Lokalni izbori 2024: Beograd posle osam meseci dočekao novu vlast, Šapić ponovo gradonačelnik
Glasovima široke vladajuće koalicije, Šapić je dobio zadatak da nastavi da vodi glavni grad Srbije u naredne četiri godine. Uoči sednice, opoziciona grupa Kreni-promeni podnela krivičnu prijavu protiv njega.
Aleksandar Šapić, kandidat široke vladajuće koalicije predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS), ponovo je izabran za gradonačelnika Beograda, osam meseci nakon što je podneo ostavku na tu funkciju kako bi se organizovali izbori u glavnom gradu Srbije.
Za Šapića, bivšeg trofejnog srpskog vaterpoliste, glasalo je 64 od 82 odbornika.
„Biću gradonačelnik grada u kojem će se znati red, grada na čijem čelu će biti srpski gradonačelnik i koji će voditi računa o njegovim žiteljima", poručio je Šapić sa govornice.
Uoči sednice, a 22 dana posle ponovljenog glasanja u Beogradu, grupa Kreni-promeni, koja je dobila najviše glasova od svih opozicionih koje su učestvovale na izborima, podnela je krivičnu prijavu protiv Šapića i njegovih najbližih saradnika zbog, kako tvrde, „pokušaja kupovine odborničkih mandata".
- Zašto su važni izbori u Beogradu
- Branko Pešić, gradonačelnik koji je dao dušu Beogradu
- Kako sada funkcioniše javni prevoz u Beogradu i koje su sve novine
Skupština Beograda ima 110 odbornika, a sednici novog saziva uglavnom nisu prisustvovali odbornici pokreta Kreni-promeni.
Gradonačelnik predstavlja i zastupa grad i predstavlja izvršnu vlast u Gradu Beogradu.
Šta je rekao Šapić, a šta opozicija?
Prethodni gradonačelnički mandat Šapića obeležili su neki radikalni potezi, poput ukidanja dosadašnjeg sistema naplate javnog gradskog prevoza i uvođenja novog, potom uređivanje splavova na gradskim rekama, a on se najviše pohvalio socijalnom politikom.
Više o novom sistemu javnog prevoza u Beogradu pročitajte ovde.
„Svi državni vrtići su besplatni, odlučili smo da subvencionišemo privatne vrtiće posle više od deset godina.
„Đačka pomoć će ove godine iznositi 20.000 dinara po svakoj porodici, časovi engleskog jezika su besplatni za sve predškolce", rekao je Šapić.
Ipak, opozicija je i ranije, a i pred glasanje o novom mandatu, kritikovala Šapića i gradsku vlast za propuste, tvrdeći da je Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP pred kolapsom, kao i da mnogima delovima grada, uprkos višegodišnjim obećanjima, nedostaje kanalizaciona mreža.
Sa autobusa je otpala guma i ubila našu sugrađanku, a nikome iz vlasti nije ni palo na pamet da podnese ostavku iz moralnih razloga, zamerili su iz opozicionog Zeleno-levog fronta.
Uoči sednice, opoziocioni Kreni-promeni saopštio je da je podneo krivičnu prijavu protiv Šapića za, kako tvrde, pokušaj kupovine mandata na izborima.
Milan Ljutovac, odbornik Kreni-promeni, izneo je tvrdnje da su mu iz SNS nudili mito.
Navodno se to desilo posle decembarskih izbora 2023. na kojima je bio na listi opozicione koalicije Srbija protiv nasilja, koja se u međuvremenu raspala.
Tada su mu, tvrdi on, iz SNS nudili mito kako bi podržao formiranje vlasti.
Krivične prijave podneli su i protiv šefa Šapićevog kabineta Nenada Milovanovića i još jednog člana SNS-a, prenosi Beta.
Pošto nijedna stranka ili koalicija posle decembarskih izbora nije imala većinu za pravljenje vlasti u Beogradu, odlučeno je da se održe novi 2. juna.
Na ponovljenim izborima, široka koalicija oko SNS, u kojoj su bili socijalisti, ali i stranka Zavetnici, koja je u decembru bila rival naprednjacima, osvojila je većinu u Skupštini grada Beograda.
Ko je Aleksandar Šapić?
Bivši dugogodišnji vaterpolo reprezentativac, osvajač mnogih svetskih i evropskih medalja i trofeja, rođen je 1. juna 1978. godine u Beogradu.
Posle igračke karijere, Šapić je diplomirao 2003. godine, magistrirao 2009. a doktorirao 2012. godine u oblasti industrijskog menadžmenta.
Kao član Demokratske stranke (DS), sada opozicione, bio je pomoćnik gradonačelnika Beograda od 2009. do 2012. godine.
Iste godine, postao je predsednik Opštine Novi Beograd, a potom je dobio poverenje građana za još dva mandata.
Prvi put je na mestu gradonačelnika izabran 2022. godine, kada je nasledio Zorana Radojičića, dečijeg hirurga.
Za zamenicu gradonačelnika ponovo je izabrana Vesna Vidović, takođe iz redova SNS, koja je 2022. godine na tom mestu zamenila Gorana Vesića.
Na drugoj sednici novog saziva Skupštine grada, izabrano je i 13 članova gradskog veća, prema Šapićevom predlogu.
