Зоран Милановић и Андреј Пленковић: Парламентарни избори у сенци сукоба хрватског премијера и председника

Ко је кукавица, институционални паразит, Удбашенко и нарикача, а ко „штеточина какву Хрватска није видела&qуот;, каријес Пантовчака, шмркавац и Кремљенко?

Све су то увреде које су током година разменила двојица најмоћнијих политичара Хрватске, председник Зоран Милановић и премијер Андреј Пленковић.

Њихов однос у центру је пажње и пред предстојеће парламентарне изборе у Хрватској, заказане за необичан термин - у среду, 17. априла.

„Све се теме пред изборе своде на сукоб Милановића и Пленковића&qуот;, каже Жарко Пуховски, филозоф и пензионисани професор Филозофског факултета у Загребу, за ББЦ на српском.

• Иво Голдштајн: Шта су митови, а шта истине о односима Срба и Хрвата у Другом светском рату
• Алојзије Степинац: Светац или злочинац који дели Балкан
• Операција Олуја: Камен спотицања у односима Србије и Хрватске

Вишеслав Раос, професор Факултета политичких наука у Загребу, сматра да томе доприносе и медији, којима је сукоб Милановића и Пленковића атрактиван.

„Али да, њих двојица имају дугу историју личних анимозитета&qуот;, наводи Раос за ББЦ.

Ипак, Арсен Баук, високи званичник опозиционе Социјалдемократске партије (СДП), сматра да је у току покушај да се парламентарни избори претворе у „персонализоване изборе&qуот;, не би ли то постао „наратив целе кампање&qуот;.

„Најавом председника републике да ће на један начин учествовати у кампањи, то је добило додатну динамику&qуот;, каже Баук за ББЦ на српском.

„Видећемо како ће се ХДЗ томе прилагодити.&qуот;

Из Пленковићеве Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), најдоминантније хрватске партије у последње три деценије, до тренутка објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ на српском.

Избори

Нова тура препирки распламсала се у марту, када је Милановић изненада расписао изборе за 17. април.

Одмах је и најавио да ће се као кандидат СДП-а - који је предводио до 2020, када је постао председник - кандидовати за премијера Хрватске.

„Дошло је време, како би рекли моји преци у сплитској загори, да се коњи оседлају&qуот;, рекао је тада.

Према хрватском закону, председник је нестраначка личност и не може да учествује у партијским активностима.

Све је на крају стигло до Уставног суда Хрватске, који је донео одлуку да Милановић не може да се кандидује за премијера док је председник.

Не сме ни да учествује у активностима странке, буде кандидат на изборној листи, нити да буде истицан као премијерски кандидат.

Ситуација би била регулисана Милановићевом оставком на функцију председника, када би могао без проблема да учествује у изборима, али он то одбија.

На функцији председника би га у том случају заменио Гордан Јандроковић, председник Сабора (хрватског парламента) и високи званичник ХДЗ-а.

„ХДЗ би у том случају имао све полуге власти у рукама, што Милановић не жели да допусти&qуот;, објашњава Пуховски.

На ту забрану Уставног суда позива се и Баук из СДП-а, после сваког питања о Милановићу, кога ниједном не ословљава по имену и презимену, већ само „председник републике&qуот;.

„Уставни суд нас је упозорио да га не смемо истицати као кандидата за премијера, тако да би се сваки мој одговор могао тумачити као кршење упозорења&qуот;, наводи за ББЦ бивши министар државне управе од 2011. до 2016, у Милановићевом кабинету.

„Не желим да излажем ни себе, ни странку.&qуот;

Међутим, Милановића забрана није поколебала.

„Након наше победе на изборима и конституисања новог Сабора, одступићу са дужности председника републике&qуот;, навео је после одлуке Уставног суда.

Најављује катарзу и „заустављање хрватске трагедије&qуот;.

Пленковић за то време указује да су Милановићевом кандидатуром „маске коначно пале&qуот;, називајући председника „скривеним лидером опозиције&qуот;.

„Све ово што се догађа је покушај мини државног удара, злоупотребе институција&qуот;, рекао је хрватски премијер.

