Rusija i Ukrajina: Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje ruskih vojnih zvaničnika
Međunarodni krivični sud je posle ruskog predsednika Vladimira Putina, izdao naloge za hapšenje i bivšeg ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgua.
Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je nalog za hapšenje bivšeg ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova.
Osumnjičeni su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom rata u Ukrajini, saopšteno je iz suda.
Veruje se da Šojgu i Gerasimov snose individualnu krivičnu odgovornost za napade na civilne ciljeve između oktobra 2022. i marta 2023. godine.
Optuženi su da su naredili napade ili da nisu kontrolisali snage pod njihovom komandom.
MKS je u martu 2023. izdao i nalog za hapšenje uskog predsednika Vladimira Putina, takođe ga optužujući za ratne zločine u Ukrajini.
- Za koje ratne zločine u Ukrajini je optužena ruska vojska
- Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina
- Da li Putin može biti krivično gonjen za ratne zločine u Ukrajini
- Četvrt veka Međunarodnog krivičnog suda koji traži Vladimira Putina
Odluka MKS je „jasan pokazatelj da je pravda za ruske zločine nad Ukrajincima neizbežna", izjavio je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
„Svaki kriminalac koji je deo planiranja i izvođenje napada mora znati da će pravda biti zadovoljena. I mi se nadamo da ćemo ih videti iza rešetaka", rekao je Zelenski.
Rusija odgovara da je nalog za hapšenje Šojgua „beznačajan", nazivajući ga delom hibridnog rata protiv Moskve.
Šojgu, dugogodišnji bliski Putinov saradnik, smenjen je prošlog meseca sa funkcije ministra odbrane, koju je obavljao od 2012. godine i danas je sekretar Saveta za bezbednost.
Iz Međunarodnog krivičnog suda navode da je odgovoran za ratne zločine, među kojima i za nezakonitu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju.
Izdat je i nalog za hapšenje Marije Lvove-Belove, Putinove komesarke za prava deteta.
Međutim, na tome se sve završava, pošto MKS nema ovlašćenja da hapsi osumnjičene, a nadležnost ima samo unutar zemalja članica, što Rusija nije.
Ipak, nalog za hapšenje Putina delom je ograničio njegova putovanja - ruski predsednik već neko vreme izbegava da posećuje zemlje koje su potpisnice MKS.
Ni Ukrajina nije član MKS-a, ali je prihvatila nadležnost suda za navodne zločine počinjene na njenoj teritoriji od novembra 2013. godine.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 06.25.2024)
Izbori u Americi 2024: Prva debata Bajdena i Trampa - ko je pobedio i ko se više mučio
Izbori u Evropi: Kandidature za najviše pozicije EU izazvale i neka protivljenja
