ја сам нашао те податке. Али, чињеница је да два питања и даље оптерећују однос Србије са НАТО. То је бомбардовање тадашње СР Југославије 1999. од чланица НАТО без овлашћења Савета безбедности УН, као и чињеница да је највећи број држава чланица НАТО, али не све, признао једнострано проглашену независност Косова, признао насилну сецесију дела наше територије. То су фактори који оптерећују перцепцију грађана због жртава и разарања услед бомбардовања. Бомбардовање се десило у доба светског мира, у доба интеграција, једна мала земља је бомбардовања од стране најмоћније светске војне алијансе, а, касније је призната насилна сецесија, иако је као разлог интервенције била проглашена наводна хуманитарна катастрофа.
Пре свега, Министарство спољних послова и Министарство одбране, али и друге наше институције раде на аспекту јавне дипломатије веома интензивно, да се грађани Србије упознају и да им се на најбољи могући начин презентује суштина партнерске сарадње Србије и НАТО. Циљ је да се грађанима, са аспекта јавне дипломатије, на најбољи начин објасни како је партнерска сарадња са НАТО део спољне политике Србије и на који начин ми сопствени интерес остварујемо кроз ту сарадњу. На томе треба радити озбиљно и постепено. Веома је важно да НАТО и чланице НАТО разумеју и уважавају наше интересе, пре свега битне црвене линије наших националних и државних интереса, а са друге стране да се заједнички, што и радимо, афирмише наступ и заједничко опредељење за очување мира и безбедности у региону.
Србија је неутрална земља и НАТО стално говори да то не жели да мења, уколико сама држава не жели да промени тај статус. Међутим, да ли је рат у Украјини утицао да се тај став НАТО промени и да ли се испод кулиса тражи другачији ангажман Србије?
Не, НАТО у потпуности поштује војну неутралност Србије и то изјаве НАТО званичника потврђују у више прилика. Генерални секретар Столтенберг је веома јасно рекао, током недавне посете Београду, као и другим приликама, да НАТО у потпуности поштује војну неутралност Србије, као и избор сваког партнера у дефинисању својих безбедносних аранжмана. Тако да ту нема никаквих промена. Али, у светској перцепцији је ситуација таква да је рат у Украјини довео до једне нове глобалне околности и подела, да су многе земље увеле санкције Русији, али да Србија то није учинила, имајући у виду своје интересе на међународној сцени. С друге стране, Србија је од почетка рата у Украјини, кроз одлуку Владе, а на основу става Савета за националну безбедност, врло јасно изразила став који се није до сада мењао о пуној подршци територијалном интегритету Украјине и осуди сваке оружане акције које се предузимају мимо овлашћења Савета безбедности. Тај став је принципијелан и јасан и ми га испољавамо на исто тако принципијелан и јасан начин.
Србија је увела мораторијум на војне вежбе са иностраним партнерима након што је почео рат у Украјини. Како се то одржава на партнерску сарадњу Србије и НАТО?
Пар дана након почетка рата у Украјини, Влада Србије је донела закључак и одредила позицију Србије у односу на ситуацију и рат у Украјини, која се није мењала, а тада успостављен својеврсни мораторијум на војне вежбе и то са свим партнерима у свету, као део тог закључка, заснован је на исказивању војне неутралности у контексту рата у Украјини. Неспорно је да су војне вежбе важан и препознатљив облик партнерске сарадње Србије и НАТО, али и сарадње са другима у свету, где постоји наш интерес. Желим, пак, да истакнем да је у последње две године било 120 различитих активности годишње у војном домену партнерске сарадње са НАТО, као и активног учешћа Србије у другим програмима ПзМ, што указује на одржање нивоа и квалитета сарадње, уз кључно присуство политичког дијалога, између председника Вучића и ГС Столтенберга, али и дијалога на другим дипломатским и војним нивоима. Тај дијалог је и основа за разноврсне облике практичне сарадње. У том контексту је успешно развијена мрежу канала комуникације између Србије и НАТО, ради што бољег обликовања партнерства у заједничком интересу.
Када је ГС Столтенберг недавно посетио Београд разматрана је могућност одржавања војне вежбе НАТО - Србија, која је планирана раније, али одложена на основу поменутог закључка Владе, што је и поменуто на заједничкој прес конференцији ПР Вучића и ГС Столтенебрга. Тренутно се анализирају могућности обнављања војних вежби са партнерима, пошто и наша војска, као и свака друга, има потребу за интероперабилношћу у развоју способности и капацитета. У том смислу треба имати у виду престижну улогу Србије и њених оружаних снага у мисијама и операцијама ЕУ и УН. То је битан део наше спољне и политике одбране, а самим тим и у контексту партнерске сарадње са НАТО. Наш допринос у овим мисијама и операцијама је високо вреднован и у војним и цивилним структурама НАТО, као и ЕУ и УН, и доприноси јачању међународне позиције Србије, као поузданог контрибутора мира и стабилности у региону, али и ван њега.
(Бета, 08.03.2024)
