Професор Маринковић: Зашто уредбе потписује Дачић ако је Брнабић још увек председница владе

Професор Правног факултета у Београду Танасије Маринковић запитао је данас зашто Ивица Дачић потписује уредбе Владе, ако већ није неуставно да Ана Брнабић буде двострука председница (и Владе и Парламента).

Маринковић је навео да је на последње две седнице Владе Србије донето 11 уредаба које је потписао потпредседник Дачић.

Професор, у ауторском тексту за Бету, пита зашто оставку није поднела посланица Ана Брнабић, која је још увек председница Владе.

"Влада је 20. марта 2024. одржала 112. седницу и усвојила две уредбе: Уредбу о измени и допуни Уредбе о утврђивању Програма подршке регионалном развоју и Уредбу о измени и допуни Уредбе о категоризацији државних путева. На 113. седници, одржаној 29. марта 2024, донела је девет уредаба. Седницама је председавао први потпредседник Владе, и он је потписао тих 11 уредаба. Уставом је прописано да председник Владе води и усмерава рад Владе и представља Владу (члан 125 став 2). У складу с тиме председник Владе сазива и води седнице Владе (члан 12 став 1 Закона о Влади) и потписује акте Владе, укључујући и уредбе (члан 3 став 2 Пословника о раду Владу). Истина, Закон о Влади уређује и да ’председник Владе одређује једног потпредседника Владе за првог потпредседника Владе, који га замењује за време одсутности или спречености са свим овлашћењима председника Владе’ (члан 13а став 1)", навео је он.

Услов да први потпредседник Владе замењује председницу Владе, додао је, јесте да је председница Владе физички онемогућена, услед одсутности или спречености (из здравствених разлога), да обавља своје функције.

"Међутим, тог 20. марта 2024. године Ана Брнабић је на десет минута хода од Немањине 9, у Дому Народне скупштине Републике Србије, преузела функцију председнице Народне скупштине. Девет дана касније одржала је састанак са шефом Делегације Европске уније у Србији, такође у Дому Народне скупштине. Дакле, ни 20. ни 29. марта Ана Брнабић није била ни одсутна, ни физички спречена да председава седницом Владе и потписује уредбе", истакао је Маринковић.

"Ако је, пак, разлог каква правна спреченост, рецимо због тога што је и посланица (с обзиром да члан Владе не може бити и народни посланик, члан 126 Устава), што свакако не одговара ни слову ни духу Закона о Влади (члан 13а став 1), поставља се питање да ли по истом основу није и сâм Ивица Дачић правно спречен да буде први потпредседник Владе и министар, јер је и он изабран за народног посланика, па ако је Ана Брнабић спречена због кумулације функција, како није спречен и он", запитао је професор.

Маринковић истиче да ако су Ивица Дачић, Милош Вучевић, Никола Селаковић и остали министри ипак поднели оставке на посланичке функције не желећи да крше уставну норму о неспојивости министарског и посланичког мандата, услед чега више нису правно спречени да буду и чланови Владе, зашто оставку није поднела и посланица Ана Брнабић, која је још увек председница Владе?

(Бета, 01.04.2024)