Konzervatori protiv rušenja Generalštaba, podsećaju da je kompleks tih zgrada kulturno dobro
Konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture javno su se, u otvorenom pismu, usprotivli ukidanju statusa nepokretnog kulturnog dobra za kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane.
Naveli su da na prostoru gde se planira izgradnja novog kompleksa zgrada postoje utvrđena četiri nepokretna kulturna dobra.
Navode da je zgrada Generalštaba izgrađena od 1924. do 1928. godine prema projektu ruskog arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena utvrđena je za kulturno dobro 1984. godine. Uz nju je i Kasarna VII puka koja je podignuta krajem 19. veka prema planovima arhitekte Dragutina Đorđevića utvrđena za kulturno dobro 1992. godine.
Tu su i zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane podignute između 1955. i 1965. godine prema projektu Nikole Dobrovića utvrđene su za nepokretno kulturno dobro 2005. godine, pišu konzervatori.
Podsetili su u otvorenom pismu i da je područje uz Ulicu kneza Miloša koje je počelo da se razvija u vreme njegove vladavine "kao državni, administrativni i vojni centar srpskog Beograda postalo je nepokretno kulturno dobro 2020. godine".
Konzervatori su upozorili da izgradnja planiranog kompleksa nije u skladu ni sa jednom od četiri navedene odluke, i da bi on bio izgrađen u skladu sa zakonom, sva četiri nepokretna kulturna dobra moraju biti izbrisana iz registra.
U pismu upućenom predsedniku Srbije, predsedniku Vlade, Ministarstvu kulture, Ministarstvu finansija, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu odbrane, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), Upravnom odboru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Stručnom savetu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, objašnjeno je da se kompleks Generalštaba nalazi na raskrsnici najprometnijih beogradskih ulica i predstavlja jednu od najupečatljivijih urbanih slika glavnog grada Srbije.
Uz podsećanje da su zgrade porušene tokom NATO bombardovanja i da su tri žrtve bile u tom kompleksu, smatraju da je Generalštab dobio i memorijalno-istorijsku vrednosti i postao mesto sećanja.
Pismo je potpisao 51 konzervator, arhitekta, inženjer, istoričar, pravnik.
Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović je podnela ostavku pošto je bila uslovljena da podnese predlog za skidanje zaštite sa zagrade Generalštaba ili da ode.
(Beta, 06.06.2024)