Ima (li) neko ko sve pamti: Slučaj male Danke
Nedeljnik 10.04.2024
Sad „izvini, majko“ i „izvini, Danka“ ne znače ništa njenim roditeljima koji su bili rastrgnuti prethodnih dana u medijima (a biće i narednih jer je to izvor klikova, šerova, lajkova, neke koristi koja može da se unovči) kao da im nije bilo dovoljno teško jer su izgubili dete.
Nije bilo dovoljno što im je srce slomljeno, trebalo je i iščupati ga. Nije prošlo ni godinu dana od masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i Duboni i Malom Orašju, a onda nam se desila beba Danka Ilić, i opet se pitamo gde se dede empatija i kako ništa nismo naučili i ispunili što smo rekli sebi, obećali deci i drugima: da ćemo da budemo drugačiji, da nećemo biti zli, odvratni, da se nećemo naslađivati tuđom nesrećom i čerečiti ljude iz svojih
