Алан Мекмастерс: Како је раскринкана велика обмана о „изумитељу тостера“ на Википедији

Више од деценије, обмањивач је плео мрежу преваре о изумитељу електричног тостера.

У његове лажи поверовали су новинари, професори и званичници, а онда је један тинејџер указао на нешто што је свима промакло.

„Читао сам много Википедију кад би ми било досадно на часу&qуот;, каже петнаестогодишњи Адам, који учи фотографију и ИЦТ у школи у Кенту.

Једног дана у јулу 2022. године, један од његових наставника поменуо је интернет енциклопедијску одредницу о Алану Мекмастерсу, за кога је рекао да је шкотски научник с краја 19. века и изумитељ „првог електричног тостера за хлеб&qуот;.

• Како препознати да је фотографија обрађена и да је лажна
• Википедија слави рођендан: Шта каже човек који ју је осмислио
• Како препознати лажне профиле на друштвеним мрежама

Фотографија човека са лелујавим шишкама и дугим зулуфима, како замишљено зури у даљину - очигледно реликвија из 19. века, билаје на врху странице.

Изгледало је као да је поцепана при дну.

Адам је постао сумњичав.

„Није изгледала као права фотографија, већ као да је дотерана&qуот;, каже ми он.

Када је отишао кући, одлучио је да пише о сумњама на форуму посвећеном вандализму на Википедији.

Није ни сањао да је покренуо ланац догађаја који ће ме одвести до правог „Алана Мекмастерса&qуот; - не изумитеља електричног тостера, већ његовог алтер ега из стварног живота.

Изумитељ који није постојао

Све донедавно, кад бисте потражили „Алана Мекмастерса&qуот; на Википедији, пронашли бисте исти чланак као и Адам.

И ко би у њега посумњао?

На крају крајева, као и већина чланака на Википедији и овај је био препун извора: новинских чланака, књишких и интернет страница које су наводно пружале доказе о Мекмастерсовом животу и заоставштини.

Као последица тога, много људи узело је здраво за готово да је Мекмастерс био стваран.

Више од десетине књига, објављених на разним језицима, наводило га је као изумитеља тостера.

Чак је и интернет страница шкотске владе наводила електрични тостер као пример „иновативног и инвентивног духа ове нације&qуот;.

У његовој наводној родној земљи, Мекмастерс је био нека врста народног хероја.

• „Дипфејк је будућност стварања садржаја“
• Колико добро познајете Гугл - 22 године од оснивања компаније
• „Опасна вештачка“ интелигенција која пише лажне вести

Једна шкотска основна школа организовала је дан активности у његову част.

Деца су писала дневничке белешке о Мекмастерсу, исцртавала кришке тоста, и правила тостер играчке од коцкица.

Единбуршки кувар Скот Смит направио је детаљан десерт у његову част, док је учествовао у Великом британском менију, емисији о кувању на ББЦ-ју.

Смит каже да су му Мекмастерсово име предложили продуценти, али они нису одговорили на наш захтев за коментар.

Године 2018, кад је Банка Енглеске питала британску јавност ко би требало да се појави на новчаници од 50 фунти, Мекмастерс је био номинован - и уврштен на дуги списак заједно са још 988 других наводно одговарајућих учесника који су дали значајан допринос науци.

Банка Енглеске није желела да коментарише за овај чланак, али је потврдила да је Мекмастерс био избачен из ширег избора пошто су извршене додатне провере.

Све то време, док се свет све више упознавао са наводним шкотским изумитељем, постојао је неко у Лондону који није могао да сакрије кез сваки пут кад би се на његовом екрану - изнова и изнова - појавило име „Алан Мекмастерс&qуот;.

Алан Мекмастерс (30) је аеронаутички инжењер из Лондона, а „не изумитељ тостера&qуот;, уверава ме он кикоћући се.

„Не смете да верујете свему што прочитате на интернету&qуот;, додаје.

Осећам се нервозно због могућности да постанем жртва још једне преваре.

И зато тражим од Алана да ми пошаље фотографију пасоша, што он и чини.

Не лаже: чак и ако му недостаје волуминозне шишке његовог имењака, он је стварно Алан Мекмастерс („пола Јапанац, а пола Шкот&qуот;, додаје текстуалном поруком).

