San Marino: „Imamo san" - najgora fudbalska reprezentacija na svetu juri prvu pobedu u poslednjih 20 godina
San Marino je najniže rangirana reprezentacija na svetu i pobedila je samo jednom u svojoj istoriji. Hoće li ostvariti drugu?
Uskoro će biti punih 17 godina otkako je kapiten San Marina Mateo Vitajoli, igrač sa najviše nastupa u istoriji zemlje, prvi put igrao za fudbalski tim svoje zemlje.
Ali on još proslavio pobedu.
Prošle su dve dve decenije i 136 utakmica ispresecanih strašnim porazima i čudnim promašajima otkako je San Marino, peta najmanja zemlja na svetu, zabeležio jedinu pobedu u istoriji nacionalnog tima.
„Najgore sećanje je bio meč na gostovanju Holandiji 2011. godine, koji je završen rezultatom 11:0", kaže Vitajoli za BBC Sport.
„Već su nam bili dali osam ili devet golova, a do kraja utakmice je ostalo još mnogo vremena i sećam se da su navijači tražili od Holandije da da još golova".
- Poslednja zemlja na planeti bez fudbalske reprezentacije
- Odbegle krave i Bekamove posete: Život u najmanjoj ligi na svetu
- Šta se u srpskom fudbalu promenilo od poslednjeg plasmana na Evropsko prvenstvo
Okružen Italijom i spektakularnom planinom Titano koja se nad njim nadvija, San Marino ima samo 33.000 stanovnika i prostire se na samo 61 kvadratni kilometar - otprilike upola manje od Mančestera.
Prema rang listi Međunarodne fudbalske federacije (FIFA), San Marino je najlošija fudbalska reprezentacija na svetu - izgubila je 192 od 201 meča.
Ali Vitajoli i njegovi saigrači imaju priliku da napišu novo poglavlje ove nedelje u prijateljskoj utakmici protiv Sent Kits i Nevis, karipske zemlje koja je 63 mesta iznad 210. San Marina.
Iskusni Vitajoli iznosi šta bi značilo da San Marino ostvari dugo očekivanu pobedu.
„To bi značilo da bih postao deo istorije reprezentacije moje zemlje, to mi je najveći san", kaže 34-godišnjak.
„Bila bi to prilika da ostavim trag, nešto što ne može da se izbriše. Ta pobeda bi se pamtila i 2050. godine", dodaje.
Jedina pobeda u istoriji reprezentaciji San Marina ostaje ona u prijateljskoj utakmici protiv Lihtenšatjna 1:0 u aprilu 2004. godine, kada je ranim golom Endija Selve, najboljeg strelca nacionalnog tima svih vremena sa osam golova.
Taj trenutak ostao je urezan u sećanju stanovnika sićušne evropske zemlje.
Dugo čekanje na novu pobedu od tada nije pokolebalo generacije igrača nacionalnog tima San Marina, sastavljenog pretežno od amatera.
Oni se neizmerno ponose što nose nebesko-plavi dres državnog tima.
Vitajoli, koji radi kao grafički dizajner, nedavno je proslavio rođenje ćerke i dobro je uigran u raspoređivanju obaveza, obavljajući preko dana posao od kojeg živi, a potom svako veče odlazi na treninge.
„Komplikovano je", kaže Vitajoli.
„Ali ljubav prema reprezentaciji vaše zemlje i prilika koju predstavlja igranje međunarodnog fudbala - ima mnogo profesionalaca koji nikada ne dobiju priliku i čast da igraju takve utakmice - to čini žrtvu vrednom truda", dodaje.
Iako su prošle decenije bez pobeda, bolnih dvocifrenih poraza - najveći od Nemačke 13:0 (2006. godine) - i bez nade da će se uskoro kvalifikovati za neki veći turnir, igrači San Marina su požrtvovani i drže se zajedno.
Ti naizgled mali, drugima beznačajni trenuci, kao što je kad postignu utešni gol u teškom porazu ili čak kad izbore remi bez golova, njima su još slađi.
