Tramp kao komičar
Peščanik 21.03.2024 | Fintan O’Toole
London, 13.7.2018, foto: Neda Radulović-Viswanatha U Varšavskom getu, oktobra 1941, Meri Berg, tada tinejdžerka, pisala je u svom dnevniku o neverovatnoj istrajnosti smeha na tom paklenom mestu: „Svakog dana u Art kafeu u Ulici Lašno mogu se čuti pesme i satire koje na uvijen način ismevaju policiju, hitnu pomoć, rikše, pa čak i Gestapo.
I sama epidemija tifusa je predmet šala. To je smeh kroz suze, ali je smeh. Taj smeh je naše oružje u getu – naši ljudi se smeju smrti i nacističkim naredbama. Humor je jedina stvar koju nacisti ne mogu da razumeju.“ Berg ovde dirljivo izražava jednu opštepoznatu i utešnu ideju. Smeh je jedno od nekoliko oružja koje slabi imaju protiv jakih. Crni humor, ili humor pod vešalima, niko ne može oduzeti onima koji će za koji tren biti obešeni; to je konačna potvrda
