Terorizam: Šta je ISIS-K
Džihadistička ekstremistička grupa u Avganistanu smatra se odgovornom za najkrvavije napade prethodnih godina.
Tekst je ažuriran 26. marta 2024.
ISIS-K - ili preciznije Islamska država pokrajine Korasan (ISKP ) - regionalni je ogranak ISIS-a (ili takozvane Islamske države) koji je aktivan u Avganistanu i Pakistanu i u Centralnoj Aziji.
On je najekstremnija i najnasilnija od svih džihadističkih militantnih grupa u tom području.
Vlade širom sveta proglasile su je za terorističku organizaciju.
Osnovan je u januaru 2015. godine na vrhuncu snaga Islamske države u Iraku i Siriji, pre nego što je njegov samoproglašeni kalifat porazila i razbila koalicija predvođena Sjedinjenim Amričkim Državama.
Regrutuje i avganistanske i pakistanske džihadiste, naročito prebegle pripadnike avganistanskih talibana koji njihovu organizaciju doživljavaju kao nedovoljno ekstremnu.
- Šta je Islamska država"
- Šta se dogodilo sa Islamskom državom u 2023
- Talibani, Islamska država i Al Kaida - u čemu je razlika
Korasan se odnosi na istorijsku oblast koja je obuhvatala delove današnjeg Avganistana i Pakistana.
Poslednjih meseci, ISIS-K se pokazao kao najopasniji ogranak grupe Islamska država, sa velikim dometom i reputacijom ekstremne brutalnosti i okrutnosti.
Ova organizacija je preuzela odgovornost za teroristički napad u Moskvi 22. marta 2024. godine u kojem je ubijeno najmanje 140 ljudi.
Šta je cilj ISIS-K?
Mete ISISA-K su pripadnici avganistanske vojske, političari i ministarstva, talibani, verske manjine između ostalog šiiti i siki, američke i NATO snage, kao i međunarodne agencije i organizacije koje pružaju pomoć.
ISIS-K se smatra odgovornim za neke od najgorih zverstava iz poslednjih godina, sa napadima na škole za devojčice, bolnice, pa čak i porodilište, gde su navodno ubijali trudnice i medicinske sestre.
Za razliku od talibana, čiji se interesi ograničavaju na Avganistan, ISIS-K je deo globalne mreže Islamske države koja želi da sprovodi napade ne zapadne, međunarodne i humanitarne mete gdegod može da dopre do njih.
Zajedno sa onim što je ostalo od šireg rukovodstva grupe u Siriji i Iraku, IS-K teži ka pannacionalnom islamskom kalifatu kojim će vladati kroz izuzetno rigorozno tumačenje šerijata, islamskog zakona.
U Avganistanu vodi sporadičnu, ali i dalje smrtonosnu pobunu protiv vladara zemlje, talibana, sa kojima se razilazi na ideološkim osnovama.
- Avganistan: Snažna eksplozija u džamiji u Kabulu, ubijena 21 osoba
- U samoubilačkom napadu u avganistanskoj prestonici ubijeni studenti dok su polagali ispit
- U napadu u Avganistanu poginuli učenici verske škole
Gde se nalaze?
Sedište ISISA-K je u istočnoj pokrajini Nangarhar, blizu ruta za krijumčarenje droge i ljudi u Pakistan i iz njega.
Na svom vrhuncu, ova grupa je brojala oko 3.000 boraca, ali je pretrpela značajne gubitke u borbama i sa Amerikancima, i sa avganistanskim snagama bezbednosti, kao i sa talibanima.
- Ko su talibani
- Braća puštena iz zatvora Gvantanamo - 20 godina iza rešetaka bez podignute optužnice
- Preživeli Gvantanamo, pa prebačeni u Srbiju i Albaniju: „I dalje smo u zatvoru"
Jesu li povezani sa talibanima?
Periferno da, preko treće strane, mreže Hakani.
Prema istraživačima, postoje snažne veze između ISISA-K i mreže Hakani, koja je opet tesno povezana za talibanima.
Čovek zadužen za bezbednost u Kabulu je Kalil Hakani, za kojim je raspisana poternica od pet miliona dolara.
Doktor Sadžan Gohel iz Fondacije Azija Pacifik godinama nadzire militantne mreže u Avganistanu.
„Nekoliko velikih napada između 2019. i 2021. godine uključivalo je saradnju između ISISA-K, talibanske mreže Hakani i drugih terorističkih grupa iz Pakistana", kaže on.
Kad su talibani preuzeli Kabul 15. avgusta 2021, pustili su veliki broj zatvorenika iz zatvora Pul-e-Čarki, među kojima su navodno bili i ekstremisti Islamske države i Al Kaide.
