Пре годину дана шеф руских плац́еника Јевгениј Пригожин покренуо побуну против Кремља

Током лењог летњег викенда пре годину дана, Русију је потресла запањујуц́а вест о оружаном устанку.

Разметљиви шеф плац́еничке војске коју спонзорише Кремљ заузео је војни штаб на југу и почео марш ка Москви да би збацио лидере Министарства одбране, оптужујуц́и их да угрожавају његове снаге у Украјини ускраћујући им муницију.

Јевгениј Пригожин и његови војници најамници прекинули су "марш правде" само неколико сати касније, али је побуна задала ударац председнику Владимиру Путину, што је био најозбиљнији изазов његовој владавини за скоро четврт века.

О Пригожиновим мотивима се још жестоко расправља, а сумњиви пад приватног авиона у којем су погинули он и његови главни заповедници тачно два месеца после побуне и даље је мистерија.

Пригожин, бивши осуђеник, поседовао је отмени ресторан у Санкт Петербургу где је Путин водио стране лидере. То је донело Пригожину надимак "Путинов кувар". Те везе су му донеле уносне државне уговоре, укључујуц́и кетеринг за свечаности у Кремљу и обезбеђивање оброка и услуга за војску.

Основао је групу Вагнер, приватну војну фирму, 2014. године, користец́и је за политичке интересе и утицај Русије слањем плац́еника у Сирију, Либију, Централноафричку Републику и другде. Вагнерови борци су обезбеђивали афричке вође или војсковође, често у замену за део рудника злата или других природних ресурса.

Пригожин је привукао пажњу САД чије га је Министарство правде оптужило, као и још десетак Руса, за стварање Агенције за интернет истраживања - "фарме тролова" која се мешала у председничке изборе у САД 2016. Случај је касније одбачен.

Пошто је Путин напао Украјину 2022. године, Вагнер се показао као једна од најспособнијих борбених снага Москве. Та група је имала кључну улогу у заузимању источног упоришта, града Бахмута, у мају 2023.

Кремљ је дозволио Пригожину да редове Вагнера ојача осуђеницима којима је понуђена амнестија после шест месеци на линији фронта. Рекао је да их је било регрутовано 50.000, а 10.000 погинуло у жестокој бици за Бахмут.

Рат је допринео репутацији Вагнера због бруталности. На снимку који се појавио у новембру 2022. године, приказан је бивши Вагнеров плац́еник који је наводно пребегао на украјинску страну, али га је касније заробила Русија, како је премлац́ен на смрт маљем, симболом те плац́еничке групе.

Пригожин се месецима 2023. горко жалио на војску која је његовим снагама ускрац́ивала муницију у Украјини. У отвореним политичким сукобима, он се на друштвеним мрежама обрушио на тадашњег министра одбране Сергеја Шојгуа и начелника Генералштаба генерала Валерија Герасимова, окривљујуц́и их за војне неуспехе и оптужујуц́и их за корупцију.

Чинило се да је налог Министарства одбране Вагнеру да потпише уговоре са редовном војском, био последњи окидач за Пригожинову побуну 23-24 јуна 2023.

Његови плац́еници су брзо заузели јужни војни штаб Русије у Ростову на Дону, наводно у нади да ц́е ухватити Шојгуа и Герасимова. Али они нису били тамо.

Пригожин је наредио својим снагама да иду према Москви, рекавши да то није био војни удар, вец́ "марш правде" да би збацили своје непријатеље. Плац́еници су оборили неколико војних авиона на путу, убивши преко десетина пилота. Безбедносне снаге у Москви су прогласиле узбуну и постављени су контролни пунктови на јужној периферији.

На врхунцу кризе, Путин је изашао на ТВ и назвао побуну свог некадашњег штиц́еника "велеиздајом". Заклео се да ц́е казнити оне који стоје иза тога.

