Izrael i Palestinci: Ko su najistaknutije vođe Hamasa

* Tekst je ažuriran i dopunjen korigovanim podacima 26. juna 2024.

Otkako je Hamas pokrenuo napade na Izrael u ranim jutarnjim časovima 7. oktobra, neprestano se postavljaju pitanja o ljudima koji su planirali i organizovali „Operaciju Potop Al Aksa", koja je zatekla Izrael nespremnog, prema posmatračima i vojnim analitičarima.

Mnogi od najviših pojedinaca iz Hamasa, ekstremističke palestinske grupe koja kontroliše Gazu, u medijima se pojavljuju maskirani, dok su drugi veći deo života proveli izbegavajući pokušaje ubistava Izraela .

Bavimo se najistaknutijim aktuelnim vođama Hamasa, i političkim ličnostima i vojnim komandantima brigada Iz al-Din al-Kasam.

• Šta je Hamas
• Sukobi Izraela i Palestinaca: Čime sve raspolaže Hamas i kakva je snaga oružja
• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
• Šta se dešava u Izraelu i Gazi i zašto sada

Muhamed Deif

On je Muhamed Diab Al Masri, čiji je nadimak „Abu Kaled" i „Al Deif".

On predvodi brigade Iz al-Din al-Kasam, vojno krilo pokreta Hamasa.

Rođen je u Gazi 1965. godine.

Među Palestincima je poznat kao „Mozak", a među Izraelcima kao „Čovek smrti" ili „Borac sa devet života".

Stekao je diplomu iz biologije na Islamskom univerzitetu u Gazi.

Tamo je bio poznat po ljubavi prema glumi i pozorištu i osnovao je umetničku grupu.

Kad je objavljeno osnivanje Hamasa, bez oklevanja se pridružio njegovim redovima.

Izraelske vlasti su ga uhapsile 1989. godine i bio je 16 meseci u pritvoru.

Tokom zatočeništva, Deif se dogovorio sa Zakarijom Al Šorbagijem i Salahom Šehadehom da osnuju pokret odvojen od Hamasa sa ciljem zarobljavanja izraelskih vojnika.

To su potom postale brigade Al Kasam.

Nakon što je Deif pušten iz zatvora, brigade Iz al-Din al-Kasam počele su da se pojavljuju kao vojne formacije, a on je bio na njihovom čelu kao jedan od osnivača, zajedno sa drugim vođama Kasama.

Deif je osmislio izgradnju tunela koji su omogućili Hamasovim borcima da upadaju u Izrael iz Gaze, i jedan od zastupnika strategije ispaljivanja većeg broja raketa.

Međutim, najozbiljnije optužbe protiv njega su planiranje i nadgledanje niza osvetničkih operacija posle atentata na Hamasovog tvorca bombi Jahju Ajaša - dizanja u vazduh autobusa u kojima je poginulo pedesetak Izraelaca početkom 1996. godine - i učešće u hvatanju i ubistvu tri izraelska vojnika sredinom 1990-ih.

Izrael ga je uhapsio i poslao u zatvor 2000. godine, ali je uspeo da pobegne od tamničara početkom takozvvane „Druge intifade" i od tada je ostavljao vrlo malo tragova.

Postoje tri fotografije Deifa: jedna je veoma stara, na drugoj je maskiran, a treća je slika njegove senke.

Najozbiljniji atentati na njega izvedeni su 2002. godine: Deif je pukim čudom preživeo, ali je izgubio oko.

Izrael tvrdi da je izgubio i stopalo i šaku, i da ima poteškoće da priča nakon što je bio meta drugih pokušaja ubistava.

Tokom napada na Pojas Gaze 2014. godine koji je trajao više od 50 dana, izraelska vojska ponovo nije uspela da ubije Deifa, ali jeste njegovu ženu i dvoje dece.

Postao je poznat pod nadimkom „Abu Kaled" zato što je u predstavi „Klovn" glumio lik „Abu Kaleda", istorijske ličnosti iz perioda između Umajada i Abasida u ranom Srednjem veku.

Deif na arapskom znači „gost", nadimak koji je izabran zato što se ne zadržava dugo na jednom mestu, spavajući na novoj lokaciji svake noći da bi izbegao atentat Izraela.

• Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć
• Hamas iznenadio Izrael taktikom iz Drugog svetskog rata
• BBC u izraelskom selu u kome je Hamas ubijao porodice u njihovim domovima

Marvan Isa

Marvan Isa, ili „čovek senka", desna ruka Muhameda Deifa, zamenik je glavnokomandujućeg brigada Iz Al Din Al Kasam i član političkog i vojnog biroa pokreta Hamas.

Izraelske snage su ga zatvorile tokom takozvane „Prve intifade" na pet godina zbog njegovih aktivnosti sa Hamasom, kome se pridružio kao vrlo mlad.

Intifade su nazivi palestinskih ustanaka protiv Izraela - prva je trajala od 1987. do 1993. kada je uspostavljena Palestinska samouprava, a druga je započela 2000.

Izrael kaže da dok god je Isa živ, neće prestati ono što on naziva „ratom nadmudrivanja".

Opisuju ga kao čoveka „od dela, ne reči" i kažu da je toliko pametan da „može da pretvori plastiku u metal".

Istakao se kao talentovani košarkaš, ali nije izgradio sportsku karijeru, jer ga je Izrael uhapsio 1987. godine pod optužbom da se pridružio pokretu Hamas.

Palestinska uprava ga je naknadno uhapsila 1997. godine i nije oslobođen sve do izbijanja takozvane „Al Aksa Intifade" 2000. godine.

Posle puštanja iz zatvora, Isa je odigrao ključnu ulogu u izgradnji vojnih sistema u brigadama Al Kasam.

Zbog njegove istaknute uloge u pokretu, dospeo je na izraelsku poternicu, a Izraelci su pokušali da izvrše atentat na njega tokom sastanka vrhuške 2006. godine sa Deifom i glavnim liderima brigada Al Kasam.

Bio je ranjen, ali je cilj Izraela, njegova likvidacija, nije ostvaren.

Izraelski borbeni avioni dva puta su uništili njegovu kuću tokom invazije na Gazu 2014. i 2021. godine, a u napadima je poginuo njegov brat.

Njegov lik nije bio poznat pre 2011. godine kada je viđen na grupnoj fotografiji snimljenoj na dočeku zatvorenika puštenih u zamenu za izraelskog vojnika Gilada Šalita.

Poznat i po pseudonimu Abu Al Bara, njegova uloga u planiranju upada je očigledna u raznim borbama, od „Kamena škriljaca" iz 2012. godine do „Potopa Al Aksa" iz 2023. godine: moć kopnenih, obaveštajnih i tehničkih snaga, razmere organizovanog i preciznog planiranja, i naglasak na upade u naselja i štabove snaga bezbednosti nose pečat njegovog učešća.

Pogledajte video: Kako je tekao napad Hamasa

Jahja Sinvar

Lider pokreta Hamas i šef njegovog političkog biroa u Pojasu Gaze, Jahja Ibrahim Al Sinvar, rođen je 1962. godine.

Osnivač je Hamasovih snaga bezbednosti poznatih kao „Madžd", koje se bave pitanjima unutrašnje bezbednosti, kao što su sprovođenje istraga o osumnjičenim izraelskim agentima i pronalaženje samih oficira izraelskih obaveštajnih i bezbednosnih snaga.

Sinvar je uhapšen tri puta, prvi put 1982. godine, a izraelske snage su ga držale u administrativnom pritvoru četiri meseca.

Treći put je uhapšen 1988. i osuđen na četiri doživotne kazne zatvora.

Dok je Sinvar služio kaznu, tenk izraelskog vojnika Gilada Šalita bio je pogođen projektilom, a on jeuzet za taoca.

Šalit je, na mnogo načina, bio običan čovek, kao i svako drugi. U javnosti je shvaćeno da bi mogao da bude nečiji sin, ili brat, i neprekidno je rastao pritisak na izraelsku vladu da učini sve što je potrebno za njegovo oslobađanje.

To se i desilo preko dogovora postignutog o razmeni zatvorenika koju neki Palestinci nazivaju „Lojalnost slobodnih".

Među njima je bilo mnogo zatvorenika iz pokreta Fatah i Hamas, pa i Jahja Sinvar, pušten 2011. godine.

Posle Sinvarovog puštanja na slobodu, on se vratio na položaj istaknutog vođe u pokretu Hamas i člana političkog biroa.

U septembru 2015. godine, SAD su uvrstile Sinvarovo ime na crnu listu „međunarodnih terorista".

Sinvar je 13. februara 2017. izabran za šefa političkog biroa pokreta u Pojasu Gaze, nasledivši Ismaila Hanijeha.

