Уочи посете Си Ђинпинга Француској: Ум шири од неба

Бета 04.05.2024

Сваки пут када кинески председник Си Ђинпинг држи новогодишњи говор, радознали књишки мољци широм земље и света проучавају његове канцеларијске полице за књиге у комплексу Џонгнанхаи.

Док се камера окрец́е, пажљиви гледаоци могу открити да се у Сијевим збиркама књига налазе нека кључна француска ремек-дела, као што су Дух закона, Јадници, Црвено и црно и Људска комедија. ''Развио сам велико интересовање за француску културу, а посебно за француску историју, филозофију, књижевност и уметност када сам био млад'', присетио се једном Си.

Си је страствени читалац. Његово опсежно читање помогло му је у обликовању глобалне перспективе. Након што је преузео кормило Кине, учинио је културну интеракцију заштитним знаком своје дипломатије, што омогуц́ава боље разумевање између Кине и других делова света.

Кина и Француска ове године прослављају 60 година дипломатских односа, а кинески председник долази у своју трец́у државну посету тој европској земљи. Све очи су упрте у њега у жељи да виде како ц́е овај љубитељ француске културе још више приближити две велике цивилизације Истока и Запада, пише Синхуа.

ОД СТЕНДАЛА ДО ИГОА

Током својих тинејџерских година касних 1960-их, Си је послат у Лиангђиахе, сиромашно село које се налази на кинеској висоравни Лес, као ''образовани младиц́'' да ''учи од сељака''.

Усред тешкоц́а сеоског живота, читање је постало Сијева духовна утеха. Читао је свако дело класичне књижевности које је могао да нађе у засеоку, а међу њима је било и ''Црвено и црно''.

{Имаге2}

''Стендалово дело ‘Црвено и црно’ имало је велики утицај'', радо се присец́ао Си годинама касније. ''Али када је реч о приказивању замршености света, дела Балзака и Мопасана су најбоља, на пример, Балзакова Људска комедија'', додао је.

''Класичне књиге француских водећих писаца оставиле су тако дубок утисак на пасионираног читаоца да их он често цитира, посебно Виктора Игоа, у својим говорима. Обрац́ајуц́и се на значајној конференцији о климатским променама у Паризу 2015. како би позвао на договор, Си је цитирао проницљиву реченицу из ‘Јадника’ – ‘Врхунски ресурси извиру из екстремних решења’'' навео је.

Си такође гаји наклоност према француским уметничким делима. Ужива у француским композиторима Бизеу и Дебисију. Посетио је неколико културних места, од величанствене Тријумфалне капије до раскошних дворана Дворца Версај. Дубоко у његовом срцу, ванвременске колекције у музеју Лувр и поштованом светилишту катедрале Нотр Дам трајна су блага људске цивилизације.

{Имаге3}

У ствари, Си није први кинески лидер који воли француску културу. Током онога што је познато као Покрет марљивог рада и штедљивих студија 1920-их, покојни кинески лидери Џу Енлај и Денг Сјаопинг путовали су у Француску на едукативне боравке у потрази за излазом за Кину, земљу која је тада била растрзана ратом, сиромаштвом и инвазијама.

У то време, многи патриотски настројени кинески омладинци били су инспирисани списима  о Француској револуцији, која је такође у позадини Игоовим Јадника, једног од француских ремек- дела које Си најчешће цитира. Како се Си једном присетио, једна од епизода која га је дубоко дирнула је када бискуп Миријел помаже Жану Валжану и подстиче га да буде бољи човек. ''Велика дела поседују велику моц́ да покрену читаоце'', рекао је он.

ЏИЈИН ИЛИ БЛИСКИ ПРИЈАТЕЉИ

Сијево уважавање француске културе објашњава зашто је културна размена постала све истакнутија у његовим интеракцијама са француским лидерима и у билатералним разменама између Кине и Француске.

Године 2019, у француском граду Ници, француски председник Емануел Макрон примио је Сија у вили Керилос, столетној куц́и која гледа на Медитеран и која се сматра микрокосмосом који одражава европску цивилизацију. Тамо је Макрон поклонио Сију древну књигу: драгоцену копију оригиналне француске верзије ''Конфучије, или науке о принчевима''.

{Имаге4}

Са смеђе мраморастим кожним корицама са златним украсима по средини И ивицама боје кестена, Конфучијево дело је објављено 1688. у доба Просветитељства. Након неколико листова,  китњастим старо-француским језиком исписано је: ''Читаоцима – ова књига служи као кључ или увод у читање Конфучија''.

Рани преводи конфучијанских учења инспирисали су француске мислиоце Монтескјеа и Волтера, рекао је Макрон Сију, који је нежно држао књигу са отвореним корицама. ''То је драгоцен поклон'', рекао је Си. Касније је постао део цењене збирке Националне библиотеке Кине.

