Путин жели убицу из Берлина Вадима Красикова, али размена заробљеника је у магли

Прошло је годину дана откако је амерички новинар Еван Гершкович приведен у Русији док је био на репортерском задатку, а потом оптужен за шпијунажу.

Његова највећа нада за ослобађањем може да буде Вадим Красиков, који је у немачком затвору, осуђен за егзекуцију коју је наредио Кремљ.

У лето 2013. у руској престоници је убијен власник једног ресторана у Москви.

Човек са капуљачом скочио је са бицикла и два пута пуцао у жртву и потом побегао.

Шест година касније, прогнани чеченски командант, Зелиман Кангошвили, убијен је у прометном берлинском парку у језиво сличним околностима, кога је усред бела дана убио човек на мотору из пиштоља Глок 26 са пригушивачем.

Нападач је ухапшен након што је бацио пиштољ и перику у реку Шпре у близини Рајхстага, зграде у којој је немачки парламент.

Код берлинског атентатора пронађен је пасош на име 'Вадим Соколов', али су власти брзо закључиле да то ипак није његово име.

Ћелави, снажно грађени човек којег су ухапсили био је заправо Вадим Красиков, руски држављанин са везама са ФСБ-ом, руском службом безбедности - и главни осумњичени за убиство у Москви 2013. године.

У недавном интервјуу са америчким новинаром Такером Карлсоном, руски председник Владимир Путин је потврдио извештаје да његова земља тражи ослобађање „патриоте&qуот; Красикова у замену за америчког новинара Евана Гершковича.

• Чекајући ослобађање Евана Гершковича, Путинове 'валуте за ценкање'
• Америчко-руска размена затвореника: Америчка кошаркашица Бритни Грајнер за трговца оружјем Виктора Бута
• Необични случај бившег маринца осуђеног за шпијунажу у Русији

Овог месеца се навршила година од када је Гершкович, репортер Волстрит џорнала, ухапшен у Русији на основу оптужби за шпијунажу које негирају он, његове новине и америчка влада.

Гершкович није једини Американац у руском затвору чија би судбина могла бити испреплетена са Красиковом.

Бивши амерички маринац Пол Велан и америчко-руска држављанка Алсу Курмашева такође су притворени у Русији по оптужбама које се сматрају политички мотивисаним.

После смрти руског опозиционара Алексеја Наваљног, који је био на издржавању дугогодишње затворске казне у Русији, његови сарадници су рекли је да је он био део преговора о размени која је укључивала Красикова.

После избора у Русији, Путин је рекао да је пристао да ослободи Наваљног у замену за „неке људе&qуот; који су задржани на Западу, али је Бела кућа саопштила да је то било први пут да је чула за такав договор.

Ако Путинова преговарачка цена остане иста, то значи да би најизводљивији начин да се обезбеди ослобађање заточених Американаца била сложена замена заробљеника за Красикова, а то би подразумевало сарадњу Немачке, САД и Русије.

Немачки политичар Родерих Кајзеветер рекао је за ББЦ да би споразум могао да увуче Берлин у „талачку дипломатију&qуот;.

Зашто, дакле, Путин очајнички жели да се домогне Красикова?

'Убиство са зеленим светлом државе'

Први трагови могуће умешаности Кремља у убиство у Берлину потичу из Красиковљевог порекла - тачније, недостатка истог.

Документи до којих је дошао истражни сајт Белингкет показују да је био тражен због убиства у Москви 2013. године.

Међутим, две године касније, налог за хапшење је повучен и идентитет „Вадима Красикова&qуот; је чудесно испарио.

Тада се појавио „Вадим Соколов&qуот;, стар 45 година.

Он је 2015. године добио пасош, а 2019. и идентификациони (лични) број.

Немачки суд је закључио да ову документацију може да одобри само Кремљ, те да је Вадим Красиков имао државну подршку за убиство у Берлину.

„Руски државни органи наредили су оптуженом да ликвидира жртву&qуот;, рекао је председавајући немачког судског већа у образложењу пресуде о доживотној казни затвора за Красикова.

Његова жртва, Зелиман Кангошвили, био је чеченски побуњенички командант између 2000. и 2004. године, када је Чеченија водила рат за независност против Русије.

Западним посматрачима, ликвидација Кангошвилија је изгледала као врло вероватно део низа убистава чеченских прогнаника у Европи и на Блиском истоку које је наручила Москва.

Кремљ је негирао да је оркестрирао убиство у Берлину и назвао пресуду Красикову „политички мотивисаном&qуот;.

Међутим, у интервјуу са Такером Карлсоном, чинило се да је Путин признао умешаност Кремља, рекавши да су у току преговори о размени, помињући руског „патриоту&qуот; који је „елиминисао разбојника&qуот; у европској престоници.