---

Чудни пољубац хрватског министра за немачку колегиницу на самиту ЕУ

---

Узроци сукоба

У октобру 2021, Пленковић је Милановића назвао „пузајућим државним ударом&qуот;.

Милановић је убрзо одговорио истом мером - донекле.

За хрватског премијера је рекао да је „пузајући државни удав&qуот;.

Пуховски сматра да сукоб двојице најмоћнијих политичара у земљи, а који долазе из супротних табора, није „ништа необично у парламентарним демократијама&qуот;.

Ипак, необичне су му две ствари.

„Прво, изразито низак, готово простачки ниво међусобних односа, у којима се примењује тешка артиљерија.

„Милановић противнике назива вуцибатинама, лоповима, бандом, а Пленковић ривале неспособним људима и издајицама Хрватске, који се залажу за руску ствар.&qуот;

Тим тешким речима „прекривају чињеницу да међу њима, као и странкама и коалицијама иза њих, има све мање политичких разлика&qуот;, сматра.

„Све се своди на то ко ће кога, а не на расправе о либералнијој или конзервативнијој, централизованој или децентрализованој политици.&qуот;

То га, како каже, помало подсећа на Србију, иако одмах указује на једну важну разлику.

„У Србији је (председник Александар) Вучић појео све противнике, убедљиво их поразио, а овде су колико-толико равноправне снаге.&qуот;

• Ауто-пут Братство и јединство - саобраћајница која је спајала републике, градове и омладину
• Како је срушен Анте Марковић, последњи премијер СФР Југославије
• Како је Хрватска добила независност: „Немачка се надала да ће зауставити рат&qуот;
• Опсада Дубровника - уништавање светске културне баштине и „највећа срамота Црне Горе“

Међутим, Јадранка Косор, бивша хрватска премијерка, није сагласна са Пуховским.

„Најлакше је свести све на 'сви су исти, зато се и не воле, јер је то борба за власт'&qуот;, каже Косор за ББЦ на српском.

„Ради се о политичкој борби, различитом поимању функционисања државе.&qуот;

Нема ни „тако пуно тешких речи&qуот;, сматра.

„Има неких непримерености, али то се често догађа, види и чује у политици&qуот;, истиче Косор, хрватска премијерка од 2009. до 2011. из табора ХДЗ-а, али која је 2013. искључена из странке.

„Нисам их користила и против сам личног вређања, али некад само тешким речима можете описати политичку ситуацију која је неодржива.&qуот;

Раос ипак сматра да је реч о сукобу и то који је „лични, не садржајни&qуот;.

„Имају сличан каријерни пут, кроз дипломатију&qуот;, наводи Раос.

„Обојица су из неког средњег слоја и сличног миљеа, иако можемо рећи да Пленковић долази из породице која је у оном систему биле бољестојећа.&qуот;

---

Ко је Зоран Милановић

• Рођен је 30. октобра 1966. године у Загребу;
• Дипломирао је право и крајем деведесетих почео да ради у Министарству спољних послова, да би касније био и саветник министра спољних послова;
• Председник СДП-а постаје 2007, после смрти Ивице Рачана, бившег хрватског премијера и оснивача партије;
• На изборима 2011, предводио је Кукурику коалицију, у оквиру које су биле четири партије левог центра, када постаје премијер;
• После пораза од ХДЗ-а на изборима 2016, најавио је повлачење из политике, када је кратко радио и као саветник албанског премијера Едија Раме;
• Ипак, три године касније, као кандидат СДП-а, на председничким изборима побеђује Колинду Грабар Китаровић и постаје председник Хрватске. О томе је ББЦ тада написао текст: Шта је вратило Зорана Милановића на власт

Ко је Андреј Пленковић

• Рођен је 8. априла 1970. у Загребу;
• Дипломирао је право и радио на неколико позиција у оквиру Министарства иностраних послова и европских интеграција;
• Почетком двехиљадитих био је и део хрватске мисије у Европској унији;
• Од 2005. до 2010. био је заменик хрватској амбасадора у Француској, потом и државни секретар за европске интеграције;
• Председник ХДЗ-а постаје 2016, када Томислав Карамарко подноси оставку;
• Исте године преузима и премијерску функцију, на којој је и данас. Његов ХДЗ убедљиво је славио на последњим парламентарним изборима, одржаним 2020. године.

