Sud u Briselu poništio zabranu skupa krajnje desnice, Orban tražio 'promenu rukovodstva' EU
Konferencija tvrdih nacionalista i hrišćanskih fundamentalista krajnje desnice "Natkon 2024" (Konferencija nacionalnih konzervativaca) nastavila se danas u Briselu pošto je sud poništio odluku lokalnih vlasti da je prekinu.
Mađarski premijer Viktor Orban, glavni današnji govornik, pozvao je s tog skupa glasače da na junskim izborima za Evropski parlament odbace glavne političke partije.
Ankete pokazuju da će glavne partije posle tih izbora koji su od 6. do 9. juna zadržati vlast u Evropskom parlamentu, ali sa smanjenom većinom.
Orban koji je na vlasti u Mađarskoj od 2010. godine i u sukobu je s Evropskom komisijom zbog nazadovanja demokratije u njegovoj zemlji, ocenio je da je na tim izborima ključna "promena rukovodstva".
Ocenio je da je "migrantska kriza" Evrope "veća nego ikada pre", napao klimatsku i zajedničku poljoprivrednu politiku EU, ocenivši da je Unija gurnula poljoprivrednike u velike probleme.
Orban je rekao da sankcije Evropske unije protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu nisu dale rezultate i rekao da je najveći strah Mađarske da ponovo deli granicu s Rusijom. Međutim, dodao je, Ukrajini koja je između Mađarske i Rusije, ne treba dozvoliti da postane članica ni EU, ni NATO-a.
Orban je Ukrajincima poručio: "Momci, morate shvatiti da ste zemlja iz tampon zone. Ne možete da promeniti svoj kućni broj".
Orban je rekao da je "Ukrajina sada samo običan protektorat" koji se oslanja na zapadne pare i oružje i "više nije suverena zemlja".
Međutim, lideri EU i NATO insistiraju na tome da je rat u Ukrajini egzistencijalno pitanje Evrope i da se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ne sme dozvoliti da pobedi u ratu.
Ukrajina se prijavila za članstvo u obe organizacije, ali nije verovatno da će biti primljena dokle god traje rat na njenoj teritoriji. Mađarska rutinski blokira pokušaje Unije da sa Kijevom razgovara na visokom nivou i zajedničko finansiranje ukrajinske ekonomije. Time vlada u Budimpešti stoji sama nasuprot svojih zapadnih partnera.
"Natkon" je okupio 200 pripadnika krajnje desnice iz celog sveta. U utorak su govorili Najdžel Faraž, jedan od najodgovornijih ljudi za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, kao i bivša britanska ministarka unutrašnjih poslova Suela Braverman koja se u govoru obrušila na Evropski sud za ljudska prava.
Neki od jučerašnjih govornika opisivali su sadašnje vlasti Evropske unije kao "neprijatelja".
Policija je u utorak onemogućila rad skupa jer su se lokalne vlasti uplašile za javni red i mir pošto su antifašistički demonstranti na dva druga mesta sprečili održavanje "Natkona". Postupak policije je kao neustavan osudio belgijski premijer Aleksander de Kro, a kritikovao je i britanski premijer Riši Sunak i na inicijativu organizatora "Natkona" sud je danas ipak odobrio nastavak konferencije.
(Beta, 17.04.2024)
