Парламентарни избори у Хрватској: ХДЗ остала најјача странка, али не може сама да направи владу - шта Уставни суд брани председнику
Хрватска демократска заједница освојила је 61 мандат, а ривалска коалиција око СДП-а 42. Ниједна нема потребних 76 места у Сабору да би могла сама да прави владу. Док трају преговори о новој већини, огласио се и Уставни суд.

Председник хрватске владе Андреј Пленковић и шеф државе Зоран Милановић били су у центру пажње предизборне кампање уочи гласања за нови сазив скупштине, али прелиминарни резултати показују да су можда мање странке украле шоу.
Сада ће њихове, већ годинама две најјаче партије у земљи - Пленковићева Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Милановићева Социјалдемократска партија (СДП) - пробати да приволе управо те мање странке да баш са њима праве владу.
Прелиминарни резултати изборне комисије сугеришу да је ХДЗ освојио 61 од могућег 151 места у Сабору, а СДП 42 мандата, што значи да ниједна нема потребну већину (76) за самостално формирање владе.
Друге странке, од националистичке деснице до зелене левице добиле су значајан број места у парламенту, а то значи да следи период политичке трговине.
Није изненађење да је ХДЗ, с обзиром на њену мрежу и организацију, остала појединачно најјача странка.
Али број освојених гласова на овим изборима је знатно мањи у односу на претходне 2020. године - и знатно мањи од магичне бројке за већину у Сабору.
Са друге стране, Милановић, коме је Уставни суд претходно забранио да буде на листи, тешко да може да буде задовољан што СДП није освојио више мандата.
- Избори у Хрватској: Традиционални ривали у клинчу, а одлука можда у рукама трећег
- Како су два суседна села на северу Хрватске постала бастиони вечитих политичких такмаца
- „Кремљенко“ против „Удбашенка“: Хрватски избори у сенци сукоба премијера и председника
- „Није ЕУ учитељица, а ми мали ђаци&qуот;: Шта је Хрватска добила од чланства у Европској унији
У узавреле постизборне преговоре у Хрватској ко ће с ким и под којим условима да прави владу, укључио се и актер који није ни учествовао на изборима - Уставни суд.
Председник Зоран Милановић „не може да буде мандатар за састав владе, али ни премијер, чак ни у случају да поднесе оставку&qуот;, поручио је у петак председник Уставног суда Мирослав Шепаровић, што је изазвало бројне реакције.
Милановић је поручио грађанима да се „не боје&qуот;, јер Уставни суд не може ништа да уради, али да „припремају државни удар&qуот;.

Претходно је на Фејсбуку објавио фотографију на којој председник суда Шепаровић седи са министрима из редова ХДЗ-а.
Уставни суд је први пут реаговао и месец дана пре избора - када је Милановић најавио кандидатуру, наводећи да један човек не може бити и шеф државе и кандидат за премијера.
Председник оставку није поднео, нити се формално кандидовао, међутим, током кампање је гласно подржавао „Ријеке правде&qуот;, коалицију окупљену око његове Социјалдемократске партије (СДП).
Прелиминарни резултати (на основу 100 одсто пребројаних гласова):
- Коалиција око ХДЗ-а: 61 мандат (729.730 гласова - 34,42%)
- Коалиција око СДП-а ('Реке правде'): 42 мандата (538.731 глас - 25,41%)
- Домовински покрет: 14 мандата (202.635 гласова - 9,56%)
- Коалиција Мост: 11 мандата (162.942 гласа - 8,02%)
- Коалиција Можемо: 10 мандата (192.973 - 9,10%)
- Коалиција око Истарске демократске странке: 2 мандата (32.727 гласова - 1,54%)
- Независна платформа Север: 2 мандата (25.829 гласова - 1,22%)
- Фокус република: 1 мандат (47.711 гласова - 2,25%)
- У Сабору ће бити и осам мањинских представника, међу којима ће Срби имати три посланичка мандата.
ХДЗ је добио највише гласова (близу 80 одсто) и међу хрватском дијаспором, а гласали су у Босни и Херцеговини, Србији и Немачкој.
Шта кажу 'најбоље удаваче'?
Укратко, да ће 'велики', односно ХДЗ и СДП морати добро да се потруде да их убеде да пристану на коалицију, односно да им дају понуде које се не добијају.
Према првим реаговањима, националистички Домовински покрет и коалиција Мост биће тврди преговарачи.
Лидер Моста, Божо Петров, није се устезао на питање о могућности уласка у владу коју би предводио ХДЗ.
Његова странка је раније била део таквих коалиција. Али сада не изгледа тако.
„ХДЗ треба послати у опозицију&qуот;, поручио је Петров.
На десној страни политичког спектра, за популистички Домовински покрет избори су били успешни, а лидер Иван Пенава се већ препоручио за могућег креатора хрватске власти.
„Разговараћемо са свима&qуот;, поручио је, а готово да му се са лица могло прочитати да ужива.
Проблем за СДП је што им преговори са Домовинским покретом неће нужно помоћи да пређу неопходних 76 места у Сабору.
Ове две странке нису баш природни политички сарадници. А евентуално партнерство би могло да удаљи друге потенцијалне савезнике.
Зелено-лева странка Можемо инсистира да није заинтересована да подржи било коју владу у којој би био Домовински покрет, а и десничари тврде да би то била „немогућа мисија&qуот;.
Али резултати зелено-левих не пружају баш много простора за постављање тврдих услова.
Једно је сигурно: Зоран Милановић остаје још неко време председник Хрватске. А то значи да су у његовим рукама овлашћења кога ће предложити за мандатара будуће владе.

Пошто су избори одржани у среду, грађанима Хрватске је празник демократије у ком су се смењивали сунце и киша, био нерадни, али су радили тржни центри и поједине продавнице.
Многи су стрпљиво стајали у редовима да би гласали.

Како се гласало?
Излазност је процењена на 62 одсто од више од 3,7 милиона гласача који су бирали посланике који ће их у наредне четири године представљати у Сабору који укупно има 151 место.

Право гласа имало је укупно 3.733.283 људи, који су подељени у укупно 12 изборних јединица: 10 је распоређено на територији свих жупанија у Хрватској, у 11. гласа дијаспора, а 12. чине бирачи националних мањина.
У свакој од првих 10 изборних јединица бирало се по 14 представника у парламенту, док три мандата бира дијаспора и Хрвати који живе у Босни и Херцеговини, а осам долази из редова партија Срба и других мањина.
Хрватска, једна од некадашњих шест југословенских република, стекла је независност пре више од три деценије, чланица је НАТО савеза од 2009, а од 2013. и Европске уније.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.20.2024)