---

Раос додаје и да обојица нису типични представници њихових странака.

„Милановић никада није био типични СДП-овац, као што ни Пленковић није типични ХДЗ-овац, због чега се натичу ко ће боље пливати по том непознатом терену и ко је већи лидер.&qуот;

СДП је партија левог центра, настала из социјалдемократског крила некадашњег Савеза комуниста Хрватске.

Државну власт имала је само у два наврата - од 2000. до 2003. и од 2011. до 2015.

ХДЗ је конзервативнија партија десног центра, чији је оснивач био Фрањо Туђман, први председник Хрватске по стицању независности од Југославије.

У низу назива упућених Милановићу, Пленковић је у неколико наврата рекао и да је он „љубитељ Срба&qуот;, комуниста и Југословен.

Ипак, Раос истиче и да је Милановић последњих година почео да задире у „бирачко тело које дефинитивно није његово&qуот;.

„Кокетира са десним бирачима, покушава да им се свиди кроз неке коментаре и изјаве, посебно око Београда и Сарајева, где је непотребно доливао уље на ватру.

„Пленковић је умерен, али га често доживљавају као некога ко превише следи оно што говоре из Брисела, да нема ту неког посебног става Загреба.&qуот;

Косор сматра да је и Пленковић последњих година окренуо ХДЗ „радикално удесно&qуот;, али премијера и председника не жели да пореди.

„Свакако су веома различити&qуот;, каже кратко.

Кампања

Одмах је почела и изборна кампања - званично, без Милановића.

Ипак, иако га нема ни на билбордима, ни на листи СДП-а, Баук наводи да председник земље и те како утиче на изборе.

Само тиме што је најавио кандидатуру, тврди, мотивисао је додатних 18 одсто бирача да изађу на изборе.

Директног сучељавања Милановића и Пленковића током кампање неће бити, али хоће „прокси сукоба&qуот;, сматра Пуховски.

„Други ће у њихово име износити тезе или ће један дати интервју у 12.15, други у 14.30, па да тако одговарају један другом.&qуот;

У јавним наступима, како наводи, Пленковић за сада наступа као премијер иза ког је „осам година успешног функционисања, у смислу одржавања стабилности владе&qуот;.

„У тешким тренуцима, његова влада је очувала економско и социјално функционисање земље, иако је цена тог успеха била јако висока, а огледа се у енормној корупцији, која је увек постојала, али се сада посебно размахала и то баш у владајућој странци.&qуот;

Премијер Пленковић на сличне оптужбе раније се бранио речима да „никада није било више борбе против корупције&qуот; него у његовом мандату.

Најбољи доказ за то, како каже, управо је да постоје такви случајеви: „Ако их нема, како знате да се неко бори против корупције?&qуот;.

Према подацима организације Транспаренси интерненшенал, Хрватска се по степену корупције у јавном сектору налази на 57. месту од 180 земаља, што је ставља на зачеље Европске уније, чији је део од 2013. године.

Од Хрватске су од земља ЕУ лошије само Грчка, Румунија, Бугарска и Мађарска.

• „Није ЕУ учитељица, а ми мали ђаци&qуот;: Шта је Хрватска добила од чланства у Европској унији
• Хрватска уводи евро: Шта то значи у 100 и 500 речи

„Милановић за сада нема никаква оптерећења, јер као председник државе није могао бити одговоран ни за шта и утолико је његова позиција лакша&qуот;, додаје Пуховски.

Проблеме му могу правити „необуздано јавно комуницирање&qуот; и терет лоше владе када је последњи пут био премијер.

Милановић, сматра Раос, верује да ће оштром реториком мотивисати део људи.

„То је његов стил, у кампањи за председничке изборе је говорио да ће бити 'председник са карактером' и да се не либи да људима у лице каже шта мисли, али део људи то и одбија&qуот;.

