Куцамо на врата заборављених речи (8): Незлобивост
Блиц 27.05.2024
Крајем претпрошлог и почетком прошлог вијека, рецимо у Земуну, не би било ништа необично да се какав ђувегија, да не кажем загонџија, изабраници срдашца свога обрати овако: Миловидна дево, красотом Вашом обасјан, смерношћу и чедношћу Вашом тронут, дрзнух се пажњи Вашој маленкост своју препоручити, упитав кротко хотели бисте ли се с ништавним рабом својим на корзо на шпацирганг упутити.
Речени ђувегија (прије би га у Земуну звали фрајер) имао би лептир машну, панама шешир, тродјелно одијело, златне манжетне, хозн-трегере, лептир машну и засљепљиво налаштене ципеле са гамашнама. Усто, штоно каже Радован Трећи, терао би косу на природно. Данас би овакав јуноша изазивао подсмијех, заправо, било би га тешко и замислити. Нестали су и миловидност и краснорјечивост. Са овим посљедњим сахрањене су и бројне ријечи и изрази. Данас се много мање пажње
