Црна Гора: Како је земљотрес рушио приморје пред Титовим очима

„Осети ли јутрос како је задрмало?&qуот;, пита Душан Давидовић, пензионер из Котора, пријатељицу и конобарицу бифеа близу његове зграде.

Алудира на земљотрес надомак Никшића који је нешто раније тог 3. априла 2024. године уздрмао и тло у Бококоторском заливу.

„Јесам, како нисам&qуот;, кратко одговара жена обучена у црно са тацном у руци, док другом благо одмахује уз уздах, па потврдно клима главом на Душаново „чај од нане&qуот; и моје „домаћа кафа&qуот;.

„Добро смо прошли, увек ме је страх после оног земљотреса из 1979&qуот;, каже ми Давидовић, па враћа филм на 15. април те године.

Живео је тада у Палати Бизанти, познатој згради на самом уласку у которски стари град, а тог недељног јутра га је у 7.19 сати пробудила бука и потрес какав раније није доживео.

„Прво сам помислио 'неће ово нас' јер је и неколико дана раније био мањи земљотрес и навукао сам јастук преко главе, али онда поче да отпада малтер у стану, па сам устао и са прозора видим како се распадају сат и торањ преко пута, као и Кнежев двор иза.

„Дигла се велика прашина, цео трг је био порушен, било је језиво, владала је паника, а људи су излазили у пиџамама напоље и бежали из града&qуот;, присећа се 76-годишњи Давидовић за ББЦ на српском.

• Од рушевина до „града солидарности“: Како је земљотресом разорено Скопље помирило свет током Хладног рата
• Земљотрес у Албанији: Драч - епицентар жалости
• „Јауци и плач су били језиви и многи су остали целу ноћ напољу&qуот; - сведочења о земљотресу у Хрватској

Земљотрес јачине седам степени Рихтерове скале погодио је црногорско приморје пре 45 година и однео 101 жртву, док је још 35 људи страдало у Албанији.

Епицентар је био у Јадранском мору, 15 километара од обале између Улциња и Бара, наводи се данас на сајту Завода за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе.

Страдали су скоро сви градови на обали, разрушено је 250 насеља, оштећено 64.000 објеката, као и 550 километара путева и делови пруге Београд-Бар.

Овај потрес био је „најјачи забележени земљотрес у црногорској историји&qуот;, каже Јадранка Михаљевић, начелница Одељења за инструменталну и инжењерску сеизмологију Завода за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе, за ББЦ на српском.

„Он је и најснажнији инструментално забележени земљотрес на источној јадранској обали.

„Ако говоримо и о земљотресима о чијој јачини судимо посредно, преко историјских записа, јачи је био само онај који је погодио Дубровник 1667. године и за који се сматра да је имао магнитуду од 7,4 степени Рихтера&qуот;, објашњава сеизмолошкиња.

• Земљотреси на Балкану: Зашто оволико тресе
• Има ли на Балкану сеизмолога да измере снагу земљотреса
• Може ли технологија да предвиди земљотресе

Од Улциња до Херцег Новог 'све се заљуљало'

За разлику од Давидовића, његовог вршњака Исмета Караманагу из Улциња земљотрес није пробудио из сна.

Када је сат откуцао 7.19, овај становник улцињског Старог града који је тада предавао немачки језик у тамошњој школи, већ се спустио под зидине, тик уз обалу.

„Кренуо сам да фарбам барку, а кад је почело да тресе, трчећи сам се вратио кући јер су око мене почеле да падају стене&qуот;, присећа се Караманага, кога Улцињани данас у шали зову „градоначелник Старог града&qуот;.

Са женом и сином од 17 месеци излетео је из куће ка излазу из тврђаве. сећа се за ББЦ на српском

„Око моје куће су све биле рушевине, башта нам је била у расулу, дизао се дим и прашина, али је кућа опстала и касније је била обележена жутом бојом, што је значило да може да се обнови&qуот;, додаје.

У „потпуно разрушеном&qуот; старом граду погинуло је пет људи, међу њима и Исметов пријатељ.

У граду и околини, укупно је потврђена 31 жртва.

Његов две деценије млађи суграђанин Мустафа Цанка и данас, као и 1979. године, живи у насељу Нова Махала, у центру Улциња.

Још памти „јако лепо време&qуот; тог јутра и кошаркашку партију коју је са млађим братом играо у дворишту породичне куће, али ју је уместо победе једног од двојице дечака, прекинуо земљотрес - најпре нешто слабији.

„После 18-19 минута, креће најјачи земљотрес, мене ухвати отац за мајицу и излетимо кроз врата напоље, а мајка у деветом месецу са братом скочи кроз прозор.

