Начелница Центра за студије Појаса и пута: Кинески развој науке и технологије – пут у боље сутра

Начелница Центра за студије Појаса и пута у Институту за међународну политику и привреду Катарина Закић оценила је да је Кина данас један од лидера у развоју науке, технологије и информационих комуникација посматрано по различитим критеријумима – почев од удела улагања у овај сектор у односу на БДП, преко броја патената на годишњем нивоу, до технолошког напретка на годишњем нивоу и тако даље.

У ауторском тексту за Кинеску медијску групу Закић је додала да Кина, из дана у дан, све више показује своју иновативност, практичност, и спремност да се ухвати у коштац са савременим проблемима у овој области.

Не постоји област у домену науке у коју Кина данас не улаже, а доприноси њених научника у области биомедицине, зелене енергије, телекомуникација, технологија за истраживање свемира, те паметне пољопривреде су међу најпознатијима у свету, нагласила је ауторка.

Додала је да је, међутим, ова чињеница изненађујућа, и чини се да многи сматрају да је Кина преко ноћи постигла овакве успехе. Стварност је нешто другачија. Након формирања НР Кине током педесетих и шездесетих година 20. века кренуо је мукотрпан опоравак кинеског друштва измученог вишегодишњим ратним сукобима са Јапаном, као и унутрашњим борбама са Куомитангом, навела је.

Кинеском народу је био непходан мир и стабилност како би друштво могло да напредује. Услед стабилизације целог друштва, на политичком и економском нивоу, нове стратегије развоја предузимане 80-тих година 20. века су управо имале своју потпору у развоју науке и технологије.

Посебно је била важна реформа из 1985. године у којој је кинеска влада поставила ову грану делатности као приоритетну за развој кинеског друштва. Управо су у том периоду осмишљени и основани пројектни фондови за развој примарних и примењених истраживања, који су актуелни и дан данас. Сви кинески петогодишњи развојни планови, почев од овог периода, имају увек посебно истакнуту одредницу научно-технолошког развоја, а једино што се планом мења јесу приоритетне области науке и истраживања у које се улаже. Према томе, историјски гледано, Кина већ преко четврдесет година интензивно улаже у развој науке и технологије, те успеси нису дошли преко ноћи, већ се на њима истрајно радило, наводи се у тексту.

Ауторка оцењује да оно што јесте вредно пажње јесте брзина имплементације и промена у овој области у самој Кини, као и препознатљивост њених достигнућа свуда у свету.

Неопходно је уједно напоменути да сам кинески народ веома добро прихвата промене, и то пре свега технолошке промене у свакодневном животу, и то је сигурно један од разлога зашто је данас и живот у кинеским градовима незамислив без примене информационих технологија у свакој области живота – почев од вожње таксијем у граду, бесконтатног плаћања, паметних градова, електронске трговине и тако даље. Дакле за технолошки напредак је битан и став друштва према променама, а он је у Кини био позитиван, додаје се.

Кина је поред ових унутрашњих промена, и напретка у области науке и технологије, своја достигнућа делила и са другим народима и државама. Управо је кроз развој и примену иницијативе „Појас и пут”, Кина показала како се у овом домену може сарађивати са другим државама, те на конкретним примерима показала да се улагања у сектор услуга (е-трговина, ИТ, здравство, образовање), зелене енергије, металургије и производње, пружа пре свега ослонац друштвима која у свом досадашњем развоју нису имала могућност да издвајају пуно средстава за технолошки напредак.

То значи да земље у развоју без обзира на све тешкоће са којима се оне конкретно суочавају, имају могућност да у кооперацији са кинеским приватним и државним компанијама, универзитетима и институтитима користе различите облике технолошких иновација које до сада њима нису биле доступне, указала је ауторка.

Према њеним речима не треба посебно наглашавати да иако је 21. век за већину светског становништва век револуционарних технолошких промена и напретка, и даље имамо народе и државе у којима су ствари попут редовног снабдевања струјом и исправном текућом водом незамисливе ствари.

Можда се може рећи да је технолошки јаз међу различитим државама данас на највишем нивоу, и да се мора колективно на глобалном нивоу уложити више напора да и онај део човечанства који до сада није могао да има елементарне потребе задовољене, коначно има могућност да у сваком смислу напредује, оценила је Закић.

Она је указала да светска економија губи замах,  од 2020. године и почетка пандемије корона вируса, отварања нових ратних зона у Украјини и Гази, па све до данас.

Последице пандемије које су се огледале у смањењу глобалног БДП, паду инвестиција, порасту незапослености и повећању инфлације, су додатно продубљене оружаним сукобима, те су цене енергената и основних намирница вишеструко повећане, што је свакако највише утицало на земље у развоју. Управо су стога кинеска улагања у ове земље, а пре свега улагања у заједничка истраживања у области науке и технологија посебно значајна. Тиме се гради основа за њихово оправљање, али се додатно обезбеђује и база за њихов каснији самостални напредак.

На крају, не треба заборавити и на развој вештачке интелигенције (АИ), која изазива опречна размишљања. Већ дужи ниж деценија се зна да стварање АИ има читав сет предности, али и низ мана и дубоко забрињавајућих околности. Иако је Кина данас један од лидера у овој области, она је увидела неопходност правилног коришћења потенцијала вештачке интелигенције, како би се у оквиру постојећих законских оквира, опште прихваћених етичких и моралних норми, увео систем који ће онемогућити да се лошија страна АИ испољи.

У том смисли значајно је покретање кинеске "Иницијативе за управљање глобалном вештачком интелигенцијом", која има за циљ како унапређење глобалне сарадње у овој области, међусобно поштовање и једнакост, те уједно и развијање технологија које су добре за човечанство. Само уз заједничке напоре, поготово развијених држава које су овладале технологијом АИ, можемо очекивати да се све користи од вештачке интелигенције могу реализовати, а да се све потенцијалне опасности на време избегну и осујете, оцењује се у тексту.

Очито је да човечанство граби крупним технолошким корацима напред, и видљиво је да данашње друштво у глобалу живи боље. Захваљујући науци и технологији, живот људи је олакшан, путују у пределе које раније нису могли посетити, лече се бољим лековима него раније. Све то не би било могуће без огромног труда и залагања многих генерација научника, истраживача и ентузијаста који су својим револуционарним идејама допринели оваквом друштвеном развоју, додаје се.

Без науке није могуће остварити прогрес у друштву, и Кина је одличан пример како се уз интезивну сарадњу државе, институција и научника може остварити огроман напредак. Додатно тај прогрес није био усмерен само на Кину, већ на читав свет. Дакле, кинески принцип сарадње на обострану корист и овде долази до изражаја, а надамо се да ће Кина научно-истраживачку сарадњу са другим земљама наставити и у будућности, наводи ауторка.

Србија ће у наредном периоду бити још више повезана у том смислу са Кином, о чему сведочи и договор постигнут током посете председника Сија Србији у мају месецу ове године, када је договорено да се унапреди научна сарадња две земље, кроз школовање српских студената и обуку српских истраживача у Кини. Овај договор ће вишеструко помоћи српским студентима и научницима да остваре значајне резултате у својим областима изучавања, те ће помоћи развитак домаћих истраживачких потенцијала. Стога је на још један начин пријатељство два народа учвршћено, а кроз нови аспект сарадње који гарантује бољу будућност, закључила је ауторка.

(Бета, 26.06.2024)