• Život u Pojasu Gaze: Sve što treba da znate
• Život u Gazi: „Gde da se sakrijete kad smrt stiže sa neba"
• Ko je nova palestinska paravojska poznata kao Lavlja jazbina

Abdulah Barguti

Barguti je rođen u Kuvajtu 1972. godine, a u Jordan se preselio posle Drugog zalivskog rata 1990. godine.

Imao je jordansko državljanstvo, pre nego što je upisao Univerzitet u Južnoj Koreji gde je tri godine studirao elektrotehniku, što mu je donelo saznanja kako da pravi eksplozive.

Nije završio studije zato što je dobio dozvolu da uđe na palestinske teritorije.

Niko oko njega nije znao za njegovu sposobnost na polju izrade eksploziva, sve dok jednog dana nije odveo rođaka Bilala Al Bargutija u zabitu oblast Zapadne obale i tu demonstrirao ovu veštinu.

Bilal je ispričao komandantu šta je video i Abdulah Barguti je pozvan da se pridruži redovima brigada Kasam.

Inženjer je radio na proizvodnji eksplozivnih naprava i proizvodnji toksičnih supstanci iz krompira, pored proizvodnje detonatora.

Barguti je osnovao specijalnu fabriku za proizvodnju vojne opreme u skladištu u svom gradu.

Bargutija su 2003. godine slučajno uhapsile izraelske specijalne snage i on je tri meseca na saslušavan.

Smatra se da je Barguti odgovoran za smrti desetine Izraelaca, a njegovom drugom suđenju prisustvovali su mnogi članovi porodice nastradalih.

Osuđen je na najdužu kaznu u istoriji Izraela, možda čak i najdužu zatvorsku kaznu u istoriji sveta, sa 67 doživotnih kazni plus 5.200 godina.

Neko vreme je držan u samici, ali je započeo štrajk glađu kojim je to okončano.

Bargutijev nadimak je „Princ senki" po istoimenoj knjizi koju je napisao u zatvoru.

U knjizi govori o životu i detaljima operacija koje je izvršavao sa drugim zatvorenicima - kako je uspevao da prokrijumčari eksplozive kroz izraelske vojne punktove i izvršavao bombaške akcije na daljinu.

• Najteža talačka kriza u istoriji Izraela
• Operacija Entebe: „Kad sam ugledala tog vojnika, bilo je to kao da je anđeo sišao s neba"
• Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto

Ismail Hanijeh

Ismail Abdel Sala Hanijeh, čiji je nadimak „Abu Al Abd", rođen je u palestinskom izbegličkom kampu.

Šef je političkog biroa pokreta Hamas i bio je premijer desetog kabineta palestinskih vlasti.

Izrael ga je zatvorio 1989. na tri godine, nakon čega je izgnan u Mardž Al Zuhur - ničiju zemlju između Izraela i Libana - sa velikim brojem drugih vođa Hamasa, gde je proveo punih godinu dana živeću u teškim uslovima 1992. godine.

Nakon te godine provedene u izgnanstvu, vratio se u Gazu, a 1997. godine postavljen je za šefa kancelarije Šeika Ahmeda Jasina, duhovnog vođe pokreta Hamas, što je pojačalo njegov položaj.

Hamas ga je 16. februara 2006. godine predložio za premijera palestinskih vlasti, a imenovan je četiri dana kasnije.

Predsednik Palestinske nacionalne uprave Mahmud Abas je 2017. godine smenio Hanijeha nakon što su brigade Al Kasam preuzele kontrolu nad Pojasom Gaze, prognavši predstavnike Abasovog pokreta Fatah u nedelji nasilja u kojoj je bilo mnogo mrtvih.

Hanijeh nije prihvatio odluku o smenjivanju koju je nazvao „neustavnom", istakavši da će „njegova vlada nastaviti dužnosti i da se neće odreći nacionalne odgovornosti prema palestinskom narodu".

Hanijeh je od tada u više navrata pozvao na pomirenje sa pokretom Fatah.

Za šefa političkog biroa Hamasa, iazbran je 6. maja 2017. godine.

Američki Stejt department je 2018. godine proglasio Hanijeha teroristom.

• Ko su izraelski Arapi
• Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela

Kaled Mešal

Kaled Mešal „Abu Al Valid" rođen je u selu Silvad na Zapadnoj obali 1956. godine.

