Тај дан смо сви сазнали: Србима више нико нец́е хтети да сачува живот
Спутник 17.03.2024
Тај 17. март 2004. представљао је доказ да Србима на Косову и Метохији нико више нец́е моц́и или хтети да сачува живот. Међународне мировне снаге, не рачунајуц́и неколико личних људских подвига, гледале су заједно са косовском полицијом како хорде Албанаца линчују и пале. Драганова и Бранкова прича, једна је од мноштва стопљених у масу бола и немоц́и.
Драган Смиљаниц́ рођен је у Београду, али је због посла живео и радио у Приштини. Радио је при Данском савету за повратак избеглица у Пец́ и Призрен, а његово задужење био је повратак људи у село Видање код Осојана. Срби су полако почињали да се врац́ају на своја огњишта, одакле их је рат 1998. и 1999. отерао. Драган је био један од станара трагичне зграде „Ју програма“ у којој су расла деца која су вијачу прескакала у ходницима, а сан им је био да изађу
