Балкан и политика: Које су поруке „Свесрпског сабора" у Београду и шта су рекли Вучић и Додик
Владе Србије и РС усвојиле Декларацију о заштити српских интереса, градиће се меморијални центри жртвама у логору Јасеновац и на Козари. Заједничкој седници влада присутвовао и председник Скупштине Црне Горе.
Стотине застава Србије и Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине, данима се вијоре у Београду, као најава за окупљање представника српског народа из целог региона Балкана.
„Ми смо опредељени за мир и ово није уперено ни против кога, нити било ко треба да брине, ми само желимо да заштитимо интересе српског народа&qуот;, порука је највиших званичника Србије и РС из Београда.
Чули су се и оцене попут „историјски дан&qуот; за српски народ.
На иницијативу председника Србије и РС, Александра Вучића и Милорада Додика, одржан је„Свесрпски сабор&qуот; под слоганом „Један народ, један сабор - Србија и Српска&qуот; током којег су две владе усвојиле заједничку „Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа&qуот;.
Иако су упућене поруке о миру и суживоту са другим народима, Додик је још једном јавно исказао намеру да РС напусти Босну и Херцеговину.
„Дошли смо из Бањалуке у наш Београд. Србија је и овде и у Бањалуци. Ми смо један народ и ништа више не сме да нас радзвоји, рекао је Драган Богојевић из главног града РС за ББЦ на српском, али није желео да се фотографише.
- Годишњица непоновљивог краја рата
- Све претње Милорада Додика напуштањем Босне и Херцеговине
- На Дрини санкције: Како је Србија пре три деценије увела блокаду Републици Српској
На седници је донета и одлука о расписивање међународног конкурса за изградњу меморијалних центара у Београду и Доњој Градини у Републици Српској посвећеног жртвама злогласног усташког логора у Јасеновцу и на Козари током Другог светског рата.
Заједничкој седници влада Србије и РС, присуствовали су и поједини политички представници Срба из Црне Горе и Северне Македоније, као и српски црквени великодостојници, предвођени поглаваром Српске православне цркве, Порфиријем.
„Мученом српском народу треба заједништво и зато мени и супругу није било тешко да дођемо у наш Београд.
„Погледајте ову младост и лепоту. А леп је и Београд. Стигли смо и Калемегдан да видимо&qуот;, рекла је Вера Марковић из Добоја у РС за ББЦ на српском.
По великој врућини у Београду, на температури изнад 30 степени Целзијусових, на манифестацији су учествовале и десетине фолклорних ансамбала које су сатима по сунцу, у народним ношњама, чекали на ред да заиграју пред окупљенима на више локација у главном граду Србије.
Шта је Свесрпски сабор и шта је повод да се организује?
Уочи гласања Генералне скупштине Уједињених нација (УН) о Резолуцији о геноциду у Сребреници, председници Србије и Републике Српске, Александар Вучић и Милорад Додик, договорили су да се организује „свесрпски сабор&qуот;, као нека врста одговора на документ УН који нема обавезујући карактер.
Иако су иницијатори резолуције рекли да она није уперена против целог народа, званичници Србије и РС тврде супротно и снажно су се успротовиле тој резолуцији.
„Ми нисмо геноцидан народ и нас се та резолуција не тиче у смислу њеног провођења&qуот;, рекао је Додик, који је у Београд допутовао из Санкт Петербурга, где је учествовао на Међународном економском форуму, чији је домаћин био руски председник Владимир Путин.
Сваког 11. јула, у Сребреници се обележава дан сећања на геноцид када су 1995. године, снаге Срба у Босни, убиле око 8.000 муслимана.
Званичници РС су критиковали одлуку власти у Сарајеву да подрже резолуцију о Сребреници, јер је донета без Бањалуке и заобилажењем Устав Бих.
- Резолуција о геноциду у Сребреници пред Уједињеним нацијама - све што треба да знате
- Генерална скупштина УН усвојила Резолуцију о геноциду у Сребреници
- Због Сребренице четири доживотне казне и 700 година затвора
- Сребреница, кад сви од ње окрену главу
„Били смо задовољни аутономијом по Дејтонском споразуму, али морате да знате да је то срушено разним акробацијама...&qуот;, рекао је Додик, који је који је под санкцијама појединих западних земаља.
Поновио је идеју о мирном раздруживању РС и Федерације БиХ, а власти у Бањалуци су и направиле Радну групу која ће израдити документ о разлазу.
