Тероризам: Шта је ИСИС-К
Џихадистичка екстремистичка група у Авганистану сматра се одговорном за најкрвавије нападе претходних година.
Текст је ажуриран 26. марта 2024.
ИСИС-К - или прецизније Исламска држава покрајине Корасан (ИСКП ) - регионални је огранак ИСИС-а (или такозване Исламске државе) који је активан у Авганистану и Пакистану и у Централној Азији.
Он је најекстремнија и најнасилнија од свих џихадистичких милитантних група у том подручју.
Владе широм света прогласиле су је за терористичку организацију.
Основан је у јануару 2015. године на врхунцу снага Исламске државе у Ираку и Сирији, пре него што је његов самопроглашени калифат поразила и разбила коалиција предвођена Сједињеним Амричким Државама.
Регрутује и авганистанске и пакистанске џихадисте, нарочито пребегле припаднике авганистанских талибана који њихову организацију доживљавају као недовољно екстремну.
- Шта је Исламска држава&qуот;
- Шта се догодило са Исламском државом у 2023
- Талибани, Исламска држава и Ал Каида - у чему је разлика
Корасан се односи на историјску област која је обухватала делове данашњег Авганистана и Пакистана.
Последњих месеци, ИСИС-К се показао као најопаснији огранак групе Исламска држава, са великим дометом и репутацијом екстремне бруталности и окрутности.
Ова организација је преузела одговорност за терористички напад у Москви 22. марта 2024. године у којем је убијено најмање 140 људи.
Шта је циљ ИСИС-К?
Мете ИСИСА-К су припадници авганистанске војске, политичари и министарства, талибани, верске мањине између осталог шиити и сики, америчке и НАТО снаге, као и међународне агенције и организације које пружају помоћ.
ИСИС-К се сматра одговорним за неке од најгорих зверстава из последњих година, са нападима на школе за девојчице, болнице, па чак и породилиште, где су наводно убијали труднице и медицинске сестре.
За разлику од талибана, чији се интереси ограничавају на Авганистан, ИСИС-К је део глобалне мреже Исламске државе која жели да спроводи нападе не западне, међународне и хуманитарне мете гдегод може да допре до њих.
Заједно са оним што је остало од ширег руководства групе у Сирији и Ираку, ИС-К тежи ка паннационалном исламском калифату којим ће владати кроз изузетно ригорозно тумачење шеријата, исламског закона.
У Авганистану води спорадичну, али и даље смртоносну побуну против владара земље, талибана, са којима се разилази на идеолошким основама.
- Авганистан: Снажна експлозија у џамији у Кабулу, убијена 21 особа
- У самоубилачком нападу у авганистанској престоници убијени студенти док су полагали испит
- У нападу у Авганистану погинули ученици верске школе
Где се налазе?
Седиште ИСИСА-К је у источној покрајини Нангархар, близу рута за кријумчарење дроге и људи у Пакистан и из њега.
На свом врхунцу, ова група је бројала око 3.000 бораца, али је претрпела значајне губитке у борбама и са Американцима, и са авганистанским снагама безбедности, као и са талибанима.
- Ко су талибани
- Браћа пуштена из затвора Гвантанамо - 20 година иза решетака без подигнуте оптужнице
- Преживели Гвантанамо, па пребачени у Србију и Албанију: „И даље смо у затвору&qуот;
Јесу ли повезани са талибанима?
Периферно да, преко треће стране, мреже Хакани.
Према истраживачима, постоје снажне везе између ИСИСА-К и мреже Хакани, која је опет тесно повезана за талибанима.
Човек задужен за безбедност у Кабулу је Калил Хакани, за којим је расписана потерница од пет милиона долара.
Доктор Саџан Гохел из Фондације Азија Пацифик годинама надзире милитантне мреже у Авганистану.
„Неколико великих напада између 2019. и 2021. године укључивало је сарадњу између ИСИСА-К, талибанске мреже Хакани и других терористичких група из Пакистана&qуот;, каже он.
Кад су талибани преузели Кабул 15. августа 2021, пустили су велики број затвореника из затвора Пул-е-Чарки, међу којима су наводно били и екстремисти Исламске државе и Ал Каиде.
