Кина и Србија: О „специјалним партнерима", „челичном пријатељству" и посети Сија Ђинпинга

Вештину држања говора на кинеском, коју је демонстрирао током пандемије вируса корона, председник Србије Александар Вучић имаће прилику да понови у Београду.

Си Ђинпинг ће 7. и 8. маја боравити у Србији, што ће бити његова друга званична посета у претходних осам година.

Поред Београда, председник Кине посетио је и Париз, а ићи ће и у Будимпешту.

И ова посета је показатељ „велике разлике&qуот; у односима Кине са Србијом и другим земљама Западног Балкана, каже Ричард Турчањи, програмски директор Централно-европског института за азијске студије.

„Србија је један од главних партнера Кине, можда бисмо је најбоље описали као 'специјалног партнера', јер сигурно није најважнија у економском или војном смислу, али је значајна симболички и идеолошко-стратешки.

„Важан симболички фактор је и бомбардовање 1999. године, када је погођена кинеска амбасада, јер је Си Ђинпинг то место већ посећивао и очекујем да га посети поново&qуот;, објашњава Турчањи за ББЦ на српском.

• Шта је Србији донела иницијатива Појас и пут, а шта нови споразуми са Кином
• Кина и Србија: Пријатељи, браћа, кумови
• Пет питања о кинеској привреди
• Макрон и Вучић: Срдачно о економији и емоцијама, опречно о Косову, после и о Лују Витону

Из Пекинга су најавили да је посета Сија Ђинпинга велика прилика за „ојачавање челичног партнерства&qуот; са Београдом.

Две земље значајно приближава војна неутралност Србије, која не намерава да се придружи НАТО алијанси, неусклађивање спољне политике Београда са Бриселом у односу на Кину и Русију, као и заједнички изазови територијалног интегритета, сматра Александар Митић, научни сарадник у Центру за студије Појаса и пута при Институту за међународну политику и привреду у Београду.

„Србија има јединствене односе са Пекингом због специфичног геополитичког идентитета и спољнополитичке оријентације, једина је европска земља која је набавила кинеске противваздушне и беспилотне системе, а сарадњу унапређује и снажна лична веза двојице лидера - Александра Вучића и Сија Ђинпинга&qуот;, оцењује Митић за ББЦ на српском.

Док је Вучић кинеског колегу Сија Ђинпинга називао „братом&qуот; и љубио кинеску заставу због помоћи током пандемије, из Пекинга су стизале оста одмереније поруке о „челичном пријатељству&qуот; са Београдом.

Кина од Албаније до Србије и Мађарске

Прва држава Европе и Балкана са којом је Пекинг изградио чврсте везе била је Албанија, са којом је први дипломатски контакт остварен још 1949. године.

Средином шесте деценије 20. века, Кина под влашћу Мао Цедунга почела је и економски да помаже Албанији, на чијем је челу тада био комунистички лидер Енвер Хоџа.

Албанија је у том периоду била „највећи спољни партнер на свету&qуот; за Кину, оцењује Турчањи.

„Не бих рекао да данас Србија има тај статус, иако јесте један од главних партнера Кине&qуот;, додаје он.

Приснији односи Београда и Пекинга почињу да се граде од последње деценије 20. века, а посебно током и након бомбардовања Југославије 1999. године, каже Турчањи.

Током претходних година, Кина је стекла још један дипломатски ослонац у овом делу Европе - Мађарску.

„Мађарска је у Европској унији и употребљава мало другачију реторику, али и Виктор Орбан и Александар Вучић користе Кину у намери да покажу да су важније фигуре него што јесу.

„Као да покушавају да се такмиче у категорији изнад њихове и да шаљу поруку Бриселу и Вашингтону да могу да доносе независне одлуке&qуот;, сматра овај стручњак.

Управо би пример мађарског премијера Виктора Орбана, који неретко блокира негативне одлуке у Европској унији према Кини, могао негативно да утиче на евентуални пријем Србије у Европску унију.

„Нисам сигуран да би, поред проблема које имају са Орбаном и Мађарском, у ЕУ желели још један сличан са Србијом, која очигледно у спољној политици иде супротно ставу најмање 26 чланица, ако не и свих 27&qуот;, каже Ричард Турчањи.

У Иницијативу Појас и пут укључено је још 14 земаља источне и централне Европе, међу којима су и све бивше југословенске републике.

• Како је кинеска иницијатива Појас и пут вредна више билиона долара променила свет
• Шта стоји иза кинеских улагања на Балкану и какву ће цену Европа заиста морати да плати

Шта је Појас и пут?

Србија је била једна од 28 земаља оснивача глобалне Иницијативе Појас и пут 2017. године, коју је 2013. године покренуо Си Ђинпинг.

Она данас обухвата више од 150 земаља и међународних организација, а досад је уложено више милијарди долара, о чему је ББЦ писао.

Циљ глобалне иницијативе је изградња инфраструктурних, путних и поморских пројеката како би се руте транспорта и трговине из Кине повезали са земљама широм света, а нека иницијативу називају и „новим Путем свиле&qуот;.