U osnovnu školu je išao tamo pre nego što je sa porodicom emigrirali u Kuvajt, gde je dovršio školovanje.

Mešal se smatra jednim od osnivača pokreta Hamas i član je njegovog političkog biroa od osnivanja.

Predsedavao je političkim biroom pokreta između 1996. i 2017. godine, a bio je postavljen za njegovog lidera posle smrti Šeika Ahmeda Jasina 2004. godine.

Izraelska obaveštajna služba Mosad pokušala je da ga ubije 2017. godine po direktnom naređenju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Netanjahu je od šefa Mosada tražio da pripremi plan za izvršenje atentata.

Deset agenata Mosada ušlo je u Jordan sa falsifikovanim kanadskim pasošima.

Dok je hodao ulicom glavnog grada Amana. Kaledu Mešalu, koji je u to vreme imao jordansko državljanstvo, ubrizgana je toksična supstanca.

Jordanske vlasti su otkrile pokušaj ubistva i uhapsile dvojicu agenata Mosada.

Pokojni jordanski kralj Husein tražio je od izraelskog premijera protivotrov za toksičnu supstancu ubrizganu Mešalu, ali je Netanjahu prvo odbio taj zahtev.

Pokušaj njegovog ubistva poprimio je političku dimenziju i američki predsednik Bil Klinton je intervenisao i primorao Netanjahua da obezbedi protivotrov.

Mešal je posetio Pojas Gaze prvi put 7. decembra 2012. godine.

Bila mu je to prva poseta Palestinskim teritorijama otkako je otišao sa 11 godina.

Po dolasku na granični prelaz Rafa, dočekali su ga frakcijski i nacionalni palestinski lideri, a mase Palestinaca pratile su ga duž čitavog puta dok nije stigao u grad Gazu.

Savet Šura pokreta izabrao je 6. maja 2017. godine Ismaila Hanijeha da ga nasledi na mestu šefa političkog biroa.

• Šta je Al Aksa i zašto je žarište sukoba izraelske policije i Palestinaca
• Zašto je najava žrtvovanja životinje dovela do sukoba u Jerusalimu
• Šeik Džara - deo Jerusalima u srcu oluje na Bliskom istoku
• Šta je kamp Dženin i zašto ga Izrael napada

Mahmud Zahar

Mahmud Zadar je rođen 1945. godine u gradu Gazi. Otac mu je bioPalestinac i majke Egipćanka, a rano detinjstvo je proveo u gradu Ismailiji, u Egiptu.

Osnovnu i srednju školu završio je u Gazi.

Diplomirao je medicinu na Univerzitetu Ain Šams u Kairu 1971e, a potom stekao i master iz opšte hirurgije 1976. godine.

Radio je kao doktor u bolnicama u Gazi i Kan Junisu dok ga izraelske vlasti nisu smenile iz političkih razloga.

Zahar se smatra jednim od najistaknutijih lidera Hamasa, i član je političkog vođstva pokreta.

Bio je zatočen u izraelskom zatvoru šest meseci 1988, svega pola godine posle osnivanja pokreta Hamas.

Bio je među deportovanima iz Izraela u Mardž Al Zuhur 1992, gde je proveo punih godinu dana.

Kad je Hamas osvojio većinu na izborima za zakonodavnu vlast 2005. godine, Zahar je preuzeo dužnost ministra spoljnih poslova u vladi koju je formirao premijer Ismail Hanijeh, pre nego što je predsednik Mahmud Abas raspustio kabinet nakon događaja koji su doveli do palestinskih podela.

Izrael je pokušao da izvrši atentat na Zahara 2003. godine, kad je lovac F-16 bacio bombu, za koju se veruje da je težila pola tone, na njegovu kuću u naselju Rimal u gradu Gaza.

U napadu je zadobio manje telesne povrede, ali je stradao njegov najstariji sin Kaled.

Njegov drugi sin Hosam, koji je bio član brigada Kasam, bio je jedan od 18 ljudi ubijenih u izraelskom upadu istočno od Gaze 15. januara 2008. godine.

Zahar je napisao nekoliko političkih i književnih dela, među kojima su „Problem našeg savremenog društva... Kuranska studija", kao i, „Nema mesta pod Suncem", odgovor na knjigu Benjamina Netanjahua, kao i roman „Na trotoaru".

Pogledajte video: Šta je Zapadna obala

* Tekst je ažuriran i dopunjen korigovanim podacima 26. juna 2024.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 06.27.2024)