Како је кафа постала омиљена психоактивна супстанца у свету
Испијање кафе је неизоставни свакодневни ритуал милиона људи, а одакле потиче црни напитак и како утиче на организам.
Од гунгуле на улицама Њујорка до мирних обронака Етиопије, испијање кафе је неизоставни свакодневни ритуал милиона људи.
У култури људи има значајно место више од петнаест векова, а неки тврде да је подстакла појаву просветитељства у 17. и 18. веку, када су постављени темељи многих интелектуалних и културних идеја савременог света.
Главни активни састојак кафе је кофеин, за који се верује да је најшире конзумирана психоактивна супстанца на свету и који утиче на наша осећања и размишљање.
Погледајте видео са нашег Јутјуб канала: Прича о кафи
хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=q0ИР-8КСзи3в
Одакле потиче кафа
Кафа се добија из плода биљке кафе арабике која се првобитно узгајала у Етиопији.
Више од 90 одсто кафе се производи у земљама у развоју, првенствено у Јужној Америци, али и у Вијетнаму и Индонезији, док је потрошња концентрисана претежно у индустријализованим економијама.
Према предању, у 9. веку је пастир Калди приметио да су његове козе живахније након што поједу бобице кафе, што га је навело да их и сам проба.
Од тада су мештани почели да једу зрнца која би претходно стављали у воду да омекшају и да праве чај од листова биљке.
Историјски записи указују да су следбеници суфизма (мистички правац у исламу) у Јемену били први који су у 14. веку пржили зрнца кафе и правили напитак какав данас познајемо.
До 15. века, кафеџинице су се појавиле широм Отоманског царства, а касније су се прошириле и по Европи где су постале средишта пословања, политике и стварања нових идеја.
Неки научници, међу којима је Јирген Хабермас, чувени немачки филозоф и социолог 20. века, чак тврде да се просветитељство можда не би догодило да није било кафе.
Према Хабермасу, кафеџинице су током 17. и 18. века били „центри критичке мисли&qуот; у којима се обликовало јавно мњење и рађале идеје.
Верује се да су најистакнутије личности доба просветитељства обожавале црни напитак.
Француски филозоф и књижевник Волтер је пио до 72 шољице кафе дневно, а његов сународник, писац и филозоф Дени Дидро је такође испијао кафу док је уређивао „Енциклопедију&qуот; у 28 томова, која се често сматра најважнијим делом доба просветитељства, каже амерички аутор Мајкл Полан.
Професор антропологије Тед Фишер, директор Института за проучавање кафе Универзитета Вандербилта у Сједињеним Државама, каже да је кафа такође одиграла кључну улогу у успону капитализма.
„Кафа је променила ток историје и подстакла развој идеја које су довеле до просветитељства и капитализма&qуот;, рекао је за ББЦ.
„Не мислим да је тек пука случајност то што су се идеје о демократији, рационализму, емпиризму, науци, и капитализму родиле у време када је испијање кафе постало популарно.
„Ова супстанца, која подстиче опажање и спознају и побољшава концентрацију, дефинитивно је била део околности које су довеле до појаве капитализма&qуот;.
У то време, пословни људи су схватили да кафа може да се искористити за повећање продуктивности, па су почели да је дају њиховим радницима и на крају им дозволили паузе за кафу, објашњава Фишер.
- Гледање у шољу: Турска традиција популарна као Тиндер
- Постоји ли права замена за шољицу укусне кафе
- Колика је куповна моћ у Србији мерена кратким еспресом
Мрачна страна кафе
Историја кафе има и мрачну страну јер је повезана са експлоатацијом робова.
Французи су користили робове из Африке на плантажама на Хаитију, а до раних 1800-их трећину укупне количине кафе у свету је производио Бразил користећи афричке робове.
Данас је кафа стуб светске културе - дневно се попије више од две милијарде шољица, а годишња вредност индустрије кафе је 90 милијарди долара.
Ипак, „мало шта се променило&qуот; за 600 година, наводи невладина организација Хејфер интернешенел (Хеифер Интернатионал), која ради на искорењивању сиромаштва и глади у свету.
Кажу да су небелци, који су врло мало плаћени, и даље окосница индустрије кафе.
Кафа је извор прихода за 125 милиона људи у 50 земаља, а више од половине њих живи у сиромаштву.
Погледајте видео: Цените више ту шољицу кафе, због климатских промена би могла да нестане
Како кафа утиче на тело
После уноса у организам, кофеин путује кроз пробавни систем и преко црева се апсорбује у крвоток.
Међутим, делује тек када доспе у нервни систем.
То је због хемијске сличности кофеина са аденозином, супстанцом коју тело природно производи.
Аденозин обично успорава симпатички нервни систем, што доводи до смањења броја откуцаја срца и изазива поспаност и опуштеност.
Кофеин се везује за аденозинске рецепторе који се налазе на површини нервних ћелија, на сличан начин на који се кључ уклапа у браву.
Али, ометањем рада ових рецептора он производи супротан ефекат.
Кофеин може да изазове благи пораст крвног притиска, стимулише мождану активност, умањи осећај глади, и подстакне будност чиме се повећава концентрација на дуже периоде.
Она смањује умор и побољшава расположења и физичке перформансе, па га спортисти понекад користе као суплемент.
Ова дејства могу да трају између 15 минута и два сата.
Тело се ослобађа кофеина пет до 10 сати после уноса, али његови ефекти могу да трају дуже.
Да би се најбоље искористиле предности кофеина, стручњаци саветују да се уноси у умереним количинама и да се избегава у поподневним сатима како би деловао следећег јутра када се пије прва шољица кафе.
Здраве одрасле особе не би требало да уносе више од 400 милиграма кофеина дневно, што је око четири или пет шољица кафе.
Иако су индивидуалне толеранције на кофеин различите, унос већих доза кофеина од препоручених може довести до нежељених ефеката као што су несаница, анксиозност, тахикардија, нелагодност у стомаку, мучнина, и главобоља.
Стручњаци Америчке управе за храну и лекове такође упозоравају да брзи унос 1.200 милиграма кофеина, што је око 12 шољица кафе, може да узрокује токсична дејства, као што су епилептички напади.
Ипак, када се пије у умереним количинама, верује се да кафа има потенцијалне користи по здравље и повезује се са смањеним ризиком од смрти и неколико болести, каже др Матијас Хен из Школе јавног здравља Универзитета Харварда.
„Између две и пет шољица кафе дневно повезано је са смањеним ризиком од смрти, али и дијабетеса, кардиоваскуларних болести, па чак и неких врста рака&qуот;, рекао је за ББЦ.
Дакле, следећи пут када будете пили кафу, можда ћете се сетити историје уткане у прављење црног напитка.
Додатно извештавање: Луис Барухо
Погледајте и овај видео: Да ли бисте носили наочаре за сунце од кафе
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.20.2024)