„Стратегија Пленковића ће бити да се позиционира као антипод њему.&qуот;

Да ли то све значи да ће се цела кампања свести на питање - Милановић или Пленковић?

Иако каже да њихов сукоб не обележава само изборе, већ и читаву хрватску политику последњих година, Сандра Бенчић, кандидаткиња покрета Можемо за премијерку, каже да се на обазире на то шта се дешава између њих.

„Имају неке своје тактике, гледају паше ли им то за рејтинг или не, али није ме брига, како бих рекла&qуот;, каже Бенчић у разговору за ББЦ на српском.

„Ми инсистирамо на томе да намећемо важне теме због којих којих као политичари постојимо, да решавамо проблеме и бавимо се развојем Хрватске.&qуот;

Можемо је странка зелене левице, настала 2019. године, која је после локалних избора 2021. преузела власт у Загребу.

Бенчић као кључне теме кампање наводи заустављање депопулације Хрватске, питање услова рада, повећање плата, реструктурирање економије, зелену реиндустријализацију, реформе у областима здравства, социјалне заштите и образовања.

„Ипак, на свакодневни живот људи највише утиче то што је ХДЗ заробио сваку институцију и организацију у земљи и то пре свега треба мењати.

„Не можеш ући у добровољно ватрогасно друштво ако ниси у ХДЗ-у, не можеш у неко спортско друштво ако ниси у ХДЗ-у, то је постало апсолутно неподношљиво.&qуот;

• Од Можемо до Морамо: Преко улице до институција - „зелена левица&qуот; као нова политичка опција региона
• Две деценије од првог Прајда у Загребу: Од сузавца и насиља до истополних заједница и усвајања деце
• Како сачувати љубимце од пожара: Загребачки ватрогасци набавили маске за кисеоник за псе и мачке
• Један даљински, много талента и још више рада: Дражен Петровић, „кошаркашки Моцарт“

Да подела Милановић-Пленковић у кампањи неће бити кључна, сматра и Раос, иако каже да је она и те како битна.

Као важне теме он види инфлацију, порез на некретнине, високе ренте за становање у градовима, питање миграција и страних радника, али пре свега корупцију.

„Међутим, људи су уморни од корупцијских скандала, тешко их можете мотивисати речима 'ми нисмо корумпирани, они јесу' - опозицији за победу треба још нешто.&qуот;

---

Како је председник Чилеа донео славу једном хрватском острву

---

Исход

После парламентарних, Хрватску почетком јуна очекују и избори за Европски парламент, а крајем године и председнички избори.

Потенцијално и раније, ако Милановић одлучи да поднесе оставку.

„И даље имамо шансе да се ништа не догоди, да Божић дочекамо са истим премијером и председником, али могући су свакакви обрти&qуот;, сматра Раос.

„Док се Милановић није кандидовао, деловало је и по анкетама и по атмосфери да ХДЗ прилично сигурно иде у изборе.

„Сада је то већ упитно, јер је Милановић делимично дигао рејтинг СДП-а, али ни ХДЗ не треба олако отписивати - имају велико чланство и дисциплиновано бирачко тело.&qуот;

Све то указује на могућност да победник избора не буде познат у ноћи 17. априла и дуге преговоре ко ће имати већину у Сабору.

„У западној Европи је то нормално, али у нашем делу свету увек креће полупаника ако се одмах не зна исход избора&qуот;, каже Раос уз благи осмех.

Косор сматра да је овом тренутку резултат избора немогуће предвидети, иако верује да ће ХДЗ „вероватно добити највећи проценат гласова&qуот;.

„Међутим, ХДЗ-у се апсолутно сузио постизборни коалициони потенцијал и они, ако сви одрже реч, неће имати са ким да формирају владу.&qуот;

Пуховски такође сматра да ће бити „доста изједначена трка.&qуот;

А да ли је могуће смиривање напетости између Милановића и Пленковића у неком тренутку?

„Бојим се да то није нарочито вероватно&qуот;, одговара кратко.

---

Кумице са Долца: Жене које један век хране Загреб

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.28.2024)