НУНС, Хелсиншки одбор и Жене у црном траже хитно укидање решења о изручењу белоруског новинара
Независно удружење новинара Србије, Жене у црном и Хелсиншки одбор за људска права у Србији затражили су данас хитно укидање решења Вишег суда у Београду којим је одобрено изручење белоруског новинара и активисте Андреја Гњота Минску, наводећи да постоји бојазан да ће он бити изложен нехуманом поступању и мучењу у затвору.
НУНС наводи да постоји оснавана сумња да Белорусија тражи Гњота због активизма, а не због утаје пореза, што је наведено као формални разлог, и позива Апелациони суд да поништи решење Вишег суда и ослободи Гњота, као и министарку правде Мају Поповић да спречи изручење ако Апелациони суд потврди решење.
"НУНС апелује на Апелациони суд да поништи решење Вишег суда и ослободи Андреја Гњота, јер постоји бојазан да ће он бити изложен нехуманом поступању и мучењу у затвору у Белорусији, али и због тога што су оптужбе крајње сумњиве. Апелујемо и на министарку правде Мају Поповић да искористи своје законске могућности и спаси новинара, ако Апелациони суд потврди решење о изручењу Гњота Белорусији", навео је НУНС.
Жене у црном и Хелсиншки одбор за људска права у Србији су осудили одлуку Вишег суда у Београду да одобри изручење Гњота Белорусији, наводећи да она "није у складу са међународним и домаћим правним нормама, које изричито забрањују изручење особа које се процесуирају због политичког деловања или неког другог личног својства, а такође и у земље где постоји опасност од прогона и тортуре".
"Гњот је од релевантних институција препознат као особа над којом се врши прогон из политичких разлога, док је Белорусија од релевантних међународних организација и тела означена као земља у којој постоји системско прогањање и тортура над онима који су критични према режиму", навеле су две невладине организације у заједничком саопштењу.
Додале су да одлука Вишег суда "забрињава јер доводи у опасност живот Андреја Гњота, а у исто време показује карактер власти у Србији, које се позиционирају као сарадници режима који крше људска права".
"Такво поступање утиче и на међународни углед земље, ако је од њега ишта и остало", наводе Жене у црном и Хелсиншки одбор за људска права у Србији.
Две организације указују да "одбијање изручања у том случају није чин милости и доброте суда, већ међународним правом прописана обавеза".
"Србија је потписница УН конвенција које регулишу ову област, а ове конвенције су преточене и у домаће законе. Све ово обавезује државне органе да не могу вршити изручења у земље означене као државе у којима се системски крше људска права и дешавају прогони на политичкој или некој другој личној основи", додају.
Гњот је приведен по доласку у Србију, 30. октобра 2023. године, по потерници Интерпола расписаној на захтев Минска по оптужби за утају пореза. Виши суд у Београду је 31. маја донео решење о изручењу Гњота Белорусији, али оно још није правоснажно. На то решење постоји право жалбе Апелационом суду.
Адвокат који заступа Гњота пред српским судовима Филип Софијанић рекао је за НУНС да ће одбрана поднети жалбу Апелационом суду у понедељак.
"Не постоји неки рок у којем Апелациони суд треба да одлучи о томе, али предвиђам да ће бити једно месец и по дана. Ако буде донета одлука о изручењу, на крају министар правде има могућност да спречи изручење ако не потпише документ и то би била крајња инстанца", рекао је Софијанић.
(Бета, 14.06.2024)
