ТС: Доносиоци одлука пред изборе инвестирају новац грађана у корист партија

Програмски директор невладине организације Транспарентност Србија Немања Ненадић рекао је данас да се људи, који доносе одлуке у јавним институцијама, налазе пред изборима у великом искушењу због могућности да инвестирају део новца који припада свима грађанима како би се то улагање исплатило политичким партијама из којих долазе или кандидатима где се кандидују лично.

Он је у панел дискусији "Предизборно расипање јавних ресурса и како га спречити" рекао да када је искушење превелико да треба апеловати да се не користе те прилике, а да треба размишљати и о обавезујућим нормама.

"Тражили смо решења о томе које су могућности да се злопотреба јавних ресурса и њихово расипање пред изборе, легалним токовима, смање. У највећем броју случајева то су ситуације које чак нису противне постојећим прописима и ограничењима. Неке од одлука су спорне, нарочито када их доносе привремени органи, али у већини случајева реч је о легалним шемама, а свима је јасно да је реч о нечем што нарушава равноправност изборне утакмице, а није се нашло у ОДИХР-овим препорукама за предстојеће изборе", рекао је Ненадић.

Додао је да није реч само о расипању пара које постоје већ и о новцу који, када се доносе одлуке, не постоји или се зна да ће морати да се обезбеди скупим кредитима.

Ненадић је рекао да је, поред директних исплата новца грађанима и опрост дугова пред изборе расипање јавних ресурса.

Крајем прошле године београдски Инфостан је, како је рекао, великим дужницима омогућио плаћање рачуна по повољнијим условима него онима који су их редовно плаћали. И држвне компаније се, у изборним кампањама, рекламирају оним што су урадили ради добијања подшке.

Навео је да су у току разговори јер је власт начелно пристала да се мења изборно законодавство и да ће се покушати са ограничењем траошења средстава за изборне кампање што је увела и Северна Македонија.

Заменик директора Нове економије Александар Милошевић рекао је да је "расипање новца јако исплативо за 'инвеститоре' јер није ни важно колико кошта подела новца пред изборе када се зна да ће се добити неколико процената више на изборима ако се три дана пред изборе пензионерима да једнокартна помоћ или се одложи испорука рачуна за струју".

"Нису они инвеститори, они користе наше инвестиције, јер ми све плаћамо. Фискални савет је пред изборе 2022. године, када је овај систем финансирања изборног резултата први пут патентиран, поделом по 100 евра младима пред изборе, упозорио да се за две године држава задужила милијарду евра за таква давања", рекао је Милошевић.

Додао је да је власт свесна да нико не гледа колико ће то давање коштати са каматом од шест-седам одсто када се тај новац буде враћао.

Томе, према његовим речима, доприносе и медији под утицајем власти који су ушли у рутину због честих избора и хвале, константо извештавају о помоћи, а не питају се да ли је та помоћ сврсисходна, док упозорења Фискалног савета пролазе незапажено.

Милошевић је рекао да су све мере пред изборе "ад хок" и да не могу да се системски испланирају јер ако се укључе све помоћи у буџет, власт не може да се пред изборе њима рекламира.

"Коначно решење за расипање јавних ресурса у преизборне сврхе ће бити када се подигне демократски ниво друштва и политичка култура, а то је дугорочан процес што не значи да не треба доносити одређене мере за спречавање злоупотреба, али тешко да ће административна ограничена одмах зауставити те процесе", рекао је Милошевић.

Професор на Факултету политичких наука Зоран Стојиљковић оценио је да је најдискутабилније питање сложене релације између корупције и економског раста.

Заводљиво је и политички манипулатвно, како је рекао, када се користи могућност уграђивања у цене инфраструктуррних пројеката и оне се повећају за 30, 50, или 200 одсто, а то као ефекат може да да привредни раст од један-један ипо одсто, па је укупна злоупотребљена сума далеко већа од оне колико стварно коштају избори.

"Нема ни 'д' од демократије ако не постоје равноправни изборни услови", рекао је Стојиљковић и заложио се за ограничење средстава за изборну кампању чиме би се мало изједначавали изборни услови.

Истраживач Мрежа за афирмацију НВО Сектора МАНС из Црне Горе Лазар Грдинић рекао је да је у тој земљи поправљена законска регулатива и да су отклоњени неки недостаци, али да је ситуација далеко од иделане јер су и нека ограничења обесмишљења.

"Закон о финансирану политичких субјеката изборних кампаја предвиђа да сви уговори о запошљавању и акти о систематизацији радних места буду објављени на страници Агенције за спречаване корупције, али често се тај акт не објави, а за време изборне кампање закључе се уговори о делу што је тешко испратити", рекао је Грдинић.

Додао је да државне фирме "шаком и капом" деле радна места за време изборне кампање и то крију, па ако се у судском поступку то и утврди, због тога што процес траје дуго, постаје бесмислено то и објавити.

"Власт се након дуго година променила у Црној Гори и након обећања да ће се ствари променити и ограничити простор за злоуптребе врло брзо су некадашњи опозиционари, а данашњи носиоци власти, преузели те механизме и не либе се да их користе са циљем да постигну што бољи резултат на изборима", рекао је Грдинић.

Мирослав Милићевић из Савета за борбу против корупције рекао је да у земљи која је "девалвирала знање нећемо постићи ништа тиме што ћемо рећи да није добро да неко узме помоћ од 20.000 динара јер он ће одговорити да му то треба".

"Ово је земља где нема инстутуција, нема их ни у Дубаију, али они су богати, а у Србији велики део грађана једва преживљава и у таквој ситуацији је поткупљвост једноставна", рекао је Милићевић.

Уредник политике и економије у недељнику Радар Милан Ћулибрк рекао је да је у предизборнм скупу Српске напредне странке (СНС) у Врању у државној хали коју нико није платио одржан митинг са образложењем да је то у оквиру обиласка хале председника државе (Александар Вучић), "а у хали 10.000 људи са заставама СНС".

"То је неко платио, само није приказано, у извештајима за финансирање нема података колико кошта превоз на митинге, дневнице и сендвиче СНС-а. Када би се све скупило, заједно са потрошених 420 милиона евра које је утврдио Фискални савет то један одсто бруто домаћег производа колико немају буџети министарстава, а користи се са једним циљем да се подмаже гласачка машина и освоји власт", рекао је Ћулибрк.

(Бета, 19.04.2024)