Izrael i Palestinci: Nakba - šta se dogodilo 1948. i zašto Palestinci to zovu „Katastrofom“
Petnaestog maja svake godine, Palestinci iz čitavog sveta obeležavaju Nakbu, što se prevodi kao „Katastrofa".
Petnaestog maja svake godine, Palestinci iz čitavog sveta obeležavaju Nakbu, što se prevodi kao „Katastrofa".
Od poslednjih meseci 1947. godine do rane 1949, nekih 750.000 Palestinaca postali su izbeglice sa teritorije koja je postala Izrael.
Većina je proterana silom ili otišla iz straha za vlastitu bezbednost.
Dan Nakbe obeležava i period prvobitnog raseljenja i više decenija egzila koji je usledio za milione Palestinaca.
To je izuzetno naelektrisan povod, a napetosti između Palestinaca i Izraelaca na taj dan i ranije su prerastale u nasilje.
- Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
- Zašto neke zemlje ne priznaju Palestinu kao državu
- Kako je lubenica postala simbol Palestinaca
- U čemu je razlika između antisemitizma i anticionizma
Kako je, dakle, došlo do nje i zašto Palestinci pokazuju „ključeve povratka" na taj dan?
Uspon cionizma i Arapska pobuna
Krajem 19. veka, u Evropi je počeo da se javlja cionizam kao politički pokret u usponu.
Osnivač političkog cionizma Teodor Hercl izjavio je 1896. godine da bi obezbeđivanje Jevrejima njihove vlastite države predstavljalo rešenje za viševekovne antisemitske sentimente i napade u Evropi.
Velika Britanija, koja je preuzela kontrolu nad oblašću poznatom kao Palestina posle raspada Otomanskog carstva, objavila je 1917. Balforovu deklaraciju.
Ovaj dokument obećao je pomoć u vezi sa „osnivanjem nacionalnog doma za jevrejski narod u Palestini".
U njemu se kaže i da ne sme da se uradi ništa „što bi narušilo građanska i verska prava postojećih nejevrejskih zajednica u Palestini".
Hiljade jevrejskih migranata pohitale su u ovu oblast (Britanski mandat nad Palestinom) da bi pobegle od sve većeg progona, naročito u istočnoj Evropi.
Uz rapidno povećanje jevrejske imigracije, izbijali su nasilni sukobi između Jevreja i Palestinaca tokom čitavih 1920-ih i 1930-ih.
Rani sukobi odneli su stotine života na obe strane.
Jevrejski imigranti kupovali su velike količine zemljišta i od malih zemljoradnika, i od članova arapske elite.
Međutim, vremenom su stavovi prema njima očvrsnuli, naročito kad su počeli da se doseljavaju na farme koje su sada posedovali, proterujući arapske zemljoradnike zakupce.
Palestinski Arapi pokrenuli su 1936. godine masovni ustanak poznat kao Arapska pobuna protiv britanske vladavine, zahtevajući arapsku nezavisnost i okončanje politike jevrejske imigracije i kupovine zemljišta.
Istoričari kažu da je ubijeno više od 5.000 Arapa, a da je 15.000 ranjeno pre kraja ustanka 1939. godine.
Istoričari kažu i da se broj britanskih i jevrejskih žrtava merio stotinama.
Posle Arapske pobune, britanska vlada je izdala Belu knjigu iz 1939. godine, koja je strogo ograničila jevrejsku imigraciju u Palestinu u narednih pet godina i definisala da je daljoj jevrejskoj imigraciji neophodno arapsko odobrenje.
Belika Britanija je takođe obećala da će osnovati nezavisnu palestinsku državu u roku od deset narednih godina, ako se to pokaže održivim, u kojoj će i Palestinci i Jevreji deliti vlast, i predvidela kraj britanskog mandata.
Iako je ovo delom predstavljalo pobedu za arapske pregovarače, ono nije donelo mir, jer su usledili sukobi između jevrejskih paravojnih grupa i britanskih trupa.
U narednim godinama, Britanci su uvideli da ne mogu da nastave vladavinu i da ne mogu da ostvare saradnju ni sa arapskim ni sa jevrejskim predstavnicima.
Nisu uspeli da zaustave masovnu imigraciju u oblast, a neki su smatrali da je britanska reputacija ukaljana jer je britanska mornarica ponekad nasilno pokušavala da zaustavi dolazak brodova punih jevrejskih izbeglica.
- Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
- Netanjahu: Palestinska država ne dolazi u obzir
- Šta predviđa plan Netanjahua za vreme posle rata u Gazi
Plan o podeli
Nakon što je britanska vlada 1947. godine saopštila da planira da okonča mandat u Palestini, zemlje Ujedinjenih nacija (UN) usvojile su Rezoluciju 181.
Rezolucija je pozvala na podelu Palestine na jevrejsku i arapsku državu, sa Jerusalimom pod upravom UN-a.
Prema dokumentu, plan je dodelio oko 55 odsto teritorije Jevrejima.