„U nacionalnom sam timu skoro 20 godina. Sve generacije do sada je krasio timski duh, svi igrači su bili podređeni timu i disali za njega", dodaje Vitajoli.
„Kada igrate teške mečeve, protiv jakih rivala, a pritom nemate čvrstu ekipu iza sebe, onda te utakmice mogu jako da povrede.
„Mi smo prijatelji koji dele istu čast, ali i isti teret".
Bilo je znakova napretka.
San Marino je dve godine čekao da postigne gol u nekoj takmičarskoj utakmici.
Kada su to uspeli, u meču protiv Danske u oktobru 2023. godine, na terenu je nastalo opšte veselje.
La Serenisima, kako glasi nadimak reprezentacije San Marina, izgubila je od Danske 1:2 u kvalifikacionoj utakmici za Evropsko prvenstvo 2024. godine, ali rezultat je za nebesko-plave bio sporedan: mnogo važnije je bilo da su dali gol, i to gol za izjednačenje.
Usledili su i vezani golovi u narednim utakmicama, što je bilo prvi put u 18 godina: u porazu od Kazahstana (1:3), a potom i četiri dana kasnije, u porazu od Finske (1:2), strelac Filipo Berardi iz penala.
„Da mi je pre nekoliko godina neko rekao da ću postići nekoliko golova na međunarodnoj sceni u dresu San Marina, smatrao bih ga budalom, ne bih mu verovao", kaže Berardi.
„Postizanje gola u međunarodnoj utakmici, sa svim problemima koje tim mora da prevaziđe, izaziva još više osećanja...
„Pogledajte samo moj prvi gol za nacionalni tim koji sam postigao protiv Kazahstana 2019. godine. Bližio se kraj utakmice i gubili smo 3:0, ali kada sam dao gol svi saigrači i ja smo prosto poludeli od sreće, iako taj gol nije doneo ništa u rezultatskom smislu".
Najsrećnije sećanje na nacionalni tim, Vitajoliju seže do 2014. godine i remi bez golova sa Estonijom.
Ali, iako za igrače San Marina nije sve u rezultatima, među njima vlada osećaj da se druga pobeda bliži.
„Osetio sam da se nešto promenilo u našim umovima", kaže Berardi.
„Imamo veće samopouzdanje i osećam da smo vrlo blizu da ponovo ostvarimo pozitivan rezultat, bilo da odigramo nerešeno ili pobedimo.
„Najveći san mi je da budem deo tima San Marina koji će slaviti pobedu.
„Bilo bi to, verovatno, najveće zadovoljstvo koje bih iskusio u životu - i to ne samo ja, već i saigrači, selektor i ljudi u San Marinu".
Taj pozitivan osećaj budi nadu selektoru Robertu Čevoliju, imenovanog u januaru 2024. godine, da će tim rasti i da će reprezentacija San Marina promeniti skor - nabolje.
Ponosan što vodi reprezentaciju svoje zemlje, Čevoli kaže da želi da se oduži San Marinu u kojem je počeo igračku, a potom trenersku karijeru.
Ne bi bilo boljeg načina da to učini od okončanja 20-godišnjeg čekanja na pobedu.
„Želim da sanjam bez granica", kaže Čevoli.
„Potpuno sam svestan nevolja koje reprezentacija mora da prevaziđe i koje su mnogo drugačije od onih koje imaju druge reprezentacije, ali se nadam da će tim nastaviti da napreduje.
„Bilo bi veliko dostignuće ako počnemo pobedom. Bilo bi to sjajno i za samopouzdanje igrača, sve u stručnom štabu i fudbal u San Marinu.
„Neće biti lako. Potpuno smo svesni da nas čeka hiljade nevolja. Ali igrači rade prave stvari, sjajno treniraju i nadamo se da ćemo uspeti da dođemo do pobede - zašto ne?".
Pogledajte i ovaj video: Fudbalski klub bez fudbalera
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 03.19.2024)
Nadam se da će Asad platiti, kaže majka tinejdžera čija smrt je potpirila sirijsku revoluciju 2011.
