Са жирафама код Тадеуша
Велике приче 08.05.2024 | Пише Ана Вучковић
Можда је баш некад добро бити у свом граду на тај начин, јер нема притиска. Ту си свакако, твој аирбнб је твој стан, ако ти не ваља млаз на тушу, жали се сам себи, на знаменито место се можеш враћати и сваки пут после посла, а не само данас кад си слободан и бесциљно луташ између два скроловања кад ћеш од пријатеља добити информацију да нема капућина какав је у Трсту или питомије природе него што је на Власини, поткрепљено фотографијама
Гледам фотографије пријатеља на Инстаграма, и већина је отишла некуда за празнике. Ређају се планинарења у Алпима, која бивају награђена аперолом и чипсом гратис, неко је одлучио да се озноји, они који се након тога не спусте у град окрепиће се у рустичној брвнари, смењују се слике излазака сунца, застрашујућа монументалност венаца на врховима још понегде снежних, ове кадрове пресецају велики европски музеји, савршене, хидриране косе Ботичелијевих девојака,