Ti ljudi su sada na slobodi.
Ali ISIS-K se umnogome razlikuje od talibana, optužujući ih da su odustali od džihada i rata zarad mirovnog sporazuma kroz pregovore postizanog u „luksuznim hotelima" u Dohi, u Kataru.
Ekstremisti Islamske države sada predstavljaju ogroman bezbednosni izazov za talibansku vladu.
- Bombaški napadi u Pakistanu uoči izbora: Najmanje 20 mrtvih
- Ko je ekstremistička grupa Džaiš al Adl iz Pakistana
Zašto su sada napali Rusiju?
Postoji nekoliko razloga.
ISIS-K većinu sveta smatra svojim neprijateljima.
Rusija je visoko kotirana na njihovoj listi, zajedno sa SAD, Evropom, Izraelom, Jevrejima, hrišćanima, muslimanima šiitima, talibanima i svim vladarima država sa muslimanskom većinom, koje smatraju „otpadnicima".
Neprijateljstvo Islamske države prema Rusiji seže do čečenskih ratova 1990-ih i ranih 2000-ih, kada su ruske snage opustošile Grozni, glavni grad Čečenije.
Nedavno je Rusija ušla u sirijski građanski rat na strani svog saveznika, predsednika Bašara el Asada, a rusko vazduhoplovstvo je izvelo niz bombardovanja položaja pobunjenika i civila, ubivši veliki broj grupa Islamska država i boraca povezanih sa Al Kaidom.
U Avganistanu, ISIS-K gleda na Rusiju kao na saveznika talibana, zbog čega su napali rusku ambasadu u Kabulu 2022.
Na Rusiju gledaju kao zakletog neprijatelja i zbog 10 godina sovjetske okupacije Avganistana od 1979-89.
Ne treba zanemariti ni situaciju unutar same Rusije.
ISIS-K smatra Rusiju veoma hrišćanskom zemljom, a u videu objavljenom posle napada u Moskvi 22. marta 2024. godine govore o ubijanju hrišćana.
U nameri da spreči terorističke napade, ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) ponekad izlaže tadžikistanske i druge radnike migrante iz centralne Azije određenom stepenu uznemiravanja i sumnji.
Konačno, Rusija, koja je trenutno u ratu sa Ukrajinom, možda je jednostavno bila zgodna meta prilika za ISIS-K, mesto gde je oružje bilo dostupno, a ruske bezbednosne snage su bile opuštene.
- Napad u Moskvi: Ubijeno najmanje 140 ljudi, optuženi pred sudom
- Da li je Rusija ignorisala američka upozorenja na „terorističke" napade
- Dok Rusija žali za žrtvama napada u Moskvi, kako će reagovati Putin
Ko su bili napadači u Rusiji?
Prema ruskim državnim medijima, četvorica zarobljenih i optuženih su državljani centralnoazijske Republike Tadžikistan, koja je nekada bila deo Sovjetskog Saveza.
U sudnicu su dovedeni sa modricama i u zavojima, što sugeriše da su nasilno ispitivani.
Problem je u tome što će prema međunarodnim normama njihova priznanja biti bezvredna - ljudi će priznati sve samo da prestane mučenje tokom ispitivanja.
Prema izveštajima, jedan od muškaraca je viđen kako vrši nadzor nad mestom napada Krokus siti holom početkom marta, otprilike u vreme kada su SAD upozorile Rusiju da postoji neposredna pretnja terorističkog napada na javni prostor.
Kremlj je to upozorenje odbacio kao „propagandu".
Prema drugom izveštaju, najmanje dvojica napadača nedavno su stigla u Rusiju, što implicira da je to bio „odred za ubistvo" koji je poslao ISIS-K, a ne ćelija takozvanih „spavača" - ljudi koji su duže vremena u nekoj zemlji, prikriveni, ali ranije regrutovani sa zadatkom da u nekom trenutku izvrše napad.
Moskva ne veruje da iza napada stoji ISIS-K.
Mnogi u Rusiji povezuju Ukrajinu sa napadom u Moskvi, kao i Zapad, ponavljajući da su razne terorističke organizacije oni napravili.
Da li je ISIS-K i ranije vršio napade?
Tokom haotične evakuacije Amerikanaca i saveznika iz Avganistana, na aerodromu u Kabulu 2021. godine, bombaš samoubica se razneo, ubivši pritom 170 Avganistanaca i 13 američkih vojnika.
Godinu dana kasnije, preuzeli su odgovornost za bombaški napad na rusku ambasadu u Kabulu, ubivši najmanje šest ljudi, a druge ranivši.
Pogledajte video: Kolika je cena rata u Avganistanu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 03.26.2024)
