BBC vesti na srpskom

Забрана школа у Авганистану: Шта се десило женама које су се побуниле против талибана

Након што су талибани поново преузели власт, увели су широке забране за жене којима им се ограничавају могућности школовања и приходовања као и приступ јавним местима. Разговарамо са три жене које су учествовале у јавним протестима у Авганистану због чега су претрпеле последице.

BBC News 14.06.2024  |  Махџуба Новрузи - ББЦ
avganistan, žene, talibani
ББЦ
Парвана Ебрахимкел Наџараби је затворена због учешћа у демонстрацијама против талибана

Након што су талибани женама у Авганистану ограничили могућности да раде, уче и излазе на јавна места, неке жене су у почетку пркосиле овим новим правилима протестујући на улицама.

Међутим, оне које су се окупиле у главном граду Кабулу и другим већим градовима да захтевају „храну, посао, слободу&qуот; убрзо су добиле снажан одговор талибана.

Демонстранткиње кажу за ББЦ да су их тукли, злостављали, затварали, и да су им чак претили смрћу каменовањем.

Разговарамо са три жене које су се успротивиле талибанској влади због ограничавања слобода жена након што су талибани поново преузели власт 15. августа 2021. године.

У петак, 14. јуна навршава се хиљаду дана од када су талибани донели указ којим се девојчицама брани школовање после шестог разреда основне школе.

Протестне шетње Кабулом

Када су талибански милитанти заузели Кабул 15. августа 2021, Закијин живот је почео да се урушава.

Била је једина хранитељка њене породице, али је посао изгубила убрзо по повратку талибана на власт.

avganistanke
Гетти Имагес

Више од годину дана касније, Закија (која користи псеудоним) се придружила протесту у децембру 2022. године, што је била њена прва прилика да изрази бес због губитка права на рад и образовање.

Демонстранткиње су се упутиле ка Универзитету у Кабулу, који је изабран због његовог „симболичког значаја&qуот;, али су заустављене пре него што су стигли до одредишта.

Закија је гласно узвикивала слогане када је талибанска наоружана полиција окончала њен краткотрајни бунт.

„Један од њих је уперио пушку право у моја уста и запретио да ће ме убити ако не ућутим&qуот;, присећа се она.

Закија је видела како друге демонстранткиње гурају у возило.

„Опирала сам се. Увртали су ми руке&qуот;, каже она.

„Вукли су ме талибани који су покушавали да ме угурају у њихово возило и друге демонстранткиње које су покушавале да ме ослободе&qуот;.

Закија је на крају успела да побегне, али оно што је видела тог дана ју је застрашило за будуће акције.

„Насиље се више није дешавало иза затворених врата, већ на улицама главног града Кабула, пред очима свих&qуот;, каже она.


ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.


Ухапшене и малтретиране

Мерјем (није њено право име) и 23-годишња студенткиња Парвана Ебрахимкел Наџараби биле су међу многим демонстранткињама које су приведене након што су талибани поново преузели власт.

Отишла је на протест у децембру 2022. године.

Када је видела да хапсе друге демонстранткиње, покушала је да побегне, али безуспешно.

„Извукли су ме из таксија, претражили ми торбу и пронашли мој телефон&qуот;, присећа се она.

Када је одбила да талибанским службеницима открије приступну шифру за телефон и да ју је један од њих ударио толико јако да је мислила да јој је пукла бубна опна.

Затим су прегледали видео снимке и фотографије у њеном телефону.

„Побеснели су и чупали су ме за косу&qуот;, каже она.

„Ухватили су ме за руке и ноге и убацили ме у задњи део њиховог џипа&qуот;.

„Били су веома насилни и стално су ме називали курвом&qуот;, додаје Мерјем.

„Ставили су ми лисице на руке и црну врећу преко главе, нисам могла да дишем&qуот;.

Месец дана касније, и Парвана је одлучила да се побуни против талибана заједно са групом студенткиња и организовале су неколико протестних шетњи.

Али освета је убрзо стигла.

„Почели су да ме муче од тренутка када су ме ухапсили&qуот;, каже Парвана.

Покушали су да је сместе између двојице наоружаних стражара.

„Када сам одбила тамо да седнем, померили су ме напред, ставили ми ћебе преко главе, уперили пиштољ у мене и рекли да се не померам&qуот;.

Међу толико тешко наоружаних људи Парвана је почела да се осећа „слабо и као ходајући леш&qуот;.

„Лице ми је утрнуло од толиких шамара које сам добила.

