Извори: Мађарска остаје без важних ресора у наредној Европској комисији, Вархеји одлази

Лидери чланица ЕУ планирају да казне мађарског премијера Виктора Орбана због његових континуираних опструкција по питању Украјине тако што Мађарској неће дати ниједан од важних ресора у наредној Европској комисији, међу којима су и они који су задужени за преговоре о проширењу ЕУ, рекле су три упућене дипломате за бриселски портал Политико.

Мађарска жели да задржи место комесара за проширење, на којем је у претходних пет година био Оливер Вархеји, близак Орбану. Међутим, будући да тај ресор има значајан утицај због очекиваних приступних преговора са Украјином, владе чланица Уније не желе на тој функцији да виде ни Вархејија, ни било ког другог Мађара, рекле су дипломате.

Орбан је најближи савезник руског председника Владимира Путина у ЕУ, а европски лидери су све више огорчени због одуговлачења са увођењем санкција Русији због става мађарског премијера и због његовог противљења испоруци средстава Кијеву.

Један од дипломата је рекао да дозвољавање Мађарској да задржи контролу над било којим моц́ним ресором "готово да не може да буде ни питање", док се Будимпешта нада да би Вархеји могао да остане комесар за проширење.

"После катастрофе са Вархејијем и начина на који се Орбан односи према (председници Европске комисије Урсули) Фон дер Лајен, нема шансе да ће она дати било шта важно некоме ко му је близак", рекао је дипломата.

Орбан је последњих месеци покушавао да блокира испоруку помоц́и Украјини и претио је блокадом приступних преговора Уније са Кијевом. Мађарска ц́е 1. јула преузети шестомесечно председавање Савету Европске уније, чиме ће добити овлашц́ење да утврђује дневни ред.

Вархеји је био на мети оптужби за подривање политике према кандидатима за чланство у ЕУ и за стварање конфузије у недавном сукобу Уније са Грузијом око такозваног "закона о страним агентима", који многи виде као покушај грузијске владајуц́е партије да сузбије опозиционе медије, активисте и невладине организације.

Именовање Вархејија за комесара за проширење 2019. године нашироко је виђено као "мировна понуда" Орбану са циљем да се мађарска десна влада задржи на страни осталих чланица ЕУ, слично као што је Велика Британија 2014. добила најмоћнију економску позицију после најаве тадашњег британског лидера Дејвида Камерона да ће организовати референдум о изласку из Уније (Брегзит).

(Бета, 31.05.2024)