Остало је још само наше сећање и име – биоскоп
Радар 25.05.2024 | Никола Ђуричко
Били су они типови што продају семенке и сунцокрет на чашице. Продавац ти сипа четири и онда ти својим прстима убаци још мало семенки у фишек. Мало те части. Обави се куповина и онда сви ми, један по један, са својим фишецима седамо у мрак и гледамо филм и мрнџамо те семенке или сунцокрет, ко шта воли. Секирамо се и смејемо заједно. Таква је била мода
На енглеском филмове зову покретне слике у буквалном преводу, а за биоскоп кажу покретни театар. Мени се допада буквални превод јер је онда сасвим логично да се у покретном театру пуштају покретне слике. Ми кажемо филм. Што је танки премаз, осетљив на светло. Сама трака није осетљива, осетљив је само тај танки премаз, тзв. филм. Место где се пуштају филмови код нас се зове биоскоп. То је у ствари име једног немачког пројектора који су смислила браћа