„Баба је остала унутра и, сећам се као да је јуче било, стоји и држи телевизор да не падне са витрине која се тресе&qуот;, препричава улцињски писац и новинар за ББЦ на српском.

„Чинило ми се да траје као вечност&qуот;.

• Како је у Ваљеву забележен земљотрес који се није десио
• Петриња, месец дана касније - шта Андрић, Селимовић и Крлежа поручују са рушевина
• Земљотрес у Хрватској: „Моје животиње никад не бих оставио&qуот;

Тридесетак километара северозападно, у Бару, испод довратка мајчине собе са сестром се крила седмогодишња Драгиња Радоњић.

„Трајало је десетак секунди, а осећај је био грозан и чинило се да никада неће стати.

„И сада се добро сећам дрмања, али пре свега шкрипе и звукова које је производила наша зграда&qуот;, прича 52-годишња историчарка за ББЦ на српском.

Када је удар престао, почело је бежање из зграда тада новоизграђеног комплекса.

„Мајка је ухватила млађу сестру, а мене комшиница са спрата изнад која је јурила покрај нас и чинило ми се као да смо са шестог спрата сишле за секунд и по!

„Кад смо се дочепали тла и ведрог неба, одмах је био другачији осећај&qуот;, присећа се Радоњић.

Град Бар је са 49 страдалих, углавном у селима у залеђу, био најпогођеније место у Црној Гори.

Велика оштећења претрпела је тада реновирана Лука Бар, као и пруга Београд-Бар, једна од најважнијих саобраћајница у том делу Југославије.

Укупна штета износила је „око милијарду долара&qуот; у овом лучком граду, каже Драгиња Радоњић.

Кад се руши хотел за хотелом

Иако су Бар и Улцињ били најближе епицентру земљотреса и имали највише жртава, огромна оштећења претрпела је и Будва, где је урушено неколико хотела, покрај којих је становала породица Жељка Филиповића.

Тада 21-годишњи младић је у стану био са оцем, а око њега су редом падали хотели Славија, Стара и Нова плажа, препричава Жељко за ББЦ на српском.

„Земљотрес ме је пробудио, нашли смо се очас испред зграде, видимо да су пали хотели и чујемо конобарицу како испод рушевина Старе плаже виче заглављена испод довратка.

„Успели смо да отворимо само малу рупу, таман колико је било довољно да је извучемо и остала је жива&qуот;, присећа се 66-годишњи Будванин.

Укупна штета после земљотреса „није била мања од 4,5 милијарди тадашњих америчких долара&qуот;, каже Божидар Павићевић, стручњак за сеизмичко инжењерство и тадашњи директор Републичког института за урбано планирање и дизајн Црне Горе.

Према подацима америчке Банке федералних резерви (Фед), то је једнако своти од око 19 милијарди данашњих америчких долара.

На посао у рушевинама

Непосредно после потреса, Душан Давидовић је са породицом изјурио из стана у Котору.

Ћерка, супруга и отац су на улицу истрчали у пиџамама и кућним мантилима, а сви су се упутили код таста и таште у Доброту, насеље на периферији Котора.

„Знао сам да ме као новинара тек чека посао, па сам се потпуно обукао и изашао последњи, сећам се да сам чак и качкет на главу ставио&qуот;, данас уз смех објашњава.

Прекид телефонских и радио веза за тадашњег дописника РТВ Титоград значио је да готово нема начина да вести о страдању града подели са редакцијом.

„Један искусан и довитљив новинар Радио Титограда знао је да је преко пута тадашње РТВ Титоград седиште предузећа за путеве Црне Горе, а у сваком већем месту постојали су мали камиони са радио-везом.

„Преко милиције је тражио да ме нађу, па сам ја преко воки-токија послао први новинарски извештај из Котора&qуот;, прича Душан, док му се дубоко наборани образи размичу у осмех.

• Седам фактора због којих су земљотреси смртоносни
• Шта су раседи и како утичу на земљотресе
• Колико дуго можете да преживите испод рушевина после земљотреса
• Да ли и ви имате торбу пуну ствари за злу не требало

Тито у Игалу и југословенска солидарност

Док се тресло и рушило црногорско приморје, на његовом крајњем северозападу боравио је и доживотни југословенски председник Јосип Броз Тито.

Тог априла, годину дана пре смрти, боравио је у вили „Галеб&qуот;, летњој резиденцији у бањи Игало, на ободу Херцег Новог.

Већ неколико сати после потреса, Тито је затражио да оде на ривијеру и провери стање, испричао је Ален Филиповић из Института „Др Симо Милошевић&qуот;, данас власник овог објекта, за телевизију Н1.

