Izbori u Francuskoj: Šta treba da znate o opštim izborima 2024. godine
Ankete pokazuju da bi ultradesničarsko Nacionalno okupljanje moglo postati najveća pojedinačna stranka u francuskom parlamentu
Francuski glasači izlaze na birališta 30. juna i 7. jula da izaberu nove članove parlamenta nakon što je predsednik Emanuel Makron raspisao vanredne opšte izbore.
Posle uspeha ultradesničarskog Nacionalnog okupljanja na evropskim izborima, Makron je raspisao vanredne parlamentarne izbore i pozvao ljude da „kažu 'ne' ekstremistima".
Međutim, ankete ukazuju na to da je Nacionalno okupljanje na dobrom putu da postane najveća pojedinačna stranka u francuskoj skupštini.
- Rizična odluka Emanuela Makrona o vanrednim izborima
- Birači iz Makronovog rodnog grada okreću leđa francuskom predsedniku
- „Želim da i posle izbora ponosno nosim francuski dres, protivim se ekstremizmu", kaže Kilijan Mbape
Šta su opšti izbori i kada se održavaju?
Na izborima se biraju poslanici za donji dom francuskog parlamenta sa 577 poslaničkih mesta u dvodomoj skupštini, koja donosi zakone.
Glasanje u svih 577 izbornih distrikta u kopnenoj Francuskoj i njenim prekomorskim departmanima i teritorijama biće održano 30. juna.
Francuski građani koji žive u inostranstvu takođe mogu da glasaju.
Svaki distrikt bira jednog člana parlamenta.
Drugi krug glasanja biće održano 7. jula, a biraće se između kandidata koji su imali najviše glasova u prvom krugu.
Svako ko je imao više od 12,5 odsto glasova u prvom krugu automatski prolazi, tako da se za drugi krug obično kvalifikuju dva ili tri kandidata.
Partija, ili koalicija, mora da osvoji najmanje 289 mesta da bi imala većinu u parlamentu.
Zašto je Makron raspisao izbore?
Makrona su zabrinuli rezultati izbora za Evropski parlament početkom juna, na kojima je stranka Marin Le Pen Nacionalno okupljanje osvojila 31,4 odsto glasova.
Njegova stranka Preporod (Renesansa) i njeni koaliciji partneri dobili su manje od 15 odsto glasova.
Makron je raspustio donji dom skupštine i time postao prvi predsednik koji je to učinio još od Žaka Širaka 1997. godine.
Rekao je da ne može da nastavi dalje praveći se kao da se ništa nije desilo.
Dodao je da su ljudi koji su glasali za Nacionalno okupljanje izrazili bes.
„Čuo sam vašu poruku", poručio je francuskim glasačima, „i neću dozvoliti da ona prođe bez odgovora."
Makron je pozvao glasače na opštim izborima da „kažu 'ne' ekstremistima" i rekao da centrističke partije „koje ne mogu da se identifikuju sa ovom ekstremističkom groznicom" treba da se ujedine protiv nje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Koji su ulozi?
Makronov lični položaj kao predsednika neće biti ugrožen rezultatima ovih izbora - on je reizabran 2022. i ostaje na tom položaju do 2027. godine.
Međutim, ako opoziciona stranka kao što je Nacionalno okupljanje postane većinska stranka u parlamentu, Makron neće imati drugog izbora nego da joj ponudi šansu da vodi vladu i imenuje premijera.
Tada će morati da vlada u saradnji sa njom, što je scenario koji je u politici poznat kao „kohabitacija".
To će Makronu suziti mogućnost da ostvaruje vlastite političke ciljeve za Francusku i moglo bi da znači da će morati da prihvati političke mere sa kojima se fundamentalno ne slaže.
- EU izbori: Težak poraz za Šolca i Makrona
- Ultradesničarske stranke u usponu širom Evrope
- Zašto su birači kaznili Emanuela Makrona na izborima
Koje partije učestvuju na izborima?
Nacionalno okupljanje je antiimigrantska i evroskeptična partija, koja je imala 88 poslaničkih mesta u nedavno raspuštenoj skupštini.
Njen šef je Žordan Bardela, dok je Marin Le Pen šefica poslaničke grupe.
Ona je prethodno preuzela vođstvo nad strankom od oca Žan-Marija Le Pena i promenila ime - Nacionalni front, a potom u Nacionalno okupljanje.
Naširoko se smatra izvorom prave moći u stranci i najverovatnijom kandidatkinjom za sledeće predsedničke izbore 2027. godine.
Le Pen je Makronova najljuća politička rivalka.
Na predsedničkim izborima je dvaput dospela u drugi krug sa njim, 2017. i 2022. godine (osvojivši 34 odsto glasova 2017. i 41 odsto 2022. godine).
- Marin le Pen protiv sankcija Rusiji za gas
- Da li je fašizam, kako tvrdi italijanska premijerka Đorđa Meloni, „poslat na smetlište istorije“
- Evropski levi centar ima problema da zadrži navalu desnice
Pre raspisivanja opštih izbora, Preporod predsednika Makrona i njegovi saveznici držali su 250 mesta u skupštini.
Zato što stranka nije imala apsolutnu većinu, Makron je često morao da se oslanja na druge stranke za izglasavanje zakona koje su on i njegova partija želeli ili je morao da ih usvaja ukazima.
Labava koalicija, sastavljena od Socijalista, Zelenih i drugih stranaka na levici, kao što je Nepokorena Francuska (La France Insoumise), imala je 149 mesta.
Republikanci, stranka desnog centra, imali su 61 poslaničko mesto.
Ova stranka je glasala da smeni vlastitog vođu Erika Siotija, nakon što je ovaj pokušao da sklopi pakt sa Nacionalnim okupljanjem.
Međutim, on je izjavio da „ne ide nikuda" i odbija da napusti funkciju.
Šta pokazuju ankete?
Anketa Toluna Haris Interaktiva, objavljena 10. juna, sugerisala je da bi na predstojećim izborima Nacionalno okupljanje moglo da osvoji između 235 i 265 poslaničkih mesta.
To bi značilo da neće imati 289 mesta neophodnih za apsolutnu većinu, ali bi postala ubedljivo najveća stranka u skupštini.
Ista anketa pokazuje da bi Makronov Preporod i njegovi saveznici mogli da osvoje svega između 125 i 155 poslaničkih mesta.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 06.26.2024)