Ти људи су сада на слободи.
Али ИСИС-К се умногоме разликује од талибана, оптужујући их да су одустали од џихада и рата зарад мировног споразума кроз преговоре постизаног у „луксузним хотелима&qуот; у Дохи, у Катару.
Екстремисти Исламске државе сада представљају огроман безбедносни изазов за талибанску владу.
- Бомбашки напади у Пакистану уочи избора: Најмање 20 мртвих
- Ко је екстремистичка група Џаиш ал Адл из Пакистана
Зашто су сада напали Русију?
Постоји неколико разлога.
ИСИС-К већину света сматра својим непријатељима.
Русија је високо котирана на њиховој листи, заједно са САД, Европом, Израелом, Јеврејима, хришћанима, муслиманима шиитима, талибанима и свим владарима држава са муслиманском већином, које сматрају „отпадницима&qуот;.
Непријатељство Исламске државе према Русији сеже до чеченских ратова 1990-их и раних 2000-их, када су руске снаге опустошиле Грозни, главни град Чеченије.
Недавно је Русија ушла у сиријски грађански рат на страни свог савезника, председника Башара ел Асада, а руско ваздухопловство је извело низ бомбардовања положаја побуњеника и цивила, убивши велики број група Исламска држава и бораца повезаних са Ал Каидом.
У Авганистану, ИСИС-К гледа на Русију као на савезника талибана, због чега су напали руску амбасаду у Кабулу 2022.
На Русију гледају као заклетог непријатеља и због 10 година совјетске окупације Авганистана од 1979-89.
Не треба занемарити ни ситуацију унутар саме Русије.
ИСИС-К сматра Русију веома хришћанском земљом, а у видеу објављеном после напада у Москви 22. марта 2024. године говоре о убијању хришћана.
У намери да спречи терористичке нападе, руска Федерална служба безбедности (ФСБ) понекад излаже таџикистанске и друге раднике мигранте из централне Азије одређеном степену узнемиравања и сумњи.
Коначно, Русија, која је тренутно у рату са Украјином, можда је једноставно била згодна мета прилика за ИСИС-К, место где је оружје било доступно, а руске безбедносне снаге су биле опуштене.
- Напад у Москви: Убијено најмање 140 људи, оптужени пред судом
- Да ли је Русија игнорисала америчка упозорења на „терористичке&qуот; нападе
- Док Русија жали за жртвама напада у Москви, како ће реаговати Путин
Ко су били нападачи у Русији?
Према руским државним медијима, четворица заробљених и оптужених су држављани централноазијске Републике Таџикистан, која је некада била део Совјетског Савеза.
У судницу су доведени са модрицама и у завојима, што сугерише да су насилно испитивани.
Проблем је у томе што ће према међународним нормама њихова признања бити безвредна - људи ће признати све само да престане мучење током испитивања.
Према извештајима, један од мушкараца је виђен како врши надзор над местом напада Крокус сити холом почетком марта, отприлике у време када су САД упозориле Русију да постоји непосредна претња терористичког напада на јавни простор.
Кремљ је то упозорење одбацио као „пропаганду&qуот;.
Према другом извештају, најмање двојица нападача недавно су стигла у Русију, што имплицира да је то био „одред за убиство&qуот; који је послао ИСИС-К, а не ћелија такозваних „спавача&qуот; - људи који су дуже времена у некој земљи, прикривени, али раније регрутовани са задатком да у неком тренутку изврше напад.
Москва не верује да иза напада стоји ИСИС-К.
Многи у Русији повезују Украјину са нападом у Москви, као и Запад, понављајући да су разне терористичке организације они направили.
Да ли је ИСИС-К и раније вршио нападе?
Током хаотичне евакуације Американаца и савезника из Авганистана, на аеродрому у Кабулу 2021. године, бомбаш самоубица се разнео, убивши притом 170 Авганистанаца и 13 америчких војника.
Годину дана касније, преузели су одговорност за бомбашки напад на руску амбасаду у Кабулу, убивши најмање шест људи, а друге ранивши.
Погледајте видео: Колика је цена рата у Авганистану
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 03.26.2024)