„Тито није хтео да буде евакуисан, како су му то предлагали, већ је затражио да му се постави шатор у дворишту, у близини апартмана&qуот;, рекао је Филиповић.

Тек је следећег дана са дубровачког аеродрома отишао за Београд.

Давидовић се сећа се да је Тито обишао и неке од најоштећенијих области у Боки Которској.

„Из Игала су га довели до бродоградилишта у Бјелој, ту је настао језив снимак, стварно хорор.

„После су га одвели до Каменара, али се на једном превоју на путу ка Херцег Новом прекинуо пут, једна цела кућа је пропала у море, чак се земља још мало обрушавала и није се могло даље&qуот;, прича Давидовић.

Присуство Броза, али и његове речи из Црне Горе које су пренели штампа, телевизије и радио станице, одјекнули су широм земље.

То је „много помогло да се покрене солидарност у Југославији&qуот; и помоћ до црногорског приморја стигне врло брзо, каже Драгиња Радоњић.

Истог дана је стигла вода у Бар цистерном из Дубровника, а шатори, ћебад и храна допремани су камионима у све погођене градове, сећа се Радоњић.

„Становништво свих југословенских република је годинама одвајало мали проценат дохотка за помоћ Црној Гори, чини ми се један одсто или једну дневницу.

„Посебно је у томе предњачила Србија: пронашла сам податак да су чак 15 година људи из Србије одвајали та средства, практично до распада велике Југославије&qуот;, наводи Радоњић.

Слободан Митровић, кога је природна катастрофа затекла у Подгорици, али је касније био у родној Будви током обнове, помоћ Црној Гори сматра „великим хуманистичким моментом&qуот;.

„Верујем да тога данас не би било, јер је тада постојао дух југословенске државе, осећај солидарности и заједништва&qуот;, сматра будвански архитекта.

Прича о солидарности после земљотреса у Албанији 2019. године:

Како је дошло до земљотреса?

Црна Гора се налази на подручју на којем се сусрећу јадранска маса и динарски планински масив.

Тај сусрет понекад доводи до потреса, објашњава сеизмолошкиња Јадранка Михаљевић.

„Јадранска плоча понире испод Динарида, који се издижу услед тог притиска, па у једном тренутку тај напон у стенама превазиђе границу чврстоће и долази до великог ослобађања енергије&qуот;, каже.

Динарски масив подељен је на блокове, а то слегање појединачних блокова, каже она, било је везано за накднадну сеизмичку активност током целе 1979. године.

До краја 1979, регистровано је 90 накнадних земљотреса магнитуде четири степена Рихтерове скале или већом, више од 100 јачине између 3,5 и четири степена и још готово 10.000 слабијих потреса, наводи се на сајту црногорског Завода за хидрометеорологију и сеизмологију.

Најснажнији је забележен наспрам Будве, 6,1 степена Рихтерове скале, у мају, каже Михаљевић.

„Земљотрес су пратиле појаве одрона и клизишта на копну и испод нивоа мора, као и избијање пескова у подручју реке Бојане и Боки Которској.

„Процес смиривања тла у Црној Гори потрајао је и годинама касније, а сви даљи потреси били су последица тог великог ослобађања енергије у једном моменту&qуот;, каже сеизмолошкиња.

Број жртава је ипак био мањи у поређењу са искуствима из земљотреса ове јачине.

„Утицале су и срећне околности: није била туристичка сезона, била је недеља, рано јутро, нису радиле пословне зграде и школе&qуот;, објашњава Михаљевић.

• Шта куће и зграде у Србији морају да имају како би издржале земљотрес
• Земљотреси, поплаве и пожари: Како да се понашате
• Зашто су земљотреси у Турској били тако разорни и смртоносни
• Зашто су зграде у Турској падале као куле од карата

'Добротрес'

Упркос 31 жртви на територији Улциња и огромној културној и материјалној штети коју је донела једна од највећих природних катастрофа у историји града, Мустафа Цанка је назива и „добротресом&qуот;.

„Већ после четири, пет година, град је био као нов, много бољи него пре земљотреса, јер су саграђене боље и квалитетније куће, а инфраструктура значајно обновљена.

„Из једне привремене нестабилности смо добили стабилност: тло се добро продрмало и упутило нам поруку да треба да будемо свесни огромне силе природе која у сваком тренутку може све да претвори у пустош и пепео&qуот;, закључује.

За Бар је земљотрес био „замајац раста&qуот;, иако су стари град, лука, хотели, путеви и пруга били изузетно оштећени, каже историчарка Радоњић.

