Dnevnik iz Amerike: Kako je „laki vumen“ izvukla premiju na lutriji?

PONEDELJAK: Dolazimo s posla. Komšija kosi travu. A ona već podšišana ko na Vembliju, ne znam šta kosi, al’ ajde. Sva se zeleni preko ograde. Žena me nonšalantno pogleda, ništa ne reče, nije ni potrebno nakon trideset godina braka. Skrećem pogled na našu „livadu“. Maslačak na maslačku. Kad se malo izmaknem u stranu, prižmurim, pa pogledam iskosa, pejzaž (moja „trava“) mi izgleda isto ko Van Gogovi „Suncokreti“, sve se žuti. Ulazimo u kuću, a ja se s vrata bacam na