Ona je pokrivala najveće gradove sa palestinsko-arapskom većinom i važnim delom obale od Haife do Jafe.
Arapskoj državi dodeljena je trećina obale dalje na jug.
Arapsko vođstvo toga vremena smatralo je da bi im ova podela uskratila direktan pristup ključnom obradivom zemljištu i morskim lukama.
Oni nisu prihvatili plan, tvrdeći da je on nefer i da narušava Povelju Ujedinjenih nacija o samoopredeljenju.
Ali su UN ipak glasale za podelu zemlje i stvaranje jevrejske države i arapske države.
- Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali
- Šta je Al Aksa i zašto je žarište sukoba izraelske policije i Palestinaca
- Šeik Džara - deo Jerusalima u srcu oluje na Bliskom istoku
- Ko su izraelski Arapi
U mesecima pred izraelsko proglašenje nezavisnosti, arapske paravojne grupe su napadale i odsecale jevrejska naselja, dok su jevrejske paravojne grupe vršile napade na palestinska sela, nateravši mnoge Palestince u beg.
Nasilje nad britanskom upravom takođe se pojačalo.
Početkom 1948. godine, jevrejski borci su pooštrili napade, zauzimajući oblasti dodeljene jevrejskoj državi, ali i osvajajući značajne delove teritorije dodeljene arapskoj.
Prvi Arapsko-izraelski rat
Britanski mandat za Palestinu je okončan 14. maja 1948. i Izrael je proglasio nezavisnost.
Snage Sirije, Egipta, Jordana, Libana, Saudijske Arabije i Iraka izvršile su invaziju, sa Egiptom i Jordanom koji su vodili najveći deo borbi.
Izrael je porazio arapske vojske i zauzeo teritoriju koja je prvobitno bila dodeljena palestinskim Arapima prema planu o podeli iz 1947. godine.
Borbe su se okončale u januaru 1949. godine, kad je potpisan sporazum o primirju između Izraela i Egipta, kasnije obuhvativši Liban, Jordan i Siriju.
U vreme kad su borbe okončane, Izrael je kontrolisao većinu teritorije.
Jordan je zauzeo zemlju koja je postala poznata kao Zapadna obala, a Egipat je okupirao Gazu.
Jerusalim je podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih snaga na istoku.
Zato što nikada nije došlo do pravog mirovnog sporazuma, u narednim decenijama je bilo još ratova i borbi
„Pravo na povratak"
Palestinsko „pravo na povratak" u njihovu domovinu jedan je od ključnih zahteva koji tek treba da se razreši.
Palestinsko pravo na povratak ili odštetu međunarodno je priznato u Rezoluciji 194 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, usvojenoj 11. decembra 1948. godine.
Ona navodi da „izbeglicama koje žele da se vrate domovima i žive u miru sa susedima mora da se dozvoli da to učine u najranijem mogućem roku".
Izrael, međutim, tvrdi da bi omogućavanje Palestincima pravo na povratak okončalo njegovo postojanje kao jevrejske države, zbog broja ljudi koje to pogađa.
Izrael tvrdi i da je to pitanje koje može biti rešeno samo u sklopu sveobuhvatnog mirovnog sporazuma koji mu priznaje pravo na život u sigurnosti i miru.
Pogledajte video: Šta je Zapadna obala
Danas ima oko pet miliona Palestinaca registrovanih u UN kao izbeglice (ova brojka obuhvata i prvu generaciju izbeglica i njihove potomke).
Skoro trećina njih, više od 1,5 miliona ljudi, živi u 58 priznatih palestinskih kampova za izbeglice u Jordanu, Libanu, Siriji, Pojasu Gaze i Zapadnoj obali, kao i Istočnom Jerusalimu.
Ključevi povratka: „Simbol nade"
Palestinci koji su pobegli tokom ovog istorijskog perioda - koji se naziva Nakba - poneli su ključeve kuća sa sobom, ubeđeni da će se uskoro vratiti domovima.
Oni te ključeve prenose sa generacije na generaciju, kao podsetnik na njihove izgubljene domove i kao trajne simbole njihovog „prava na povratak".
Ključevi ostaju simbol nade i otpornosti palestinskih izbeglica.
Zvanično obeležavanje Nakbe
Decenijama Palestinci obeležavaju ono što nazivaju nacionalnom tragedijom njihovog raseljenja.
Tadašnji vođa Palestinske uprave Jaser Arafat zvanično je 1998. godine proglasio 15. maj nacionalnim danom sećanja.
A 2022. godine, prvi put u istoriji UN-a, Generalna skupština je zatražila da se ova godišnjica obeleži 15. maja 2023. godine.
Nakba nastavlja da oblikuje živote Palestinaca.
Mnogi kažu da katastrofa iz prošlosti nastavlja da pronalazi način da se izrazi u vekovnom sukobu koji ne pokazuje znake razrešenja.
Pogledajte video: Šta je kefija i kako je postala palestinski simbol
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.15.2024)