„Боље је да живимо као добре комшије, свако са својим правима и територијом, него да будемо трајно посвађани&qуот;, рекао је Додик у Београду на седници две владе.
Најавио је и да ће убудуће у РС као државни празник бити обележаван кад и у Србији - 15. фебруара, али да ће наставити да се обележава и 9. јануар као „Дан настанка РС&qуот;, а тај датум је и даље споран у БиХ.
Иако је су током рата 1990-их, тадашње власти у Србији увеле блокаду Републици Српској, незадовољне политичким потезима тамошњег руководства, Вучић Додику рекао да Србија „никада неће напустити Републику Српску&qуот;.
Али, имао је поруку за Додика.
„Молим га да у складу са Дејтонским споразумом, мирно и у договору са другима све решава&qуот;, рекао је Вучић.
Осим Срба, друга два конститутивна народа у БиХ су Бошњаци и Хрвати.
Дејтонски споразум потписан је крајем 1995. године у Америци и њиме је окончан крвави рат у бившој Југославији.
Србија је била један од потписника тог документа, а њиме је БиХ подељена на два ентитета - Републику Српску и Федерацију Босне и Херцеговине, уз дистрикт Брчко.
- Све претње Милорада Додика напуштањем Босне и Херцеговине
- Милорад Додик, од реформатора до антизападног популисте
- О одликовању и посетама: Шта значе сусрети Додика и Путина
- Шта све Милорад Додик не може због санкција
На седници у Београду као гост и председник Скупштине Црне Горе
Први пут су заједничкој седници влада Србије и РС, које су и раније одржаване, као гости присуствовали и званичници из Црне Горе, пре свих председник црногорске скупштине Андрија Мандић, као и многи привредници из те земље, која је све до 2006. године била у заједници са Србијом.
Политички односи Србије и Црне Горе годинама су нарушени, али је у последње време дошло до извесних помака и побољшања.
Ипак, одлука Владе Црне Горе да подржи Резолуцију УН о Сребреници поново је подигла напестости између Београда и Подгорице, али и унутар Црне Горе, јер су странке које уживају подршку Београда и сматрају се 'српским' оштро осудиле потез кабинета Миљојка Спајића.
- После вечере и музике, озбиљни разговор: Хоће ли односи Србије и Црне Горе кренути у бољем смеру
- Зашто попис у Црној Гори изазива напетости
Критике опозиције из БиХ
Из региона, пре свега Сарајева и Загреба, за сада нема званичних реаговања на дешавања у Београду.
Представници опозиције у Републици Српској, као ни српских странака у инситуцијама Босне и Херцеговине рекли су да нису добили позив да дођу у Београд.
„Ми треба да водимо рационалну политику, да не провоцирамо велике силе без потребе&qуот;, сматра Небојша Вукановић, председник и народни посланик Покрета за правду и ред, пренело је сарајевско Ослобођење.
Драган Миоковић, председавајући Заступничког дома Парламента Федерације БиХ, рекао је да „ово није свесрпски сабор&qуот;.
„То ће бити окупљање националиста и клера. Ја сам Србин. Председавајући сам највишег законодавног тела у Федерације БиХ. Зашто ја нисам добио позив за тај свесрпски сабор?
„На том свесрпском сабору неће бити Срби из Хрватске, Словеније Зашто? Зато што нисмо националисти&qуот;, поручио је Драган Миоковић, пренело је Ослобођење.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Шта пише у Декларацији влада Србије и РС?
Нацрт Декларације, које су усвојиле владе Србије и РС, има 49 тачака у којима се, измађу осталог, наводи да српски народ представља јединствену целину, да је назив народа један и да га је немогуће мењати.
Сабор, како се истиче, очекује пуну реализацију процеса националног помирења и превазилажења историјских подела унутар српског народа, преноси Н1.
Пише и да је Косово и Метохија „неотуђиви део Републике Србије и РС&qуот; и инсистира се на коришћењу пуног назива - Косово и Метохија.
Уз изражавање пијетета према свим жртвама страдалим током рата у Босни и Херцеговини и у бившој Југославији, истакнуто је да се не подржава Резолуцију о Сребреници за коју су гласале 84 државе у Генералној скупштини Уједињених нација.
Констатује се и да је Република Српска задовољна високим степеном аутономије дефинисаним Дејтонским мировним споразумом и стога се инсистира на њеогом суштинском и формалном провођењу.
О Декларацији би у наредних 90 дана требало да расправљају скупштине Србије и РС.
Погледајте видео: Дејтонски споразум и крај крвавог рата
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 06.08.2024)
