Balkan i politika: Koje su poruke „Svesrpskog sabora" u Beogradu i šta su rekli Vučić i Dodik
Vlade Srbije i RS usvojile Deklaraciju o zaštiti srpskih interesa, gradiće se memorijalni centri žrtvama u logoru Jasenovac i na Kozari. Zajedničkoj sednici vlada prisutvovao i predsednik Skupštine Crne Gore.
Stotine zastava Srbije i Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, danima se vijore u Beogradu, kao najava za okupljanje predstavnika srpskog naroda iz celog regiona Balkana.
„Mi smo opredeljeni za mir i ovo nije upereno ni protiv koga, niti bilo ko treba da brine, mi samo želimo da zaštitimo interese srpskog naroda", poruka je najviših zvaničnika Srbije i RS iz Beograda.
Čuli su se i ocene poput „istorijski dan" za srpski narod.
Na inicijativu predsednika Srbije i RS, Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, održan je„Svesrpski sabor" pod sloganom „Jedan narod, jedan sabor - Srbija i Srpska" tokom kojeg su dve vlade usvojile zajedničku „Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda".
Iako su upućene poruke o miru i suživotu sa drugim narodima, Dodik je još jednom javno iskazao nameru da RS napusti Bosnu i Hercegovinu.
„Došli smo iz Banjaluke u naš Beograd. Srbija je i ovde i u Banjaluci. Mi smo jedan narod i ništa više ne sme da nas radzvoji, rekao je Dragan Bogojević iz glavnog grada RS za BBC na srpskom, ali nije želeo da se fotografiše.
- Godišnjica neponovljivog kraja rata
- Sve pretnje Milorada Dodika napuštanjem Bosne i Hercegovine
- Na Drini sankcije: Kako je Srbija pre tri decenije uvela blokadu Republici Srpskoj
Na sednici je doneta i odluka o raspisivanje međunarodnog konkursa za izgradnju memorijalnih centara u Beogradu i Donjoj Gradini u Republici Srpskoj posvećenog žrtvama zloglasnog ustaškog logora u Jasenovcu i na Kozari tokom Drugog svetskog rata.
Zajedničkoj sednici vlada Srbije i RS, prisustvovali su i pojedini politički predstavnici Srba iz Crne Gore i Severne Makedonije, kao i srpski crkveni velikodostojnici, predvođeni poglavarom Srpske pravoslavne crkve, Porfirijem.
„Mučenom srpskom narodu treba zajedništvo i zato meni i suprugu nije bilo teško da dođemo u naš Beograd.
„Pogledajte ovu mladost i lepotu. A lep je i Beograd. Stigli smo i Kalemegdan da vidimo", rekla je Vera Marković iz Doboja u RS za BBC na srpskom.
Po velikoj vrućini u Beogradu, na temperaturi iznad 30 stepeni Celzijusovih, na manifestaciji su učestvovale i desetine folklornih ansambala koje su satima po suncu, u narodnim nošnjama, čekali na red da zaigraju pred okupljenima na više lokacija u glavnom gradu Srbije.
Šta je Svesrpski sabor i šta je povod da se organizuje?
Uoči glasanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, predsednici Srbije i Republike Srpske, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, dogovorili su da se organizuje „svesrpski sabor", kao neka vrsta odgovora na dokument UN koji nema obavezujući karakter.
Iako su inicijatori rezolucije rekli da ona nije uperena protiv celog naroda, zvaničnici Srbije i RS tvrde suprotno i snažno su se usprotovile toj rezoluciji.
„Mi nismo genocidan narod i nas se ta rezolucija ne tiče u smislu njenog provođenja", rekao je Dodik, koji je u Beograd doputovao iz Sankt Peterburga, gde je učestvovao na Međunarodnom ekonomskom forumu, čiji je domaćin bio ruski predsednik Vladimir Putin.
Svakog 11. jula, u Srebrenici se obeležava dan sećanja na genocid kada su 1995. godine, snage Srba u Bosni, ubile oko 8.000 muslimana.
Zvaničnici RS su kritikovali odluku vlasti u Sarajevu da podrže rezoluciju o Srebrenici, jer je doneta bez Banjaluke i zaobilaženjem Ustav Bih.
- Rezolucija o genocidu u Srebrenici pred Ujedinjenim nacijama - sve što treba da znate
- Generalna skupština UN usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici
- Zbog Srebrenice četiri doživotne kazne i 700 godina zatvora
- Srebrenica, kad svi od nje okrenu glavu
„Bili smo zadovoljni autonomijom po Dejtonskom sporazumu, ali morate da znate da je to srušeno raznim akrobacijama...", rekao je Dodik, koji je koji je pod sankcijama pojedinih zapadnih zemalja.
Ponovio je ideju o mirnom razdruživanju RS i Federacije BiH, a vlasti u Banjaluci su i napravile Radnu grupu koja će izraditi dokument o razlazu.
„Bolje je da živimo kao dobre komšije, svako sa svojim pravima i teritorijom, nego da budemo trajno posvađani", rekao je Dodik u Beogradu na sednici dve vlade.