У првој деценији сарадње Кине и Србије кроз ову иницијативу завршени су или започети пројекти попут пруге Београд-Будимпешта, деоница аутопута „Милош Велики&qуот;, обилазнице око Београда, путева Нови Сад - Рума, Ваљево-Лајковац, реконструкције термоелектране Костолац, термоелектране Панчево, као и изградња Пупиновог моста у Београду, који има „посебан значај&qуот; као „први инфраструктурни пројекат Кине у Европи&qуот;, додају.

И Италија је потписала Меморандум о приступу тој иницијативи Кине, али је у децембру одлучила од њега одустане.

• Мађарско отварање кинеским технолошким фабрикама упркос протестима
• Запад тврди да Кина производи превише, њени радници се не слажу
• Италија се повлачи из кинеске иницијативе Појас и пут

Има ли Кина стварне економске интересе у Србији?

Владе Србије и Кине потписале су у октобру Споразум о слободној трговини, који ће омогућити олакшан увоз 8.930 српских производа у Кину и 10.412 кинеских производа на тржиште Србије.

У оквиру кинеске Иницијативе Појас и пут, којој се Србија придружила 2017. године, изграђено је неколико великих инфраструктурних пројеката, али је током претходних 10 година и дуг Србије према Кини нарастао 12 пута, до 3,7 милијарди евра 2023. године.

Кинеске компаније привлаче „квалификована и релативно јефтина радна снага, енергетски, пољопривредни и индустријски потенцијали, могућности улагања у путну инфраструктуру, као и безвизни режим за кинеске држављане&qуот;, наводи Александар Митић, стручњак за односе Кине и Србије.

„Србија је и једина европска земља која има споразуме о слободној трговини са ЕУ, Русијом, Турском, ЦЕФТА и од октобра 2023. са Кином, па је и потенцијално чвориште за бесцарински извоз већине кључних индустријских производа за више од 2,5 милијарде људи.

„Инвеститори, кинески и други, виде Србију као платформу за даљи извоз, а не само као издвојено тржиште&qуот;, истиче он.

Три највећа извозника из Србије 2023. године биле су кинеске фирме Зиђин мајнинг, Зиђин копер и ХБИС група, које су заједно извезле робе у вредности нешто мањој од 2,5 милијарди долара, показали су подаци Министарства финансија.

Али, иако је за српску привреду значајна, ова цифра не чини ни хиљадити део укупног кинеског извоза прошле године, који је износио готово 3,4 билиона долара.

То показује да су трговина и инвестиције у Србији и на Западном Балкану за Кину „готово занемарљиви&qуот;, каже Ричард Турчањи.

„Те инвестиције више су симболичне, него што заиста имају значај за Кину, а Си Ђинпинг не долази у Србију други пут за осам година због економије, већ због политике&qуот;, наводи Турчањи.

Стручњак из Централно-европског института за азијске студије „скептичан&qуот; је и по питању тврдњи неких стручњака да Западни Балкан користи и као „прозор&qуот; до далеко већег и богатијег тржишта Европске уније.

„Србија није чланица ЕУ, па се поставља питање какав она прозор може да буде, а и кинеске фирме су далеко присутније у Немачкој, Италији, Белгији или Француској него у Србији, па делује да им тако нешто није ни потребно&qуот;, додаје Турчањи.

„Кинеске компаније могу да искористе географски положај Србије за ширење на тржиште ЕУ, али не бих тој идеји придавао превелике размере&qуот;, каже овај политиколог.

• Успон Сија Ђинпинга: Како се учврстио у власти и постао незамењив
• Проблем или демонстрација моћи: Зашто Си Ђинпинг прави чистку у врху кинеске војске

Политика и 'симболи'

Док економска сарадња са Србијом не спада међу значајније за Кину, Пекинг у Европи не може да рачуна на много дипломатских партнера попут Београда.

Ове две земље су 2016. године потписале и Свеобухватно стратешко партнерство, по чему Србија није јединствена међу земљама централне и источне Европе, али јесте по томе што спољну политику још није ускладила са ставом Брисела и Вашингтона, каже Александар Митић.

„Обе земље дубоко и емотивно повезује и напад НАТО-а на кинеску амбасаду у Београду 1999. године, када је погинуло троје кинеских новинара.

„Србија одбија да се усклади и са било којом декларацијом ЕУ која је критична према Пекингу, а камоли са рестриктивним мерама&qуот;, објашњава стручњак из Центра за студије појаса и пута.

„И Београд и Пекинг суочени су са изазовима територијалног интегритета - Србија са Косовом и Метохијом, а Кина са Тајваном, Тибетом, Хонгконгом и Сињангом&qуот;, додаје.

Делегација кинеског Централног института за партијску историју и културу (ЦИПХЛ), која је посетила Београд и учествовала на 5. академском форуму Кине и земаља централне и источне Европе уочи доласка Сија Ђинпинга, није желела да одговори на упит ББЦ-ја на српском о односима Кине и Србије.

Ричард Турчањи примећује да приликом проналаска савезника на Балкану „није Кина изабрала Србију, већ је пре било обрнуто&qуот;.

„Србија је одлучила да уложи много у односе са Кином, док су друге земље региона кренуле путем НАТО и Запада&qуот;, сматра он.

„То су те 'специјалне ствари' и заиста су важне, због њих и кинески председник Си Ђинпинг долази у Србију, као једну од само три европске земље које ће посетити&qуот;, додаје.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.07.2024)