„Једног дана ми је отац рекао: 'Можда смо у сродству са изумитељем тостера?' А ја сам морао да га разочарам&qуот;, присећа се он.

То је могао да учини зато што је Алан знао праву истину: био је присутан кад је обмана о тостеру започела пре више од једне деценије.

Погледајте причу о лажним профилима на друштвеним мрежама и како их препознати

Настанак легенде о Мекмастерсу

Шестог фебруара 2012. године, Алан је био на универзитетском предавању, кад су их упозорили да не користи Википедију као извор.

Да би потцртао поенту, предавач је испричао да је један његов пријатељ - „Меди Кенеди&qуот; - навео себе на страници као изумитеља тостера.

Алану и његовим колегама је прича била „забавна&qуот;, али су почели да размишљају о томе да преправе чланак.

На крају крајева, једно од препознатљивих обележја Википедије је да скоро свако може да је дотерује.

Поред Алана седео је један од његових најбољих пријатеља, Алекс, који се јавио да ће сам унети те исправке.

„Променио сам само толико да каже да је мој пријатељ, који је седео поред мене, Алекс Мекмастерс, заправо измислио тостер у Единбургу 1893. године.

„Нисмо имали појма ко је стварно изумео тостер&qуот;, присећа се Алекс.

Управо је ушао у интернет историју, али Алан се није обазирао на то.

„Алекс је увек био помало шаљивџија, то је један од разлога зашто га сви волимо.

„Чланак је већ ионако био вандализован, само је промењена природа нетачне информације. Мени је то било смешно, нисам очекивао да потраје&qуот;, каже он.

Википедија се ослања на волонтере да би чланци били онолико тачни колико је могуће.

То подразумева проверу да су у чланцима правилно наведени извори, да су текстови јасно написани и да нису вандализовани или кварени.

Али то је огроман посао.

• Зашто је мали број уредница на Википедији
• Ко је и шта је тачно „Карен“ или „Славица&qуот; у интернет свету
• Криптокраљица: Како је ова жена израдила цео свет, а онда нестала

Само на енглеској Википедији има више од 6,5 милиона чланака и мање од 125.000 редовних уредника.

Готово је неизбежно да неки чланци пропадну кроз пукотине, а текст који се бавио пореклом тостера био је управо један од њих.

„У оно време смо се слатко исмејали на ту измену, али смо врло брзо заборавили на њу&qуот;, каже Алекс, један од обмањивача.

Али интернет никад не заборавља.

Од тог дана надаље, свако ко би потражио проналазача тостера на Википедији, нашао би да је одговор на то питање „Алан Мекмастерс&qуот;.

И није прошло много времена пре него што је британски лист Дејли мирор погрешно навео Мекмастеров тостер као „свакодневни изум који је променио животе и ставио британског генија на светску мапу&qуот;.

Рич, који је власник Мирора, одбио је да коментарише.

Алекс се осећао враголасто и питао се колико далеко ће ова неслана шала да оде.

Запитао се шта би се десило кад би отворио чланак на Википедији посвећен искључиво наводном изумитељу тостера.

Још важније, запитао се колико ће времена проћи пре него што волонтери - уредници платформе разоткрију фалсификат.

У фебруару 2013. године, рођен је засебан чланак на Википедији о Алану Мекмастерсу.

Да би је илустровао, Алекс је направио слику себе и променио је тако да изгледа као слика из 19. века.

Та фотографија ће годинама касније привући Адамову пажњу.

У оно време Алекс је мислио да се ради о безазленој шали.

„Ако добијете погрешну информацију о томе ко је изумео тостер, последице су да можете погрешно да одговорите на питање на квизу у пабу.

„То је тривијална информација, која нема значајан утицај на стваран свет&qуот;, каже он.

Да ли је стварно било тако?

Ускоро се име „Алан Мекмастерс&qуот; брзо раширило светом као име изумитеља тостера.

Више од деценије касније, његова животна прича препричавана је у великим медијским кућама, званичним телима и чак у једном америчком музеју.

Што је више људи чуло за Мекмастерса, то су сложенији Алексови описи постајали.

