NASA i astronomija: Letelica Vojadžer-1 ponovo šalje podatke iz dalekog svemira
Letelica najudaljenija od Zemlje ponovo dostavlja upotrebljive podatke, kažu iz Američke agencije za istraživanje svemira (NASA).
Do Zemlje ponovo stižu upotrebljivi podaci iz letelice Vojadžer-1 posle meseci tokom kojih su signali delovali kao besmislice, kažu iz Američke agencije za istraživanje svemira (NASA).
Ovaj leteći objekat lansiran pre 47 godina smatra se najudaljenijom letelicom od Zemlje.
Računarska greška obustavila je dotok čitljivih podataka u novembru, ali su inženjeri uspeli da reše taj problem.
Vojadžer je na trenutak slao samo upotrebljive podatke o sistemu letelice, ali je potrebno još rada kako bi se naučni instrumenti ponovo povezali.
Ta letelica udaljena je više do 24 milijardi kilometara od naše planete, što znači da je potrebno 22 sata i 30 minuta kako bi radio poruke stigle do Zemlje.
„Letelica Vojadžer-1 nam vraća upotrebljive podatke o ispravnosti i stanju inženjerskih sistema u njenoj unutrašnjosti", kažu iz NASA-e.
„Sledeći korak će biti da je osposobimo da počne da nam ponovo šalje naučne podatke", dodaju.
- „Znak pitanja" na nebu koji muči naučnike
- Ako postoji deveta planeta, zašto je niko nije video
- NASA primetila „znake života" iz Vojadžera, letelice koja je greškom izgubila kontakt sa Zemljom
Vojadžer-1 lansiran je 1977. sa ciljem da obiđe planete udaljenije od Sunca, ali je posle toga samo nastavio let.
Prošao je 2012. pojas gasa koji emituje Sunce, koji je poznat i kao heliosfera, a sada je u međuzvezdanom prostoru, u kojem ima gasa, prašine i magnetnih polja drugih zvezda.
Skorašnje probleme sa ovom starom letelicom prouzrokovao je kvar čipa.
On je sprečavao kompjutere u Vojadžeru da dopru do ključnih činilaca softverskog koda, kojim se informacije pakuju pre slanja ka Zemlji.
Stručnjaci jedno vreme nisu uspevali da zaključe šta nije u redu sa letelicom, iako su znali da i dalje prima njihove komande i, osim nemogućnosti slanja povratnih informacija, funkcioniše normalno.
Problem je razrešen premeštanjem koda na drugu lokaciju u memoriji kompjutera letelice.
- Šta otkrivaju prve fotografije „mračnog univerzuma" sa teleskopa Euklid
- Neptun sa prstenom: Novo remek delo teleskopa Džejms Veb
- Spektakl u svemiru: Snimak umiruće zvezde zabeležen teleskopom Džejms Veb
Samo nekoliko dana pre Vojadžera-1 lansirana je i srodna letelica Vojadžer-2.
Glavni cilj naučnika bilo je osmatranje planeta Jupiter, Saturn, Uran i Neptun, što je postignuto 1989.
Letelice su potom usmerene ka dalekom svemiru u generalnom pravcu centra Mlečnog puta, naše galaksije.
Pogon im daju radioizotopni termoelektrični generatori (RTG), koji dobijaju struju preko toplote nastale raspadanjem plutonijuma.
Kontinuirani proces uništavanja dovodi do toga da generatori svake godine proizvode nešto manje struje.
Još nije poznato koliko će ove letelice moći da opstanu u svemiru, ali su naučnici dosad uvek pronalazili način da obezbede još nekoliko godina njihovog funkcionisanja.
Vojadžer-2 malo kaska za Vojadžerom-1 i kreće se nešto sporije.
Nalazi se na malo više od 20 milijardi kilometara daleko od Zemlje.
Iako se obe letelice kreću brzinom većom od 15 kilometara u sekundi, one neće stići do naredne zvezde ni za više desetina hiljada godina.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 04.25.2024)
„Buđenje“: Obeležena godišnjice masovnog ubistva u školi Vladislav Ribnikar u Beogradu
