Dnevnik jednog namćora: Opšta mesta

Kako je sve (za)palo u totalni mrak, izuzimajući povremene zakasnele prolaznike i neodustajne šetače notornih kerova ili, bolje rečeno, notorne šetače neodustajnih kerova koji, ni pod milim bogom, nisu mogli da se suzdrže sranja i pišanja, baš kao ni mi, pomislih, no nas nije imao ko da šeta, a bili smo, svakako, najgori – mada jedini u tom sirotinjskom i besmislenom takozvanom parku na jednom od sedam ili devet brda takozvanog grada Beograda. Blagost i lakoća