Šmit u UN: Međunarodna podrška ključna da BiH nastavi ka putu održivog mira

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je danas pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija da je međunarodna podrška ključna da Bosna i Hercegovina nastavi ka putu održivog mira i napretka i ne dođe u fazu nestabilnosti i ekonomskih poteškoća.

„Država mora da se oslanja na funkcionalne institucije, demokratske principe delovanja i da se oslanja na Ustav, kao što je izloženo u Aneksu 4 Mirovnog sporazuma”, istakao je Šmit.

Podnoseći polugodišnji izveštaj o stanju u BiH, on ocenio da su taj period obeležili pozitivni, ali i negativni trendovi.

Precizirao je da je period na koji se odnosi njegov izveštaj, od 16. oktobra do 15. aprila, obeležen napretkom BiH ka integraciji u Europsku uniju (EU), ali i nezapamćenim napadima na Dejtonski sporazum.

Šmit je naveo da je pozitivan pomak to što je BiH dato zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora za članstvo u EU.

"Odluka Evropskog saveta je politički opravdana. Građani se plaše rata, žele da žive u miru i stabilnosti. Pozivam sve da se poduzmu koraci i zajednički deluje na zajedničkom napretku", istakao je on.

Šmit je ocenio da je otvaranje pregovora sa EU "važan trenutak, koji je pod rizikom zbog pretnji iz Republike Srpske, ali i drugih koji potkopavaju nadležnosti BiH onako kako je predvideo Dejtonski sporazum".

Upozorio je i da vlasti Republike Srpske (RS), sa Miloradom Dodikom na čelu, „aktivno podrivaju državu BiH, njene nadležnosti i institucije, a time i Dejtonski sporazum“.

"Njihova pretnja da paralizuju državne organe blokiranjem njihovog rada i donošenja odluka pretnja je funkcionisanju države. Njihova pretnja da će se jednostrano povući RS iz ustavnog, pravnog i institucionalnog okvira države, uključujući Oružane snage BiH i iz poreskog, pravosudnog i izbornog sistema države - to je pretnja uspostavljanjem paralelnog okvira RS“, naglasio je Šmit.

Istakao je da svi politički faktori moraju izraziti svoje bezuslovno poštovanje Dejtonskog sporazuma i BiH, njenog državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Kazao je kako su stranke vladajuće koalicije u RS organizovale proteste na međuentitetskoj liniji između dva entiteta nazvane “Granica postoji”, čime su, osim promovisanja ideje secesionizma, ugrožavali bezbednosnu situaciju u zemlji.

Visoki predstavnik je ukazao i na "nezapamćen pritisak na pravosudne institucije", navodeći da, osim promovisanja ukidanja Suda BiH i Tužilaštva BiH, vladajuća koalicija u RS podriva Ustavni sud BiH kao "čuvara ustavnog i pravnog poretka BiH".

Šmit je rekao da vlasti RS ne poštuju i njega kao visokog predstavnika u BiH, naglašavajući da je "konačan autoritet za tumačenje Dejtonskog sporazuma u potpunosti poveren visokom predstavniku, a ne entitetu".

Prema njegovim rečima, ovakve radnje stranaka vladajuće koalicije RS idu ruku pod ruku s njihovim zakonodavnim inicijativama, koje, kako je ocenio, ograničavaju građanski prostor kako bi ućutkale, obeshrabrile, pretnji izložile i naposletku kaznile iskazivanje drugačijih političkih mišljenja.

"Ako se nastave, ove radnje bi mogle dovesti do de fakto, ako ne i de jure, raspuštanja države BiH, što predsednik Republike Srpske Milorad Dodik stalno zagovara. To bi bio scenario sa ozbiljnim posljedicama", upozorio je Šmit.

Naveo je da u BiH i dalje postoji problem negiranja genocida u Srebrenici, kao i veličanja osoba optuženih za ratne zločine.

"Doneo sam odluku da oni kojima je presuđeno za ratne zločine ne mogu učestvovati na izborima… Juče su neki od najviših zvaničnika iz RS doveli do skandala zbog posete spomenika Ratku Mladiću u Kalinoviku. To je teško kršenje Krivičnog zakona BiH i to se nikako ne može prihvatiti. Glorifikovanje ratnih zločina je neprihvatljivo", istakao je Šmit.

Oficiri Oružanih snaga BiH iz RS juče su odali priznanje Mladiću pred spomeniku koji mu je podignut u Kalinoviku, gde je rođen.

Šmit je izneo i niz kritika na račun vlasti u Federaciji BiH, koje još nisu izabrale nedostajuće sudije u Ustavnom sudu BiH.

Naveo je i problem napada na povratnike u oba entiteta BiH.

Podsetio je da je izmenio Izborni zakon BiH, prema kojem će se 6. oktobra sprovesti lokalni izbori u BiH.

Šmit se osvrnuo na Misiju EUFOR-a u BiH i ocenio da ona treba da dobije produženje mandata i doprinese stabilnosti države.

U Njujorku je počela sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećena stanju u Bosni i Hercegovini.

(Beta, 05.15.2024)