Маларија: Џибути почео да користи ГМО комарце у борби против смртоносне болести

Десетине хиљада генетски модификованих (ГМО) комараца пуштено је у природно окружење у Џибутију у покушају да се заустави ширење инвазивне врсте која преноси маларију.

Мужјаци ГМО врсте комараца Анопхелес степхенси који не уједају и које је развила биотехнолошка компанија са седиштем у Уједињеном Краљевству (УК) - Окситек (Окситец), имају ген који убија младе женке маларичних комараца пре него што достигну зрелост.

Само женке комараца уједају и преносе маларију и друге вирусне болести.

Ово је први пут да су такви комарци пуштени у природу у источној Африци, а други пут на континенту.

Слична технологија се успешно примењује у Бразилу, Панами, Индији, и на Кајманским острвима, кажу у америчком Центру за контролу и превенцију болести (ЦДЦ).

• Светски дан борбе против маларије: Убод који може да кошта живота
• Случајно откриће које би могло да помогне у борби против маларије
• Гана прва одобрава вакцину против маларије која „мења свет“

Од 2019. године, више од милијарду таквих комараца пуштено је у природу широм света, каже ЦДЦ.

Прва група ових генетски модификованих комараца пуштена је у природу окружење 24. маја у Амбоулију, предграђу главног града Џибутија.

То је пилот фаза пројекта који заједно спроводе компаније Окситек, влада Џибутија и невладина организација Ассоциатион Мутуалис.

„Направили смо добре комарце који не уједају и не преносе болести.

„И када ове комарце пустимо у природу, они траже и паре се са женкама дивљих комараца&qуот;, рекао је за ББЦ шеф компаније Окситека Греј Френдсен.

Комарци произведени у лабораторији имају такозвани „самоограничавајући&qуот; ген који парењем са женкама дивљих комараца спречава опстанак женског потомства, то јест, убија их у раној фази развоја ларве пре него што достигну зрелост.

Преживљавају само млади мужјаци, али и они ће на крају изумрети, кажу научници који спроводе овај пројекат.

За разлику од стерилних мужјака комараца типа Анопхелес цоллуззи који су пуштени у Буркини Фасо 2018. године, комарци степхенси могу да имају потомство.

Пуштање ових комараца у природно окружење део је програма који је покренут у Џибутију пре две године како би се зауставило ширење инвазивне врсте комараца Анопхелес степхенси који је први пут откривен у земљи 2012. године.

Тада је Џибути био близу да искорени маларију, али је забележено скоро 30 случајева маларије.

Од тада експоненцијално расте број заражених маларијом и достигао је 73.000 случајева до 2020. године.

Ова врста комараца је сада присутна у шест других афричких земаља - Етиопији, Сомалији, Кенији, Судану, Нигерији, и Гани.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Врста комараца степхенси, која изворно потиче из Азије, веома је тешко контролисати.

Такође се назива урбани комарац који је надмудрио традиционалне методе сузбијања.

Уједа и дању и ноћу и отпоран је на хемијске инсектициде.

Доктор Абдулилах Ахмед Абди, саветник председника Џибутија за здравље, рекао је за портал британског пословног дневника Фајненшел тајмса (Финанциал Тимес) да је циљ владе да „хитно заустави број заражених маларијом у Џибутију, који нагло расте током последње деценије&qуот;.

„Не тако давно, (маларија) је била изузетно ретка у нашим заједницама&qуот;, рекао је доктор Боух Абди Кајрех, директор удружења Мутуалис.

„Сада се људи свакодневно заражавају маларијом широм Џибутија.

„Хитно морају да се предузму нове мере&qуот;.

Било је лако покренути нови пројекат против маларије, јер је Џибути мала земља, углавном урбана, са нешто више од милион становника, кажу руководиоци пројекта.

„Маларија је озбиљна болест која има тешке последице по здравље људи.

„Сви чекају да виде како ће нам ови генетски модификовани комарци помоћи да је победимо&qуот;, рекла је ББЦ-ју Сада Исмаил, која је преживела маларију и учествовала је у припреми заједнице за овај пројекат.

Генетски модификовани организми су одувек били контроверзна тема у Африци.

Групе и активисти за заштиту животне средине упозоравају на последице по екосистеме и постојеће ланце исхране.

Али Френдсен из компаније Окситек каже да никакви негативни утицаји на животну средину или људско здравље нису документовани више од 10 година током којих је произвођач биолошких решења пустио милијарду модификованих комараца.

„Наш приоритет је да осигурамо да је све што пустимо у природу безбедно и веома учинковито.

„Нема утицаја на животну средину.

„Ови комарци нису токсични, не изазивају алергије и ген који носе је специфичан за дату врсту&qуот;, наглашава он.

Генетски модификовани гени се не налазе у пљувачки комараца, и компанија Окситек тврди да чак и ако некога овај комарац угризе неће бити изложен ефектима тог гена.

„Ново решење је можда контроверзно, али то је будућност&qуот;, каже саветник председника за здравље доктор Абди.

Уколико ова пилот фаза да резултате, наставиће се теренска испитивања на ширем подручју и коначно ће почети оперативна примена до следеће године.

Маларија је смртоносна болест од које умре најмање 600.000 људи сваке године широм света.

Према подацима Светске здравствене организације, девет од 10 свих смртних случајева бележи се у подсахарској Африци.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.27.2024)