„Била сам толико уплашена да ми је цело тело дрхтало&qуот;.

Време у затвору

Мерјем, Парвана и Закија биле су потпуно свесне могућих последица њиховог протеста у јавности.

Парвана каже да није ни очекивала да ће се талибани „према њој односити као према људском бићу&qуот;, али да је и ипак била запањена колико су је понижавали.

Када је у затвору добила први оброк, била је забезекнута.

„Осетила сам да ми нека оштра ствар гребе непце&qуот;, каже она.

„Када сам испљунула, то је био ексер&qуот;.

У наредним оброцима пронашла је косу и камење.

Парвана каже да су јој претили да ће је каменовати до смрти, а она би у сузама заспала и сањала да има кацигу на глави док је каменују.

Ова 23-годишњакиња је била оптужена за промовисање неморала, проституције и ширење западне културе.

У затвору је била око месец дана.

Мерјем је неколико дана била у притвору где су јој током испитивања стављали црну врећу на главу.

„Могла сам да чујем неколико људи, један би ме шутирао и питао ко ми је платио да организујем протест&qуот;, присећа се она.

„Други би ме ударао у лице и питао: 'За кога радиш'?&qуот;.

Говорила им је да је удовица којој је потребан посао да прехрани њено двоје деце, али каже да би после њених одговора уследило још јаче насиље.


Погледајте видео: Протест Авганистанки због укидања права да се образују на факултетима


Признање и пуштање на слободу

Парвана и Мерјем су одвојено пуштене на слободу после интервенције организација за људска права и локалних старешина и сада не живе у Авганистану.

Обе кажу да су биле приморане да потпишу изјаве којима су признале кривицу и обећале су да неће учествовати ни у каквим протестима против талибана.

Њихови мушки рођаци су такође потписали званичне изјаве којима су се обавезали да жене више неће учествовати у протестима.

Коментар о овим тврдњама тражили смо од Забихулаха Муџахида, вишег портпарола талибанске владе, који је потврдио да су жене ухапшене, али је порекао да се према њима лоше поступало.

„Неке од ухапшених жена биле су умешане у активности које су против владе и јавне безбедности&qуот;, рекао је он.

Он оспорава тврдње жена и негира да су мучене: „Нема батина ни у једном затвору Исламског Емирата, а храну која им се даје одобравају наши медицински тимови&qуот;.

Без основних услова за живот

Разговори које је међународна невладина организација Хјуман рајтс воч (Хуман Ригхтс Ватцх) обавила са неким демонстранткињама након што су пуштене из затвора, поткрепљују тврдње које су изнете ББЦ-ју.

„Талибани примењују све врсте мучења и чак се због тих протеста свете и њиховим породицама, а понекад их затварају са њиховом децом у објекте са ужасним условима&qуот;, рекао је Феристах Абаси из Хјуман рајтс воча (ХРВ).

Истраживач светске организације за заштиту људских права Амнести интернешнел (Амнести Интернатионал) Заман Солтани, који је разговарао са неколико демонстранткиња након што су пуштене из затвора, рекао је да у затворима не постоје основни услови за живот.

„Зими нема грејања, затвореници не добијају добру или довољно хране, а питања здравља и безбедности се уопште не узимају у обзир&qуот;, рекао је Солтани.

Чежња за нормалним животом

Отприлике у време када су преузели власт, талибани су рекли да жене могу да наставе да раде и иду у школу, уз упозорење да то једино може у складу са авганистанском културом и шеријатским законом.

Они и даље тврде да је забрана школовања девојчица после ниже основне школе само привремена, али нису дали чврсто обећање да ће поново отворити средње школе за девојчице.

У међувремену, Закија је покушала још нешто - покренула је центар за школовање девојчица код куће.

Међутим, и то је пропало.

„Угрожавала их је група младих жена које се редовно окупљају на неком месту&qуот;, каже она тужним гласом.

„Талибани су успели да ураде оно што су желели. Ја сам затвореник у сопственом дому&qуот;.

Она се и даље састаје са њеним активисткињама, али не планирају никакве протесте.

Повремено постављају објаве на друштвеним мрежама користећи псеудониме.

Када смо је упитали шта би желела за Авганистан, расплакала се.

„Ништа не могу да учиним. Више не постојимо, жене су уклоњене из јавног живота.

„Девојчице старије од 12 година и даље не могу да се школују.

„Све што смо желеле су основна права, да ли је то превише?&qуот;.


Погледајте видео: Авганистанке које музиком пркосе талибанима


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.14.2024)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »