Француска неће форсирати политику која је довела до немира у Новој Каледонији где желе независност

Председник Француске Емануел Макрон је данас током посете Новој Каледонији рекао да нец́е форсирати спорну изборну реформу која је изазвала крваве немире у тој француској колонији на Тихом океану политички подељене о стицању независности од Париза.Макрон је данас допутовао у Нову Каледонију, и после састанка са лидерима оба локална табора - за и против са отцепљења од Француске, представио план за организовање још једног референдума о томе.

Независност заступају староседелачки Канаци, док потомци француских колониста и други досељеници желе да Нова Каледонија остане под француском јурисдикцијом.

На три ранија референдума, одржана између 2018. и 2021. године, већина је гласала против отцепљења.

Макрон је изразио наду да ће се лидери Нове Каледоније договорити о референдуму "у наредним седмицама и месецима", после уклањања барикада демонстраната и укидања ванредног стања.

Спорну реформу која је довела до нереда су одобрила оба дома француског парламента у Паризу. Следец́и је требало да буде заједничко заседање оба дома да би се променио Устав Француске што се очекивало до краја јуна.

Међутим, из данашње изјаве Макрона изгледа да је сада вољан да промени пут и купи више времена за другачији споразум који би се можда више допао поборницима независности који сматрају да ц́е француска реформа довести до маргинализације домородачких Канака као гласача.

На Новој Каледонији живи 270.000 људи.

У недавним немирима, највећим на том архипелагу још од 1980-их година, погинуло је шест људи, а трагови насиља виде се на све стране.

Макрон је рекао да ц́е појачање француске полиције, послато да смири немире, остати у Новој Каледонији "колико буде потребно".

Показујући колико озбиљно схвата оно што се дешава на том архипелагу, Макрон је отказао раније најављени распоред својих посета и прелетео свет да би дошао.

Лидери Канака, који су пре недељу дана одбили Макронову понуду за онлајн видео разговор, придружили су се данас састанку који је француски лидер организовао са ривалским лидерима који желе да Нова Каледонија остане део Француске.

Она је француска колонија постала 1853. године, под царем Наполеоном Трећим.

(Бета, 23.05.2024)