Svemir: Paraastronaut utire put osobama sa invaliditetom da žive i rade u kosmosu

Bivši paraolimpijac Džon Mekfol radi sa Evropskom svemirskom agencijom (ESA) na revolucionarnoj studiji kojom treba da se utvrdi da li je izvodljivo da neko sa fizičkim invaliditetom može da živi i radi u svemiru.

BBC prati njegov napredak tokom obuke za astronauta.

Testovi koje mora da prođe svaki kandidat nisu za one malodušne ili klaustrofobične.

Vrata se zatvaraju, ostavljajući Džona Mekfola u tami metalne kutije veličine kovčega.

Počinje da se vrti.

On je u džinovskoj ljudskoj centrifugi, koja se vrti i vrti imitirajući ekstremne gravitacione sile lansiranja rakete - i još ekstremnije promene brzine u jedinici vremena.

• Kako je naučnik iz Bečeja stigao do najvećeg teleskopa na svetu u Kini
• Srbin koji je poslao čoveka na Mesec
• Srpske firme koje se bave svemirom: Od stolica za astronaute do šrafova za satelite
• Sojuz: Sovjetski svemirski relikt koji je opstao

„Što se brže okreće, veće je opterećenje na organizam", objašnjava Džon.

„A danas ćemo se popeti na nivo oko šest puta veći od sile Zemljine gravitacije.

„Ova mašina stvara osećaj kako bi izgledalo prilikom ponovnog ulaska u atmosferu u kapsuli Sojuza".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Testiranje je deo programa obuke koju Džon prolazi pri Evropskoj svemirskoj agenciji.

Agencija ga je 2022. godine izabrala za prvog kandidata za astronauta sa fizičkim invaliditetom i on učestvuje u prvoj studiji koja treba da proceni da li može bezbedno da ode u svemir.

Kada je imao 19 godina Džonu je amputiran donji deo desne noge posle nezgode na motociklu.

Obično nosi visokotehnološku protezu.

Ali skinuo je da bi se ispitali efekti centrifuge na njegovu natkolenicu.

Nadzire ga doktorka vazduhoplovne medicine ESA Mejbrit Kajpers.

„Ovo je prvi put da imamo osobu sa amputiranim delom tela u centrifugi", objašnjava ona.

„Astronaut u suštini leži na leđima u nekoj vrsti sedećeg položaja, tako da to utiče na protok krvi - takođe u nozi.

„Bili smo radoznali da vidimo kako će to uticati na njega, ali je prošlo jako dobro".

Džon je radi obuke za astronauta napustio posao ortopedskog hirurga.

Iz Ujedinjenog Kraljevstva se preselio u Evropski astronautski centar u Kelnu, u Nemačkoj, gde se astronauti obučavaju za buduće misije.

Nije sigurno da će Džon i leteti u svemir, ali tokom ovog ispitivanja će se utvrditi šta bi trebalo da se promeni ili prilagodi da bi to bilo moguće - svemirska letelica, svemirska odela ili njegove razne protetske noge.

Danas se procenjuje njegova posebna proteze za trčanje.

Sport je važan za Džona koji je bivši paraolimpijski sprinter i osvajač medalja.

A održavanje forme u svemiru je ključno za mišićnu masu i gustinu kostiju.

Džon koristi posebnu antigravitacionu traku za trčanje koja simulira bestežinske uslove na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS).

Vazdušni džep ga lagano podiže i veštački ga pravi lakšim.

Objašnjava kako njegova telesna težina deluje na njegovu posebnu protezu za trčanje, i kako se ona ponaša kao opruga koja ga pokreće napred.

Ali na ovoj posebnoj traci za trčanje postaje lakši, na oko 80 odsto njegove telesne težine, tako da njegova proteza ne radi kako treba.

„Primetio sam da je proteza za trčanje previše kruta", objašnjava on.

„To je zato što sam lakši pa je na njoj manje opterećenje, tako da se ona manje savija i samim tim je efekat opruge slabiji".

Misli da će mu biti potrebna fleksibilnija proteza - ali i još ponešto.

Tokom paraboličnog leta prošle godine, kada je Džon prvi put iskusio bestežinsko stanje, otkrio je da će njegova svakodnevna, visokotehnološka protetska noga sa mikroprocesorom morati ponovo da se podešava.

U stvari, Džon misli da će mu možda biti potrebno nekoliko protetskih nogu na MSS-u.

„Trebaće proteza za trčanje, proteza sa mikroprocesorom, kao i mehanička, koja će verovatno morati da se nosi u svemirskom odelu tokom lansiranja i povratka", objašnjava on.

„Trebaće mi popriličan broj proteza".

ESA je prva svemirska agencija koja sprovodi ovakav projekat.

Ranije, zbog invaliditeta Džon ne bi mogao da postane astronaut.

Međutim, Frank de Vin, direktor Evropskog astronautskog centra, želi da to promeni.

„Mislimo da je ovo sjajna prilika jer imamo toliko sjajnih talenata - ljudi sa invaliditetom, kao što je Džon.

„Zašto ne bismo pokušali da obučimo ovakav talenat za velike misije kao što su misije astronauta?", ističe on.

Preseljenje u Nemačku je velika promena za njegovu suprugu Soniu, bivšu gimnastičarku i olimpijku, i njihovo troje male dece Fina, Islu i Imija.

Za večerom razgovaraju o novom poslu njihovog tate.

Njihovi drugari misle da je to „strava".

Fin ne može da veruje da njegov tata više nije doktor i da sada obavlja posao koji bio mogao da ga pošalje „u veliku crnu prazninu" svemira.

Sonia kaže da je nova karijera potpuni pogodak za Džona.

„U našoj porodici mnogo znači da koristite svaku priliku koja se ukaže", kaže ona.

„A po mom mišljenju, ovo je bila prilika i on je ugrabio.

„Nadam se da će biti nagrađen za to tako što će na kraju odleteti u svemir i pokazati ljudima da je to moguće".

U međuvremenu, ljudska centrifuga usporava i zaustavlja se, i vrata se otvaraju.

Džon podiže palac.

„Bilo je sjajno", kaže uz osmeh.

„I znate šta? Zapravo nisam ni primetio moju desnu nogu dok sam bio unutra.

„Ona je verovatno bila deo mene kome je bilo najudobnije tokom celog procesa. A to je zaista dobro znati".

Džon je prošao oko polovinu ispitivanja i do sada nije otkrio ništa što bi stalo na put njegovoj misiji.

I svaki put kada okusi svemir je nova potvrda Džonu da je napravio pravi izbor, jer bi ovo moglo da promeni pogled ljudi.

„Volim da mislim da će im to proširiti vidike i da će uvideti za šta je sve sposoban neko sa invaliditetom", kaže on.

„Ali takođe se nadam da će me gledati samo kao Džona.

„Zato što jesam samo Džon koji želi da bude astronaut, a slučajno imam fizički invaliditet.

„To je poruka koju pokušavamo da pošaljemo".

Možda će vas zanimati i ovaj video

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 06.01.2024)