Током 17. века, Европа је била сведок појаве тренда познатог као ''Шиноасери'' (Цхиноисерие), који се проширио широм континента у 18. веку, подстакнут повец́ањем трговине са Кином. Истовремено, француски синолози су истраживали проучавање конфучијанизма, филозофске основе традиционалне кинеске културе, и ширили његове идеје широм Европе.

Посматрачи су приметили те културне размене. Гу Хонгминг, познати модерни кинески научник,

написао је: ''Чини се да само Французи разумеју Кину и кинеску цивилизацију са неупоредивом дубином, јер поседују духовну суштину исто толико изванредну као и она код Кинеза''.

За Сија, Кина и Француска могу бити ''Џијин'' или блиски пријатељи, који могу дубоко да разумеју једни друге захваљујуц́и свом огромном културном богатству.

Током Макроновог боравка у јужнокинеској метрополи Гуангџоу у априлу прошле године, двојица шефова држава ц́аскали су уз чај у Пине гардену у резиденцији гувернера провинције Гуангдонг, где је Сијев отац, Си Џонгсун, боравио 1980-их, када је био на тој функцији, на почетку кинеске реформе и отварања.

Док су двојица вођа шетали вртом, очаравајуц́и звукови ћина, древног кинеског инструмента, испунили су ваздух, ткајуц́и задивљујуц́у мелодију. Заинтригиран, Макрон се распитао за назив композиције. То је била ''Високе планине и вода која тече'', одговорио је Си, који је потом поделио добро познату причу која стоји иза композиције, причу о Ју Боји и Џонг Зићију.

{Имаге5}

Како каже древна кинеска легенда, Ју је био искусан ћин играч, док је Џонг, његов одани слушалац, поседовао ретку способност да схвати емоције које се преносе кроз Јуову музику. Када је Џонг умро, ожалошц́ени Ју је разбио свој инструмент и заклео се да више никада нец́е свирати пошто је изгубио свог ''џиђина''  што буквално значи веома блиског пријатеља који разуме музику оног другог на кинеском језику.

''Само ‘џиђин’ (најближи пријатељ) може да разуме ову музику'', рекао је Си Макрону.

ДВОЈИЦА НЕЗАВИСНИХ

Постоји перспектива вец́а од мора, и то је небо; постоји перспектива вец́а од неба, а то је људска душа“, цитирао је Си Игоа у свом значајном говору Унескоу у Паризу 2014. године.

{Имаге6}

''Заиста, потребан нам је ум шири од неба док се приближавамо различитим цивилизацијама'', додао је кинески председник, непоколебљиви заговорник хармоничне коегзистенције цивилизација у ери дубоких промена у међународном пејзажу.

С обзиром да је Париз град домац́ин Унескоа и да Си посматра Француску као главног представника западне цивилизације, није изненађујуц́е што је кинески лидер одабрао француску престоницу као место да по први пут изложи своју визију цивилизације на светској позорници.

''Живо се сец́ам његових речи када је рекао да данас (тамо где) живимо представљамо различите културе, вере, етничке групе, али да смо део заједнице заједничке судбине'', рекла је тада генерална директорка Унескоа Ирина Бокова. ''Десет година касније, ниједна од речи које је председник Си изговорио није данас застарела данас. Све су релевантније због проблема са којима се данас суочавамо'', додала је.

Вратите сат 60 година уназад на 1964. Дана 27. јануара, Кина и Француска су ушле у историју формалним успостављањем дипломатских односа, што је разбило ледени стисак хладноратовске изолације и катализирало трансформацију глобалне ситуације ка мултиполарном светском поретку. У уводнику објављеном следец́ег дана, француски дневник Монд назвао је овај историјски тренутак ''сусретом двојице независних''.

Према Сијевим речима, председавајући Мао Цедонг и генерал Шарл де Гол, са изузетном мудрошц́у и храброшц́у, отворили су врата за размену и сарадњу Кине и Запада, ''носец́и наду свету усред Хладног рата''.

''И Кина и Француска су независне цивилизације, али истомишљеници'';, рекао је Цуи Хонгђиан, директор Центра за Европску унију и студије регионалног развоја на Универзитету за иностране студије у Пекингу.

{Имаге7}

''Полазец́и од своје богате културе и историје, две земље деле дубоке увиде у светске трендове'', рекао је Цуи. ''Они не желе да доминирају над другима, а заузврат, не желе да над њима неко доминира'', додао је.

Лоран Фабијус, председник Уставног савета и бивши француски премијер, рекао је да су и Француска и Кина посвец́ене мултилатерализму и миру. ''У овом нашем опасном свету, морају постојати силе мира и одрживог развоја и то, очигледно мора бити, изван наших разлика, главна мисија Кине и Француске'', рекао је Фабијус.

(Бета, 04.05.2024)

Француска »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »