Фатише коло

Море неје да мислим него си разбивам главу од оној што видо и чу јуче. Јуче, ја сретнем комшију Перу пошеја негде, видим пременија се, ко снашка к’д пође на пијац. Ја онакој комшијски ајд’ да га поздравим, јави му се, к’о и сваки пут до с’д. На мој поздрав к’о да га уапа клинтонка, кад рипну. Брецну ми се, к’о да му дугујем паре, далеко било. Упиљи ми се ко баба Стамена, ал’ на њу и да не замериш глува ко топ. – Које ти мене има да се јављаш и какав сам ти ја