„Чланак је кренуо са само неколико реченица, а временом сам одлучио да почнем да записујем све урнебесније ствари&qуот;, каже он.

Између осталог, лажно је сугерисао да је Мекмастерс помогао у изградњи система сигнализације за лондонску подземну железницу.

„Ове тврдње би преносили разни медији, потом бих их цитирао, и оне би постајале чињенице&qуот;, каже Алекс.

То би управо могао да буде разлог зашто је обмана о Мекмастерсу опстајала толико дуго.

„Овде имате циркуларно цитирање&qуот;, каже Хедер Форд, ванредна професорка са Универзитета за технологију у Сиднеју.

Кад новинар понови тврдњу изнету на интернету, његово извештавање потом може да се искористи на Википедији као доказ за поткрепљивање оригиналне тврдње.

„Википедија само сакупља све те изворе и цитате, док наставља да гради овај чланак који је првобитно заснован на лажи&qуот;, каже Форд.

Мекмастерс одлази у залазак сунца

Годинама нико није изражавао никакве сумње на интернету - све док петнаестогодишњи Адам није изразио забринутост на форуму на Редиту.

Његов тред је носио име: „Слика изумитеља тостера на Википедији је лажирана&qуот;.

У овом стадијуму, Адам није био свестан да изумитељ Алан Мекмастерс не постоји - само да фотографија употребљена да илуструје његов чланак на Википедији делује као да је фалсификат.

„Много људи је заправо одговорило: 'Користио сам ту фотографију за презентацију у школи'.

„Помислио сам како је то урнебесно&qуот;, присећа се Адам.

Али пошто је његова објава изашла у етар, брзо је подељена на Википедиократији, форуму познатом по критикама онлајн енциклопедије.

То је, заузврат, узбунило уреднике Википедије који су, за мање од 24 сата, номиновали читав чланак за брисање.

У року од недељу дана, на врх чланка је била додата етикета „обмана&qуот;.

• Како мрежа лажних налога шири кинеску пропаганду
• Како је измењена фотографија принцезе од Велса
• Колико добро познајете Гугл - 22 године од оснивања компаније

И у септембру 2022. године, чланак је измењен тако да свако ко тражи Мекмастерса на Википедији уместо тога буде преусмерен на страницу о обманама.

Алексов налог на Википедији, којим се служио да напише чланак о Мекмастерсу, био је блокиран.

Фондација Википедија, која води Википедију, каже за ББЦ да обмане и дезинформације схвата „веома озбиљно&qуот;.

Она прихвата да се обмане дешавају „с времена на време&qуот;, али каже да је страница заштићена „преко комбинације алатки машинског учења и људског надзора волонтерских уредника&qуот;.

Каже и да се дезинформацијама и обманама „углавном баве волонтери постојећим правилима и процесима&qуот; и да су они „изван домашаја утицаја Фондације Википедија&qуот;.

„Генерално гледано, Фондација учествује само у питањима која се тичу садржаја на платформи у конкретним случајевима дезинформација и правних зачкољица&qуот;, наводи се у саопштењу.

Прави изумитељ

Расветљавање ове мистерије није било лако.

Разговарао сам са колекционарима тостера из Европе и САД, као и кустосима музеја, стручним за кућне апарате.

Према више извора, први патент за комерцијално доступан и успешан тостер поднео је Френк Шејлор 1909. године, у име компаније Џенерал Електрик у Америци.

Тостер назван Д-12 сматра се првим комерцијално доступним електричним тостером.

„Предиван је&qуот;, каже Ребека Долгој, кустоскиња природних ресурса и индустријске технологије у Ингенијуму, канадским музејима науке и иновације (који имају два тостера Д-12).

„Ставили бисте хлеб унутра, он би тостирао по једну страну, и морали бисте да га окренете. Машина је веома елегантна, али и корисна&qуот;, додаје.

Док разговарам са њом, примећујем јој страст у речима.

„Занимају ме тостери зато што су фасцинантни, али и због прича које нам омогућују да испричамо&qуот;, каже ми она.

А прича о Алану Мекмастерсу, изумитељу, свакако је једна таква.

Само што, сасвим случајно, није истинита.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.24.2024)