ЛГБТ+ и књижевност: Квир поезија у Србији, песме о храбрости и страху

Речи ослобађају, а у поетском свету Ђорђа Симића, сви би желели да буду слободни.

Добри момци од притиска да постану „сјајни зетови&qуот;, родни град од „љубопитљивих суседа&qуот;, а руке заљубљених који шетају улицом од оних који су „спремни да их нападну&qуот;.

Ђорђе је квир песник, аутор литературе која истражује ЛГБТ+ теме, јунаке и симболику.

Његове песме говоре о љубави, породици, страховима. граду и доколици, али и о искуству квир људи у Србији.

„То искуство увек иде са кофером пуним предрасуда, унутрашњег срама и трансгенерацијских траума. Мало ли је?&qуот;, каже Симић за ББЦ на српском.

• „Лептирићи&qуот;: Стрип пољубац двојице тинејџера који је узбуркао емоције у Србији
• Између две ватре: Живот религиозних ЛГБТ+ људи на Балкану
• Зашто декларисање као геј може да потраје читав живот

Поезију је почео да пише пре десетак година као дневник, који је тада безуспешно покушавао да води.

Дневник није опстао, али је писање поезије постало „потреба и посебан вид терапије&qуот;.

Проблеми откривања сопствене сексуалности заједници, мењања односа са породицом, где се често наилази на осуде, а некад на прихватање, јесу неке од основних тема ове књижевности, објашњава Игор Перишић са Института за књижевност и уметност.

ЛГБТ+ идентитет не мора јасно да буде супротстављен осталим, попут религијског или националног, каже.

Зато ова књижевност тематизује „много шире друштвено поље&qуот;, објашњава Перишић, аутор монографије Српски (о)квир: Прилози за читање српске књижевности у светлу квир теорија, за ББЦ на српском.

Инспирација за поезију - у поезији

Ђорђе се дуго није осмелио да стихове подели са неким.

„Ипак, захваљујући људима који су их читали и њиховој упорности, те песме су постале део моје прве објављене збирке Питоми вулкан&qуот;, присећа се.

Храброст и страх га инспиришу, као и „жеља да се непознато разуме, да се научи или бар саслуша&qуот;.

„Инспирише ме поезија, млади људи који пишу смелије и гласније од мене и генерација пре моје.

„Битно ми је да сам део скупине аутора и ауторки који властитом поезијом дају глас маргинализованој заједници у друштву које им често ускраћује видљивост&qуот;, сматра млади песник.

Квир литература у Србији полако налази место на тржишту, објашњава Игор Перишић.

Често је маргинализована, као и они који је стварају.

Искуство иза књижевне сцене показује да има много аутоцензуре, нарочито међу млађим ауторима, сматра критичарка Катарина Костић.

„Они често не желе да их прва књига одреди као квир писце, јер се боје како ће из те позиције прећи у главни ток књижевности&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Од родољубиве до квир поезије

Валериан Савић често пише поезију и дневничке записе, а на радионице писања и рецитовања одлази „од кад зна за себе&qуот;.

„Моје прве песме биле су родољубиве, једна се чак звала Ој, Србијо моја красна&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Током тинејџерских дана, поетски језик је постао место за „преиспитивање сексуалности и небинарности&qуот;, а романтична и сентиментална поезија Валеријанов начин да опише свет и себе.

„Увек ми је одговарао нежнији литерарни израз, често су ми током рецитовања на школским приредбама замерали женствен наступ и одабир песама&qуот;, присећа се.

Организује и квир читалачки клуб који је „место за дељење садржаја, али и разумевање&qуот;.

„Многи који долазе на јавна читања поезије и поетске радионице још се нису аутовали (открили сексуалност), па смо желели да то буде простор испуњен разумевањем, у којем књижевност може да има њену примарну улогу - да лечи речима&qуот;, каже уз осмех.