Promenio je nekoliko stranaka posle ulaska u DS 2005. godine, kada je i proglašen za najboljeg vaterpolistu sveta.
Četiri godine kasnije, zadržao je funkciju, a na izborima 2020. osvojio je i treći mandat, kada stranka koju je osnovao, Srpski patriotski savez (SPAS), postaje parlamentarna.
SPAS se 29. maja 2021. godine ujedinio sa Srpskom naprednom strankom, a Šapić je izabran za potpredsednika Glavnog odbora SNS-a.
Osnivač je i dobrotvorne fondacije Budi human 2014. godine koja prikuplja sredstava za pomoć deci, odraslima, ustanovama i udruženjima sa teritorije Srbije.
Vaterpolom je počeo da se bavi 1984. godine, a za nacionalni tim Jugoslavije kao sedamnaestogodišnjak prvi put je nastupio u decembru 1995.
Od tada do 2008. godine igrao je za državni tim, osvojivši pregršt medalja na evropskim i svetskim prvenstvima, olimpijskim igrama i drugim međunarodnim takmičenjima.
Šest meseci i dva kruga izbora
Reizboru Šapića za gradonačelnika prethodila je konstitutivna sednica Skupštine grada, na kojoj je formalizovan nastavak vladavine SNS i njenih partnera.
Bilo je to posle više od šest meseci i dva kruga izbora.
Rezultati ponovljenih izbora u junu omogućili su koaliciji oko SNS da ponovo vodi glavni grad, ali su u skupštinske klupe doveli i nova lica opozicije.
Odbornici Kreni-Promeni tada saopštili su da će preuzeti mandate jer im je to obaveza prema biračima koji su za njih glasali, ali i da neće učestvovati u radu skupštine zbog „kršenja izbornog procesa", rekao je Savo Manojlović, nosilac liste.
Manojlović je ranije naglašavao neregularnosti tokom lokalnih izbora 2. juna u Beogradu i drugim gradovima, što su predstavnici vlasti odbacili.
Izborni proces u Beogradu trajao je od 17. decembra, a od oktobra prošle godine glavnom gradom Srbije upravljao je Privremeni organ koji nije mogao da donosi nikakve ključne odluke za život prestonice, pre svega, budžet.
Polovinom decembra, održani su izbori za Skupštinu grada Beograda, ali nijedna stranka ili koalicija nije imala dovoljno odbornika - 56 od ukupno 110 - da napravi većinu, a samim tim i da vodi glavni grad Srbije.
Decembarski izborni proces obeležili su brojni prigovori opozicije, natezanja i protesti, od kojih su neki bili i nasilni.
O nepravilnostima su tada izvestile i domaće i međunarodne posmatračke organizacije.
Vlast je odbacila zamerke i prigovore opozicije da su izbori bili neregularni i da su dovođeni „fantomski birači" koji ne žive u Beogradu, ali je na kraju odlučila da se izbori ponove 2. juna, zajedno sa još blizu 90 gradova i opština širom Srbije.
- SNS proglasio pobedu u 85 od 89 opština, najavili i formiranje vlasti u Nišu
- Ko su najveći pobednici i gubitnici lokalnih izbora u Srbiji
- Postizborna slika u Nišu: Ko će imati većinu u lokalnoj skupštini
- Eho lokalnih izbora u Srbiji: Zašto su političke stranke važne
Na ponovljenim beogradskim izborima, najviše mandata (64) osvojila je lista oko vladajuće SNS, na kojoj su bili i socijalisti, ali i stranka Zavetnici, koja je u decembru bila rival naprednjacima.
Opozicija je prošla slabije nego na decembarskim izborima, ali nije izašla jedinstveno niti su učestvovale neke od najjačih stranaka tog dela političkog spektra.
U novom sazivu beogradske skupštine je i 10 predstavnika pokreta doktora Branimira Nestorovića, kao i jedan odbornik Ruske stranke.
Šta se desilo na izborima 2. juna?
Pred ponovljeno glasanje za beogradsku skupštinu, opozicija se podelila.
Lideri stranaka nisu mogli da se dogovore da li na glasanje izaći ili bojkotovati, uz obrazloženje da nema uslova za fer i poštene izbore u glavnom gradu Srbije.
Podele su dovele do raspada opozicione koalicije Srbija protiv nasilja, formirane posle majskih tragedija 2023. godine, kada je u dva masovna ubistva na teritoriji Beograda ubijeno 19 ljudi, mahom dece i mladih.
Ta koalicija je učestvovala na decembarskim izborima, da bi potom tražila od vlasti da ih ponište zbog, kako su tvrdili, neregularnosti na koje su upozorile i međunarodne organizacije.
Neposredno uoči izbora pojavila se nova opoziciona lista: Kreni-promeni Save Manojlovića, koji je od aktivističkog pokreta postao politička organizacija.
Lista Kreni-promeni dobila je 21 mandat, a opoziciona koalicija Zeleno-levi front 14.
Beograd
- Lista oko SNS 52,8 odsto (64 mandata)
- Kreni promeni 17,6 odsto (21 mandat)
- Biramo Beograd - Zeleno-levi front 12,2 odsto (14 mandata)
- Mi snaga naroda 8,1 odsto (devet mandata)
- Ruska stranka 1,2 odsto (dva mandata)
Izvor: Gradska izborna komisija
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 06.24.2024)
