Милановићева кандидатура изазвала низ реакција, тражи се став Уставног суда

Одлука председника Хрватске Зорана Милановића да учествује на парламентараним изборима на листи опозиционе Социјалдемократске партије (СДП) изазвала је бројне реакције уставних стручњака који позивају Уставни суд да се о томе изјасни.

И председник СДП Пеђа Грбин данас је најавио да ће се та странка упутити писани захтев Уставном суду и да ће одлуку поштовати.

"Позивам Уставни суд да што пре донесе одлуку да ли је оно што ни једним чланом Устава или закона није забрањено, да ли је то допуштено", рекао је Грбин на конференцији за новинаре СДП на којој је био и Милановић, некадашњи лидер те странке.

Уставна стручњакиња Сања Барић изјавила је за Хрватску радиотелевизију да Милановић одлуком о кандидатури на парламентарним изборима, 17. априла, грубо крши Устав и да, ако жели да се кандидује, мора претходно да одступи с функције председника државе.Сличан став изнело је још неколико уставних стручњака.

Уставни суд уторком одржава редовне стручне састанке, па није искључено да би управо на том састанку суд могао да стави ову ситуацију без преседана на сто, оцењује Н1 телевизија.

Како се наводи, Уставни суд може да реагује и пре него се предају кандидационе листе, јер је предвиђено да ће реаговати када утврди да учесници на изборима поступају противно Уставу или закону.

У том случају превиђено је да Уставни су путем средстава јавног информисања обавештава јавност и по потреби надлежна тела.

И док се чека реакција Уставног суда, председник Хрватске Зоран Милановић поново се данас обратио јавности истакавши да ће зауставити "хрватску трагедију“.

Он је рекао да се на првим изборима као председник државе 2020. држао неутрално, да на њих није изашао, јер је тиме покушао да нагласи независност од дневнополитичког живота, као и да је слично поступио годину касније на локалним изборима.

"Околности су се, међутим, промениле, ово о чему данас одлучујете и о чему одлучују хрватски људи није било могуће у мојој глави и мом срцу пре два месеца", рекао је Милановић у седишту СДП где је дочекан овацијама присутних.

Он је поновио да је "случај инсталирања једног пробисвета на чело главног државног хапситеља у њему пробудио и пркос и тугу и бес и велике инстинкте и човека и дивље мачке", алудирајући на избор судије Ивана Турудића на место главног државног тужиоца.

Турудићев избор на предлог владе премијера Андреја Пленковића из Хрватске демократске заједница (ХДЗ) изазвао је поделе у хрватској јавности будући да га део стручне јавности, опозиција и председник сматрају неприкладним и компромитованим због контроверзних познанстава и контаката с особама које су предмет истрага, али и особом блиском ХДЗ.

"Не улазим у сваки сукоб без размишљања и знам да у том сукобу ипак нисам медвед и да могу бити повређен и да могу повредити друге људе. Међутим, овде скоро да није било избора", нагласио је Милановић.

Он је казао да су Устав и закони нешто што су СДП и он увек градили и поштовали, али да "против силе, клијентеле, котерије, клике, картела, не могу ништа".

"Ту сам, уздам се у грађане, у вашу подршку и свих оних који ће нам бити партнери јер ово је борба за владу националног спаса", поручио је Милановић.

Он је рекао да је ово последњих седам и по година "катастрофалне власти који поприма елементе грчке трагедије" и додао да следи "катарза и без тога нема завршетка трагедије".

После распуштања Сабора, Милановић је јуче као председник државе расписао редовне парламентарне изборе за среду, 17. априла, чиме је изненадио јавност, јер се избори уобичајено одржавају недељом.

Нешто касније се неочекивано појавио на прес конференцији СДП на којој је приредио још веће изненађење када је најавио да ће учествовати на парламентарним изборима. СДП га је представио као носиоца листе у 1. изборној јединици и кандидата те за премијера.

Милановић је најавио да ће наступити као независни кандидат и да ће с функције председника одступити пошто победи на предстојећим парламентарним изборима.

Део странака углавном левице и центра поздравило је Милановићеву одлуку о изласку на изборе на којима ће се супротставити Андреју Пленковићу, чији је био главни критичар све време мандата.

Бројни аналитичари у првим реакцијама истакли су да Милановић преузима ризик, али и да даје ветар у леђа опозицији која је била готово без шансе на парламентарним изборима.

Милановићу петогодишњи председнички мандат истиче почетком 2025. године а редовни председнички избори треба да буду одржани крајем ове године. 

(Бета, 16.03.2024)