BBC vesti na srpskom

Парламентарни избори у Хрватској: ХДЗ остала најјача странка, али не може сама да направи владу - шта Уставни суд брани председнику

Хрватска демократска заједница освојила је 61 мандат, а ривалска коалиција око СДП-а 42. Ниједна нема потребних 76 места у Сабору да би могла сама да прави владу. Док трају преговори о новој већини, огласио се и Уставни суд.

BBC News 20.04.2024
HDZ, Andrej Plenković
РЕУТЕРС/Антонио Брониц
Премијеру, може селфи?

Председник хрватске владе Андреј Пленковић и шеф државе Зоран Милановић били су у центру пажње предизборне кампање уочи гласања за нови сазив скупштине, али прелиминарни резултати показују да су можда мање странке украле шоу.

Сада ће њихове, већ годинама две најјаче партије у земљи - Пленковићева Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Милановићева Социјалдемократска партија (СДП) - пробати да приволе управо те мање странке да баш са њима праве владу.

Прелиминарни резултати изборне комисије сугеришу да је ХДЗ освојио 61 од могућег 151 места у Сабору, а СДП 42 мандата, што значи да ниједна нема потребну већину (76) за самостално формирање владе.

Друге странке, од националистичке деснице до зелене левице добиле су значајан број места у парламенту, а то значи да следи период политичке трговине.

Није изненађење да је ХДЗ, с обзиром на њену мрежу и организацију, остала појединачно најјача странка.

Али број освојених гласова на овим изборима је знатно мањи у односу на претходне 2020. године - и знатно мањи од магичне бројке за већину у Сабору.

Са друге стране, Милановић, коме је Уставни суд претходно забранио да буде на листи, тешко да може да буде задовољан што СДП није освојио више мандата.

У узавреле постизборне преговоре у Хрватској ко ће с ким и под којим условима да прави владу, укључио се и актер који није ни учествовао на изборима - Уставни суд.

Председник Зоран Милановић „не може да буде мандатар за састав владе, али ни премијер, чак ни у случају да поднесе оставку&qуот;, поручио је у петак председник Уставног суда Мирослав Шепаровић, што је изазвало бројне реакције.

Милановић је поручио грађанима да се „не боје&qуот;, јер Уставни суд не може ништа да уради, али да „припремају државни удар&qуот;.

Hrvatska, izbori u Hrvatskoj, Zoran Milanović
Реутерс/Антонио Брониц
Одлуку Уставног суда о Милановићу је подржало девет судија, а троје је било против, наводећи да је „дубоко противуставна&qуот;.

Претходно је на Фејсбуку објавио фотографију на којој председник суда Шепаровић седи са министрима из редова ХДЗ-а.

Уставни суд је први пут реаговао и месец дана пре избора - када је Милановић најавио кандидатуру, наводећи да један човек не може бити и шеф државе и кандидат за премијера.

Председник оставку није поднео, нити се формално кандидовао, међутим, током кампање је гласно подржавао „Ријеке правде&qуот;, коалицију окупљену око његове Социјалдемократске партије (СДП).

Прелиминарни резултати (на основу 100 одсто пребројаних гласова):

  • Коалиција око ХДЗ-а: 61 мандат (729.730 гласова - 34,42%)
  • Коалиција око СДП-а ('Реке правде'): 42 мандата (538.731 глас - 25,41%)
  • Домовински покрет: 14 мандата (202.635 гласова - 9,56%)
  • Коалиција Мост: 11 мандата (162.942 гласа - 8,02%)
  • Коалиција Можемо: 10 мандата (192.973 - 9,10%)
  • Коалиција око Истарске демократске странке: 2 мандата (32.727 гласова - 1,54%)
  • Независна платформа Север: 2 мандата (25.829 гласова - 1,22%)
  • Фокус република: 1 мандат (47.711 гласова - 2,25%)
  • У Сабору ће бити и осам мањинских представника, међу којима ће Срби имати три посланичка мандата.

ХДЗ је добио највише гласова (близу 80 одсто) и међу хрватском дијаспором, а гласали су у Босни и Херцеговини, Србији и Немачкој.


Шта кажу 'најбоље удаваче'?

Укратко, да ће 'велики', односно ХДЗ и СДП морати добро да се потруде да их убеде да пристану на коалицију, односно да им дају понуде које се не добијају.

Према првим реаговањима, националистички Домовински покрет и коалиција Мост биће тврди преговарачи.

Лидер Моста, Божо Петров, није се устезао на питање о могућности уласка у владу коју би предводио ХДЗ.

Његова странка је раније била део таквих коалиција. Али сада не изгледа тако.

„ХДЗ треба послати у опозицију&qуот;, поручио је Петров.

На десној страни политичког спектра, за популистички Домовински покрет избори су били успешни, а лидер Иван Пенава се већ препоручио за могућег креатора хрватске власти.

„Разговараћемо са свима&qуот;, поручио је, а готово да му се са лица могло прочитати да ужива.

Проблем за СДП је што им преговори са Домовинским покретом неће нужно помоћи да пређу неопходних 76 места у Сабору.

Ове две странке нису баш природни политички сарадници. А евентуално партнерство би могло да удаљи друге потенцијалне савезнике.

Зелено-лева странка Можемо инсистира да није заинтересована да подржи било коју владу у којој би био Домовински покрет, а и десничари тврде да би то била „немогућа мисија&qуот;.

Али резултати зелено-левих не пружају баш много простора за постављање тврдих услова.

Једно је сигурно: Зоран Милановић остаје још неко време председник Хрватске. А то значи да су у његовим рукама овлашћења кога ће предложити за мандатара будуће владе.

hrvatska, izbori u hrvatskoj
ББЦ/Наташа Анђелковић
Редови испред бирачких места у Загребу

Пошто су избори одржани у среду, грађанима Хрватске је празник демократије у ком су се смењивали сунце и киша, био нерадни, али су радили тржни центри и поједине продавнице.

Многи су стрпљиво стајали у редовима да би гласали.

Hrvatska, izbori u Hrvatskoj, Andrej Plenković
АНТОНИО БАТ/ЕПА-ЕФЕ/РЕКС/Схуттерстоцк
Председник хрватске владе Андреј Пленковић на гласању

Како се гласало?

Излазност је процењена на 62 одсто од више од 3,7 милиона гласача који су бирали посланике који ће их у наредне четири године представљати у Сабору који укупно има 151 место.

hrvatska, izbori u hrvatskoj
Реутерс/Марко Дјурица

Право гласа имало је укупно 3.733.283 људи, који су подељени у укупно 12 изборних јединица: 10 је распоређено на територији свих жупанија у Хрватској, у 11. гласа дијаспора, а 12. чине бирачи националних мањина.

У свакој од првих 10 изборних јединица бирало се по 14 представника у парламенту, док три мандата бира дијаспора и Хрвати који живе у Босни и Херцеговини, а осам долази из редова партија Срба и других мањина.

Хрватска, једна од некадашњих шест југословенских република, стекла је независност пре више од три деценије, чланица је НАТО савеза од 2009, а од 2013. и Европске уније.


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.20.2024)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Балкан, најновије вести »