Iz piščeve beležnice Premeravanje sveta
Dnevnik pre 24 dana | Dnevnik.rs
Ne znam kada sam tačno prvi put čitao Kandida. Znam samo da je to bilo u trećem ili četvrtom razredu gimnazije. Sećam se da mi se tada dopao lepršav stil, i urnebesni tempo događanja u knjizi. A dopali su mi se i likovi. U Kandidu sam već počeo da nazirem obrise svojih potonjih lomatanja, u Panglosu sam video sve one razne ideologe koje ću kasnije sretati po povratku sa raznih putovanja.
Kasnije sam ova dva lika sretao i u drugim oblicima – na primer, kao lisicu i ježa kod Isaije Berlina, ili kao Gausa i Humbolta kod Daniela Kelmana u njegovom Premeravanju sveta. Ali mi se smisao ovako jasno ocrtane suprotnosti u poimanju sveta javio tek pre nedelju dana, dok sam u pauzi biciklističke vožnje pio kafu na Adi Ciganliji sa svojom rođakom. Dok smo gledali avione kako se uspinju po dubokoplavom nebu iznad jezera, preslišavali smo se šta se u proteklih