Али Пригожин је изненада прекинуо марш неколико сати касније по споразуму о амнестији за који је посредовао белоруски председник Александар Лукашенко. Плац́еницима је понуђен избор да се преселе у Белорусију, да се повуку из службе или да потпишу уговоре са руским Министарством одбране.

Касније су неки коментатори рекли да се Пригожин очигледно надао да ц́е убедити Путина да стане на његову страну против војске што је тешко погрешна процена.

Два месеца после побуне, 23. августа, пословни авион са Пригожином (62) и његовим врхунским сарадницима срушио се док је летео из Москве за Санкт Петербург, при чему су погинули свих седам путника и трочлана посада.

Државни истражитељи тек треба да кажу шта је изазвало несрец́у.

По прелиминарна проценама америчке обавештајне службе су закључиле да је у авиону дошло до намерне експлозије. Западни званичници указали су на дугачку листу Путинових непријатеља који су убијени.

Кремљ је негирао умешаност и одбацио оптужбе Запада да Путин стоји иза тога као "апсолутну лаж".

Пригожин је сахрањен у свом родном граду Санкт Петербургу на приватној свечаности.

Неколико хиљада Вагнерових плац́еника се после побуне преселило у логор у Белорусији. Убрзо после Пригожинове смрти, вец́ина је напустила ту земљу и потписала уговоре с руском војском за прераспоређивање у Африку или повратак у борбу у Украјини. Само шачица је остала у Белорусији да обучава њену војску.

Руске власти су формирале Вагнеровог наследника, Афрички корпус, користец́и га за проширење војне сарадње са тамошњим државама. Москва се појавила као безбедносни партнер по избору многих афричких влада, истиснувши њихове традиционалне савезнике попут Француске и Сједињених Држава.

Елементи Вагнера и других приватних безбедносних компанија настављају да делују у Украјини под контролом Министарства одбране и Националне гарде Русије.

"Упркос спектакуларној смрти Пригожина и проблемима у које се Вагнер увукао као због тога, модел, идеја приватне компаније која профитира од овог рата, привлачан је многима у Русији“, рекао је Сем Грин из Центра за анализу европске политике.

Пригожинова смрт је послала језиву поруку руској елити, помажуц́и Путину да обузда штету по свој ауторитет нанету побуном.

Настављено је обрачунавање са његовим политичким непријатељима, а многи су или побегли из земље или су завршили у затвору. Његов највец́и противник, Алексеј Наваљни, умро је у арктичкој казненој колонији у фебруару.

На изборима у марту, Путин је освојио још један шестогодишњи мандат. У каснијој реконструкцији кабинета, Путин је сменио Пригожиновог непријатеља Шојгуа с места министра одбране, заменивши га Андрејем Белоусовим, стручњаком за економију. Шојгу, који је имао личне везе са Путином, добио је високо место секретара Савета безбедности Русије.

"Да је Шојгуов нови посао био превише ниског нивоа, био би понижавајуц́и и могао би да изазове такве критике одлазец́ег министра да би се истакле слабости војске, а то треба избегавати у рату", рекла је Татјана Становаја из Царнегие Руссиа Еурасиа Центер.

Истовремено, Шојгуова пратња се суочила с чисткама. Његов дугогодишњи сарадник и заменик Тимур Иванов и неколико других високих војних официра ухапшени су под оптужбом за корупцију, а остали високи званичници Министарства одбране остали су без посла.

Герасимов, начелник Генералштаба и такође непријатељ Пригожина, за сада је задржао посао.

Генералу Сергеју Суровикину који је наводно имао блиске везе с Пригожином, одузета је функција заменика команданта снага у Украјини и додељена му је церемонијална функција. Суровикин, заслужан за стварање вишеслојних одбрамбених линија и утврђења која су отупила украјинску офанзиву пре годину дана, није отпуштен, а неки посматрачи сугеришу да би на крају могао да добије ново војно место.

(Бета, 22.06.2024)