Тежак пут до издавача

Свет књижевности постао је уточиште и за Никс Божовић, небинарну особу из Београда.

„У октобру 2021. године провела сам цео месец у болници и имала много времена за читање, из ког је касније проистекла жеља за писањем&qуот;, каже Божовић за ББЦ на српском

Додаје и да јој је увек било компликовано да разуме друге људе и свет око себе, па је зато „нашла дом у поезији&qуот;.

Ипак, било јој је тешко да објави прву књигу.

Често књижевност са ЛГБТ тематиком не проналази пут до издавача спремних да изађу у сусрет маргинализованим песницима, сматра Божовић.

Чак се и у приказима читалаца на друштвеним мрежама квир мотиви крију иза еуфемизама попут „личне судбине&qуот;, „борбе с очекивањима породице&qуот;, „нових сазнања о себи&qуот;, указује Катарина Костић.

Али када је централна тема књиге квир искуство, онда је „храбра&qуот;, „разбија предрасуде&qуот;, „тера на размишљање&qуот;, и све уопштено и у круг, с добром намером да се привуку и читаоци које би јасна дефиниција у приказу одбила, објашњава.

Игор Перишић каже да постоји „мала, али не сасвим запостављена књижевна сцена&qуот;.

„Ова литература припада маргини и често није део књижевности у ширем смислу.

„Мање и средње издавачке куће послују поприлично задовољавајуће и код њих се могу пронаћи примери квир књижевости&qуот;, оцењује он.

Конкурс за књижевну награду „Лепосава Мијушковић&qуот;, названу по српској списатељици из 19. века у чијим радовима има ЛГБТ+ мотива, и повремени фестивали и вечери поезије, полако утабавају пут који води са маргине.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Почеци

Први наговештаји квир књижевности сежу до једног од првих забележених текстова - Епа о Гилгамешу, јунаку који је покушавао да победи смрт, ако се историја ове уметности посматра у „ширем смислу&qуот;.

„Однос Гилгамеша и његовог пријатеља Енкидуа има елемената хомоеротике, а у списима античког филозофа Платона назиру се прикази хомосексуалности, која је у Старој Грчкој схватана као природан део мушке сексуалности&qуот;, каже Перишић.

У ужем смислу, квир литература у свету постоји од кад и свест о овим идентитетима, од друге половине 20. века, и упола од тога у Србији, објашњава.

Али ако бисмо је посматрали као литературу о другачијим сексуалним идентитетима, онда се квир теме у књижевности у Србији појављују још од 19. века, указује он.

Највише их је у реализму, који је настојао да прикаже оно што види у свету и друштву без осуде или улепшавања.

Један од таквих јунака је Шамика из романа Вечити младожења Јакова Игњатовића.

„Прича о феминизираном јунаку који се није оженио, али је стално у женском друштву, није ни теоријски ни активистички освешћена, сходно времену у ком је настала.

„Ипак, припада једном слободнијем развоју квир књижевности у Србији&qуот;, сматра Перишић.

На самом почетку романа Зона Замфирова Стевана Сремца, у гужви и жамору, јавља се и комични лик тетке Доке, прерушене у мушкарца.

„Она мора да буде маскирано мушко, како би касније до изражаја дошла њена родно-трансгресивна улога која је овом почетном мимикријом увелико већ наговештена&qуот;, каже Перишић.

У првој половини 20. века објављен је и путописни роман Африка Растка Петровића у којем се „пажљиво, сексуално незаинтересовано, али еротски приказују нага тела афричких мушкараца&qуот;.

Помоћу квир теорије могао би да се читати и роман Госпођица Иве Андрића, сматра Перишић.

Главна јунакиња после очеве смрти преузима бригу о домаћинству и новцу, опсесивно штедећи и потискујући сопствену сексуалност.

„Другачији приступ традиционалним књижевним текстовима отвара нове просторе за тумачење&qуот;, закључује Перишић.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.29.2024)