„За тих десет година се јако изменио, нагло се увећао, добио нове обрисе правог медитеранског града, широке улице и булеваре, обновљену луку, по чему се разликује од других на нашем приморју&qуот;, каже Радоњић.

Земљотрес је изнедрио „и прву радио станицу у граду, Радио Бар&qуот;, покренут два дана после земљотреса, за обавештавање суграђана, а „постоји и данас&qуот;, указује историчарка.

Иако је у будванском старом граду „око 30 одсто објеката&qуот; било разрушено, обнова медитеранске тврђаве, унутар чијих зидина није било становника читавих 10 година, на неки начин је „оздравила&qуот; ово више векова старо здање, каже архитекта Слободан Митровић.

Стари град је пре потреса био „готово неупотребљив, скоро ниједна кућа није била здрава, није било хигијене, струјни каблови су били свуда по улицама и није било канализације&qуот;, прича Митровић, један од његових стотинак преосталих становника.

„Дух града се услед земљотреса узнемирио, нова градња дала је нови квалитет живота у старом граду, побољшане хигијенске услове, хидроизолацију и термоизолацију.

„Приликом обнове, откривени су и ранохришћанска базилика из петог и шестог века, античке капије из четвртог века пре нове ере, римски плочник и терме, што је допринело сазнању да је Будва била значајан антички град&qуот;, прича архитекта.

Али обнова је имала и негативну страну, што Митровић, сматра једним од разлога што Будва није уврштена у светску баштину УНЕСКО-а.

„Цена свега тога је губљење духа старог града: Будва данас нема ниједна заиста стара врата или стари прозор, нешто што би донело естетску или културолошку димензију, већ данашње стање само имитира некадашње&qуот;, сматра Митровић.

Земљотрес је допринео и развоју сеизмолошке мреже у Црној Гори, пошто је уз једну постојећу станицу у Подгорици, убрзо након потреса изграђено још осам захваљујући бесповратној помоћи вредној 450.000 долара.

„Интересантно је било што су у извештају Смањење сеизмичког ризика у региону Балкана из 1984. навели да је мало који земљотрес у свету као овај црногорски покренуо тако широк спектар активности смањења сеизмичког ризика.

„Једна од добрих тековина земљотреса било је и оснивање Грађевинског факултета у Подгорици, где је уведен и предмет сеизмичког инжењерства&qуот;, каже Јадранка Михаљевић.

У пројектовање се уводи појам сеизмичког ризика који се израчунава математички и примењује у пракси, каже Божидар Павићевић, бивши професор овог факултета.

„Знате колика је носивост терена, колики је простор који може да поднесе одређену изградњу објеката&qуот;, објашњава.

Павићевић је био у тиму за процену оштећења 64.000 објеката на приморју и изради просторног плана Црне Горе који је требало да гарантује већу отпорност на природне катастрофе.

Са њима је радио и Адолф Циборовски, пољски архитекта који је имао важну улогу у изградњи Скопља после разорног потреса 1963, у којем је погинуло 1.070 људи.

Али овим пројектом није обухваћен главни град Црне Горе, каже Павићевић.

„Када је Циборовски одлазио 1984. године, казао ми је да све што смо урадили виси о танком концу док нема генералног плана Титограда.

„Просторни план је био на снази до почетка 21. века, али је напуштен 2005. године, а оно што је награђено по приморју и у Подгорици, данас је ван тога&qуот;, упозорава професор у пензији.

Због тога, али и густине насељености у данашњим приобалним градовима Црне Горе, слична природна катастрофа би могла да има далеко веће последице, оцењује.

• Тајна зграде Езги и дуга истрага једне мајке: Земљотрес у Турској, годину дана касније
• Најјачи земљотрес на Тајвану у последњих 25 година, има погинулих, стотине повређене

Иако земљотрес попут оног из 1979. године више није доживео, за Душана Давидовића његове последице су још осетне.

После привремене селидбе у Доброту,1981. године се са породицом скућио у солитеру у которском насељу Раките, каже, показујући из баште кафића на зграду, удаљену неколико десетина метара.

Которски стари град постао је део културне и природне баштине УНЕСКО-а у октобру 1979. године.

До земљотреса је у старом граду становало између 2.000 и 3.000 људи током целе године, а вечерас „неће преспавати ни 300 људи, ту рачунамо и туристе, Турке, Енглезе, Русе, Србе, Црногорце - све заједно&qуот;, сетно каже Давидовић.

„Ја се више никада нисам вратио у Стари град пошто сам изашао на дан земљотреса.

„Преспавао сам можда још неколико пута код пријатеља, чисто да ме жеља мине&qуот;, уз благи смешак каже Которанин.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.15.2024)