Najavio je i da će ubuduće u RS kao državni praznik biti obeležavan kad i u Srbiji - 15. februara, ali da će nastaviti da se obeležava i 9. januar kao „Dan nastanka RS", a taj datum je i dalje sporan u BiH.
Iako je su tokom rata 1990-ih, tadašnje vlasti u Srbiji uvele blokadu Republici Srpskoj, nezadovoljne političkim potezima tamošnjeg rukovodstva, Vučić Dodiku rekao da Srbija „nikada neće napustiti Republiku Srpsku".
Ali, imao je poruku za Dodika.
„Molim ga da u skladu sa Dejtonskim sporazumom, mirno i u dogovoru sa drugima sve rešava", rekao je Vučić.
Osim Srba, druga dva konstitutivna naroda u BiH su Bošnjaci i Hrvati.
Dejtonski sporazum potpisan je krajem 1995. godine u Americi i njime je okončan krvavi rat u bivšoj Jugoslaviji.
Srbija je bila jedan od potpisnika tog dokumenta, a njime je BiH podeljena na dva entiteta - Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine, uz distrikt Brčko.
- Sve pretnje Milorada Dodika napuštanjem Bosne i Hercegovine
- Milorad Dodik, od reformatora do antizapadnog populiste
- O odlikovanju i posetama: Šta znače susreti Dodika i Putina
- Šta sve Milorad Dodik ne može zbog sankcija
Na sednici u Beogradu kao gost i predsednik Skupštine Crne Gore
Prvi put su zajedničkoj sednici vlada Srbije i RS, koje su i ranije održavane, kao gosti prisustvovali i zvaničnici iz Crne Gore, pre svih predsednik crnogorske skupštine Andrija Mandić, kao i mnogi privrednici iz te zemlje, koja je sve do 2006. godine bila u zajednici sa Srbijom.
Politički odnosi Srbije i Crne Gore godinama su narušeni, ali je u poslednje vreme došlo do izvesnih pomaka i poboljšanja.
Ipak, odluka Vlade Crne Gore da podrži Rezoluciju UN o Srebrenici ponovo je podigla napestosti između Beograda i Podgorice, ali i unutar Crne Gore, jer su stranke koje uživaju podršku Beograda i smatraju se 'srpskim' oštro osudile potez kabineta Miljojka Spajića.
- Posle večere i muzike, ozbiljni razgovor: Hoće li odnosi Srbije i Crne Gore krenuti u boljem smeru
- Zašto popis u Crnoj Gori izaziva napetosti
Kritike opozicije iz BiH
Iz regiona, pre svega Sarajeva i Zagreba, za sada nema zvaničnih reagovanja na dešavanja u Beogradu.
Predstavnici opozicije u Republici Srpskoj, kao ni srpskih stranaka u insitucijama Bosne i Hercegovine rekli su da nisu dobili poziv da dođu u Beograd.
„Mi treba da vodimo racionalnu politiku, da ne provociramo velike sile bez potrebe", smatra Nebojša Vukanović, predsednik i narodni poslanik Pokreta za pravdu i red, prenelo je sarajevsko Oslobođenje.
Dragan Mioković, predsedavajući Zastupničkog doma Parlamenta Federacije BiH, rekao je da „ovo nije svesrpski sabor".
„To će biti okupljanje nacionalista i klera. Ja sam Srbin. Predsedavajući sam najvišeg zakonodavnog tela u Federacije BiH. Zašto ja nisam dobio poziv za taj svesrpski sabor?
„Na tom svesrpskom saboru neće biti Srbi iz Hrvatske, Slovenije Zašto? Zato što nismo nacionalisti", poručio je Dragan Mioković, prenelo je Oslobođenje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Šta piše u Deklaraciji vlada Srbije i RS?
Nacrt Deklaracije, koje su usvojile vlade Srbije i RS, ima 49 tačaka u kojima se, izmađu ostalog, navodi da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu, da je naziv naroda jedan i da ga je nemoguće menjati.
Sabor, kako se ističe, očekuje punu realizaciju procesa nacionalnog pomirenja i prevazilaženja istorijskih podela unutar srpskog naroda, prenosi N1.
Piše i da je Kosovo i Metohija „neotuđivi deo Republike Srbije i RS" i insistira se na korišćenju punog naziva - Kosovo i Metohija.
Uz izražavanje pijeteta prema svim žrtvama stradalim tokom rata u Bosni i Hercegovini i u bivšoj Jugoslaviji, istaknuto je da se ne podržava Rezoluciju o Srebrenici za koju su glasale 84 države u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Konstatuje se i da je Republika Srpska zadovoljna visokim stepenom autonomije definisanim Dejtonskim mirovnim sporazumom i stoga se insistira na njeogom suštinskom i formalnom provođenju.
O Deklaraciji bi u narednih 90 dana trebalo da raspravljaju skupštine Srbije i RS.
Pogledajte video: Dejtonski sporazum i kraj krvavog rata
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 06.08.2024)
