Косово: Завршен попис, први пут питања и о 'ратној одштети'

Текст је ажуриран 27. маја

Демографска слика, али имовинска карта Косова, ускоро би могла да буде много јаснија.

Три пута одлаган, попис становништва, домаћинстава, станова и кућа, завршен је 24. маја, а прелиминарни резултати очекују се за шест месеци, саопштено је из Агенције за статистику Косова.

Први пут се пописивала и штета почињена током сукоба 1998-1999. године, као и НАТО бомбардовања.

Према досадашњим подацима требало би да је регистровано око 1.600.000 становника, рекао је Авни Кастрати, директор агенције, додајући да су у попису „учествовале све заједнице, осим српске у четири општине на северу Косова, које су се пописивању делимично одазвале&qуот;.

• Колико је мање Србије на Косову
• Како живе мањине на Косову и зашто ретко ко ту види будућност за децу
• Колико је Србије на Косову 15 година од проглашења независности

Првобитно заказан за 2021, попис је одложен због коронавируса, а два пута је одлаган и из техничких разлога.

Према последњем попису становништва из 2011. године, на Косову је живело око 1,8 милиона људи.

Више од 1,6 милиона су се изјаснили као Албанци, док је Срба било око 25.000, што је 3,4 одсто, мада је велики број њих бојкотовао попис.

Између два пописа на Косову, потписана су два Бриселска споразума и Охридски споразум, али вишегодишњи проблеми Београда и Приштине нису решени.

Први пут попис 'ратне одштете'

На попису је могла да се пријави и „економска штета, износ уништене имовине, али и убијени, нестали, повређени или затворени чланови породица&qуот; од 28. фебруара 1998. до 12. јуна 1999. године, рекао је Косовски премијер Аљбин Курти, а преноси Коссев.

Пописивање 'ратне штете' неопходно је како за преговоре са Србијом, тако и за будуће чланство у Европској унији, кажу из Агенција за статистику Косова.

Курти на овај начин жели да изврши притисак на председника Србије Александра Вучића како би се спровели постигнути договори, каже Неџмедин Спахиу, професор Факултета политичких наука из Приштине, за ББЦ на српском.

Представници Срба поново позивају на бојкот

Курти је позвао је све становнике да се одазову попису, али је Српска листа, коју подржава званични Београд, поручила да Срби неће учествовати на „лажном попису&qуот; чији је циљ „етничко чишћење свега српског са ових простора&qуот;.

На бојкот су позвале и друге странке српске заједнице на Косову, истичући да се попис „спроводи у политички и безбедносно најизазовнијем и најнеповољнијем времену за Србе&qуот;.

Попис 2011. године није спроведен у четири општине на северу Косова, где већински живи српско становништво.

У осталим општинама, Срби су делимично учествовали.

Последице бојкота пописа 2024. године највише ће се одразити на српску заједницу, сматра професор Спахиу.

„Ово је политички неумесан потез и не разумем зашто се бојкотује.

„Расподела буџета на општинском нивоу ради се на основу броја становника, уколико Срби не изађу на попис, биће ускраћени за инвестиције, планирања - највише штете осетиће се српска заједница&qуот;, каже Спахиу.

Међутим, Јована Радосављевић из Косовске Митровице каже да „услови нису адекватни, процес није био видљив у општинама где претежно живе Срби и становници не знају како ће тачно попис да изгледа&qуот;,

„Не знамо колико је етничких Срба међу пописивачима&qуот;, каже Радосављевић, директорка организације Нове друштвене иницијативе, за ББЦ на српском.

Због свега тога, поново неће бити познато колико је тачно Срба на Косову.

Српски званичници наводе да их 95.000.

Радосављевић замера што у попису, за разлику од дијаспоре, не могу да учествују расељени са Косова, већином Срби, али и друге мањине, јер није створена инфраструкутра.

Њих је нешто више од 200.000, процењује она.

Око 3.500 пописивача постављало је становницима 42 питања на језику којим говоре.

Пописивали су се и становници који живе на Косову, а немају његово држављанство, као и дијаспора.

Попис се вршио на језику испитаника.

Према Закону о попису становништва, свако ко одбије да пружи податке или да погрешне информације биће новчано кажњен до 2.000 евра.

Устав Косова признаје поред српске и албанске, бошњачку, турску, ромску, египћанску, ашкалијску и горанску заједницу, као и црногорску и хрватску.

Проблеми са језиком

Измир Зећири, председник општине Зубин Поток на северу Косова, рекао је да је већина српских матичара поднела оставке после позива Српске листе на бојкот пописа.

„Остала су само два и ово је знак да имам проблема. У северним општинама биће техничких проблема.

„Има проблема и са језиком на којем је документација&qуот;, рекао је за Коха диторе.

Зећири је један од двојице градоначелника општина са већинским српским становништвом изабраних на локалним изборима у априлу 2023. које су Срби бојкотовали, првенствено због одбијања приштинских власти да се формира Заједница српских општина (ЗСО).

Ова институција, иако предвиђена такозваним Бриселским споразумом потписаним пре десет година, до данас није основана и поред снажног међународног притиска.

Месец дана после избора избили су немири на северу Косова, а окидач је био улазак новоизабраних градоначелника албанске националности у три општине у којима су Срби већина у зграде локалних самоуправа, уз асистенцију Косовске полиције.

Професор Спахиу подсећа да је бојкот локалних избора српској заједници нанео много штете.

„То је помогло Влади Косова да уради све што је урадила последњих годину дана&qуот;, додаје он у телефонском разговору.

• Вучић и Курти сагласни са европским предлогом за Косово, каже Борељ
• Један дан у Звечану: ББЦ на северу Косова две недеље после најновијих сукоба
• Паралелне институције на Косову: „То производи нове генерације које само знају да мрзе“

Пописи у региону

Попис становништва у Црној Гори је требало да буде одржан 2021, али је одложен због пандемије корона вируса, док га 2022. није било, како је образложено, из техничких разлога.

Одржан је крајем 2023. године.

У Босни и Херцеговини је први и последњи попис од краја рата 1990-их одржан 2013. године.

Тензија је било по питању националности, вере и језика, а нови попис Босна и Херцеговина не успева да организује већ неколико година.

У Северној Македонији је попис често био споран због, између осталог, одредбе да 20 одсто становништва мора да живи у општини да би језик те заједнице био службени, што испуњава само албанска заједница.

Коначно је пописала становнике 2022. године.

Те године је попис спровела и Србија.

Погледајте и ову причу са Косова

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.27.2024)