Лидер УАЕ Бин Зајед Ал Нахјан састао се са званичником талибана чију су главу уцениле САД

Лидер Уједињених Арапских Емирата се састао са званичником талибанске владе Авганистана кога Сједињене Америчке Државе, нудећи награду до 10 милиона долара, траже због његове умешаности у нападе, међу којима једно убиство америчког држављанина.

Тај састанак одржан наглашава растуц́у међународну поделу о томе како се носити с талибанима који су преузели власт у Авганистаном 2021. године и од тада забрањују дјевојчицама да похађају основну школу после шестог разреда и на други начин ограничавају улогу жена у јавном животу. Док Запад још не признаје талибане као владу Кабула, државе на Блиском истоку и другде су успоставиле везе с њима.

Шеик Мохамед бин Зајед Ал Нахјан, владар Абу Дабија, састао се са Сирајудином Хаканијем у палати Каср Ал Шати у уторак у главном граду Емирата, јавила је државна новинска агенција ВАМ. Објављена је слика шеика Мухамеда како се рукује са Хаканијем, талибанским министром унутрашњих послова који је на челу мреже Хакани, моц́не групе која је окривљена за неке од најкрвавијих напада на бившу авганистанску владу коју је подржавао Запад.

"Две стране су разговарале о јачању сарадње између две земље и начинима за јачање веза које ц́е служити заједничким интересима и допринети регионалној стабилности", пише ВАМ. "Разговори су били фокусирани на економска и развојна поља, као и на подршку реконструкцији и развоју у Авганистану" - речено је даље.

Талибани су описали да је то био састанак о "заједничким интересима", без детаљнијег објашњења. Додаје се да је на састанку учествовао и шеф талибана Абдул Хак Васик. Васик је годинама био у затвору америчке војске у заливу Гвантанамо, а пуштен је 2014. у замену за наредника америчке војске Боа Бергдал који је ухвац́ен 2009.

Хакани, за кога се верује да је у 50-им годинама, на америчком је "радару" чак и после талибанског преузимања власти. Амерички напад дроном у Кабулу 2022. године је управо у Хаканијевој кући - по америчким званичницима, убио је вођу Ал Каиде Ајмана ал-Завахрија, који је годинама позивао на напад на Сједињене Државе пошто је преузео власт од Осаме бин Ладена.

Док су талибани тврдили да је тим нападом прекршен Споразума из Дохе из 2020. на основу којег је било америчко повлачење из Авганистана, споразум је такође укључивао обец́ање талибана да нец́е пружати уточиште члановима Ал Каиде или другима који желе да нападну Америку.

Мрежа Хакани израсла је у једну од најсмртоноснијих огранака талибана после инвазије на Авганистан 2001. коју су предводиле САД због напада 11. септембра. Та група је користила бомбе поред пута, нападе бомбаша-самоубица и друге нападе, укључујуц́и на индијску и америчку амбасаду, авганистанско председништво и друге главне мете. Они су такође повезани са изнудом, отмицом и другим криминалним активностима.

Сам Хакани је признао да је планирао напад у јануару 2008. на хотел Серена у Кабулу, у којем је убијено шест особа, укључујуц́и америчког држављанина.

САД су дуго гарант безбедности УАЕ, федерације седам наследних шеиката са седиштем у Дубаију, и имају хиљаде војника који раде у ваздухопловној бази Ал Дафра и у другим.

Од преузимања власти талибана, Кина је најистакнутија држава која је примила неког дипломату из те групе. Друге државе су прихватале де факто представнике талибана, попут Катара који је био кључни посредник између САД и те  групе. И амерички изасланици су се више пута састали с талибанима.

Уједињени Арапски Емирати који су били домац́ини талибанској дипломатској мисији током прве владавине талибана у Авганистану, покушавају да учврсте везе с том групом чак и када су слали трупе да подрже западну коалицију која се деценијама борила у тој земљи. Нискобуџетни авиопревозници Ер Арабија и ФлајДубаи са седиштем у УАЕ поново су почели да слећу на међународни аеродром у Кабулу, док је једна емиратска компанија добила уговор о обезбеђењу аеродрома у Авганистану.

Међународна заједница предвођена Уједињеним нацијама покушала је да пружи помоц́ Авганистану док се милиони људи тамо боре да имају довољно хране, природне катастрофе убијају у сеоским областима, а привреда је драстично пала.

И даље постоји забринутост за људска права под влашц́у Талибана.

Портпарол УН за људска права Џереми Лоренс критиковао је у среду пријављено масовно бичевање 63 мушкарца и жене у спортском објекту у граду Сар-е-пул због наводних прекршаја, укључујуц́и "бекство од куц́е" и "моралне злочине". Авганистански медији цитирају званичника локалне владе и сведоке који су потврдили да се бичевање догодило у уторак.

"Казна је наводно извршена пред припадницима де факто власти и стотинама локалних становника" - рекао је Лоренс и указао да "поново апелујемо на де фацто власти да одмах прекину све облике телесног кажњавања".

(Бета, 05.06.2024)