Улрих Лехте, из комитета немачке владе за спољне послове, рекао је за ББЦ да је жеља Путина да врати Красикова „јасно признање кривице и показује колико је бескрупулозно и неометано Русија била у стању да делује у нашој земљи&qуот;.

• Руска тајна полиција прогања људе који се противе рату у Украјини оптужбама за издају
• Случај кошаркашице Бритни Грајнер и америчка „талачка&qуот; дипломатија
• Зашто је руски ГРУ, војна обавештајна служба, толики страх и трепет

Уговори ФСБ-а са убицама

Током суђења, тужиоци су тврдили да је Вадим Красиков је припадао високо тајној јединици 'Вајмпел' руске тајне службе - ФСБ.

„Званична надлежност ове службе су противтерористичке операције у Русији, али се на много начина вратила изворним коренима, као јединица задужена за тајни 'прљв посао' - саботаже и убиства - у иностранству&qуот;, каже Марк Галеоти, стручњак који истражује руску безбедност и Путинову каријеру, за ББЦ.

Красиков је лично срео Путина на стрељани за мете док је служио у Вајмпелу, поседовао је аутомобиле БМВ и порше и редовно је њих користио за одлазак на посао, према интервјуу који је његов зет дао за Инсајдер.

Повезаност Красикова и ФСБ-а дала би једно од објашњења зашто би Владимир Путин, и сам бивши страни обавештајац, био вољан да преда затвореника Евана Гершковича, кога сматра вредним.

Али Марк Галеоти каже да потенцијални договор говори више о друштвеном уговору Русије са агентима у иностранству него о индивидуалнојј важности Красикова.

„Она [Русија] каже 'видите, ако вас ипак ухвате, ми ћемо вас вратити, на овај или онај начин. Може да потраје, али вратићемо вас',&qуот; рекао је Галеоти.

„То је веома важан адут да се људи наведу да пристану да се доведу у потенцијално веома опасне ситуације.&qуот;

Али да ли ће Красикову некада бити дозвољено да се врати у Русију, на крају зависи од немачке владе.

ББЦ се обратио тројици чланова владиног комитета за спољне послове, који се сви противе ослобађању Красикова.

Улрих Лехте, чија је Слободна демократска партија део владе канцелара Олафа Шолца, инсистира да Немачка „не сме да учини ову услугу Русији&qуот;.

„Ово је нека врста амнестије и шаље политички сигнал да Русија може да починити нова убиства на нашој територији, а убице ће потом бити пуштене и тако остати некажњене&qуот;, рекао је Лехте за ББЦ.

„Не сме се дозволити да преовлада став да се страни држављани произвољно хапсе да би их злоупотребили за размену заробљеника&qуот;.

Јирген Харт, из странке демохришћана, рекао је да „не види никакву политичку подршку&qуот; за замену затвореника у коју се причало у вези са Красиковим.

Чак и да у Берлину постоји политичка воља да Красиков буде ослобођени, правни механизми који би то могли да доведу су мутни и нејасни.

Њега би предсњедник државе могао да помилује или да буде депортован да одслужи остатак казне у Русији - а тако нешто се готово сигурно не би догодило у светлу Путинових коментара.

Један од примера је руски „трговац смрћу&qуот;, Виктор Бут, злогласни трговац оружјем пуштен из америчког притвора у склопу размене затвореника са америчком кошаркашком звездом Бритни Грајнер.

Бут се сада окренуо политици и освојио одборничко место на локалним изборима у Русији.

Никола Бир, немачки адвокат чије је поље деловања Закон о екстрадицији, рекао је за ББЦ да &qуот;не постоји правни механизам који је заиста осмишљен за ову конкретну ситуацију&qуот;, тако да би сваки потез био веома контроверзан - и политички.

Антикремљански политички активиста Бил Браудер сада саставља списак од више од 50 руских затвореника у западним земљама који би могли да се користе као монета у преговорима за размену активиста и новинара заточених у Русији.

Браудер се нада да би ти напори могли да помогну да буде ослобођен британско-руски активиста и новинар Владимир Кара-Мурза, осуђен на 25 година затвора због изјава против рата у Украјини, као и Еван Гершкович.

• „Нисам могао да ћутим о Путину и рату“: Руски активиста писао ББЦ-ју из затвора
• Где је нестао притворени руски опозиционар Владимир Кара-Мурза
• Пол Велан - туробни живот америчког „шпијуна“ у руском радном логору

На питање ББЦ-ја да ли његова кампања игра на карту „талачке дипломатију&qуот;, Браудер је признао да је „далеко од идеалне&qуот;, али да је неопходна за спасавање живота.

После смрти Алексеја Наваљног, рекао је Браудер, „јасно је да су животи других заточеника у опасности&qуот;.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.31.2024)