ЛГБТ и Украјина: Трупе на фронту боре се против хомофобије код куће

Један угао кијевског симболичног градског трга у центру сада је прекривен хиљадама плаво-жутих заставица, постављених у част палим украјинским борцима.

Почетком месеца, група активиста окупила се да дода једну другачију врсту заставе све већој колекцији.

Оне су имале једнорога у средишту, да би представљале сваког геј војника који је погинуо у рату.

Смрт ЛГБТ војника у Украјини разоткрила је неједнакост.

Они немају иста права као хетеросексуалне трупе.

• Предата петиција о легализацији истополних бракова у Украјини
• „Мој вереник је украјински војник и има љубавника, али желим да се удам за њега&qуот;
• Прајд иза Гвоздене завесе: Како су четири бивше совјетске републике кренуле различитим путевима

Геј брак је илегалан, што значи да кад ови војници погину, њихови партнери немају права да одлучују шта ће се дешавати са њиховим телима, нити имају права на помоћ државе.

Тридесетогодишњи дизајнер костима Родион дошао је да пободе заставу у част бившег дечка Романа, који је погинуо у раним месецима инвазије, неколико дана пред 22. рођендан.

Роман и још петорица из његове бригаде погинули су у ракетном нападу близу Купјанска, код Харкова, након што је локална породица одала њихов положај Русима.

„Све ове смрти, сва ова крв, они су исти, било да сте хетеросексуалан или хомосексуалац&qуот;, каже Родион, али га нагло прекида добро познато завијања сирена за ваздушну опасност.

„Ето, видите?&qуот;, каже он, показујући на небо.

„Пројектили могу да нас убију баш као и било кога другог.&qуот;

Рат је унео осећање ужурбаности у борбу за равноправност.

„Чекао сам 30 година, не могу да чекам још 30, зато што не могу да гарантујем да ћу остати жив кад се све ово заврши&qуот;, каже Родион.

Ставови према ЛГБТ правима су се доста променили у последњој деценији, након што је Украјина прихватила европске вредности, мада многи и даље гаје друштвено конзервативне или чак хомофобичне ставове.

Отворено геј људи који се боре и гину на првој линији фронта додатно су ставили на пробу предрасуде људи.

Али темељну промену је теже запазити.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Наде су биле велике прошлог пролећа, кад је предлог закона који би омогућио истополним паровима да добију цивилно партнерство представљен у парламенту, али је 14 месеци касније он био блокиран.

За то време, ЛГБТ војници су пријавили да су били малтретирани и узнемиравани у властитим јединицама.

Кад је Марија Воља 2022. године замало погинула бранећи родни град Маријупољ, сада под руском окупацијом, одлучила је да је дошло време да открије властиту сексуалну оријентацију.

Иако је ова 31-годишњакиња служила у војсци од 2015. године, потпуна руска инвазија је померила њен праг страха.

Обелодањивање њене сексуалности више није било нешто што се плашила да открије другима.

Марија је објавила да је геј на ТикТок налогу за ЛГБТ војнике.

Кад је њен командант видео објаву, тражио је од ње да је обрише.

Потом је била засута лавином онлајн мржње анти-ЛГБТ активиста.

Марија је заменила јединице и сада ради у Доњецкој области, близу источног фронта, као радио-инжењерка за 47. бригаду.

Али и даље мора да се бори против дискриминаторских коментара.

„Зашто не оформиш властиту јединицу?&qуот;, питале су је неке колеге војници.

Њу и даље узнемиравају на интернету и на улици, до те мере да се понекад не осећа безбедно кад изађе у војној униформи, да не била препозната.

Али 16. јуна, док је била на допусту са фронта, Марија је обукла каки камуфлажне панталоне како би ишла на први Прајд одржан у Кијеву од почетка инвазије.

Раме уз раме са вереницом Дијаном, Марија се придружила хору који је скандирао захтевајући „победу и равноправност&qуот;.

„Имамо два захтева. Више оружја и цивилних партнерстава&qуот;, клицали су организатори.

Легализација геј брака тренутно није опција, јер то захтева промену устава, што није могуће док је у Украјини на снази ванредно стање.

„Не могу да искључим могућност да ће ми се десити нешто озбиљно и желим да моја вереница буде збринута, да буде заштићена&qуот;, каже Марија.

Док је она говорила, Дијана се мешкољила као да јој је непријатно и скренула поглед.

„Не волим кад тако причаш&qуот;, рекла је.

Али Дијана је свесна свих ризика.

Кад је Марија зове са фронта, она може да чује експлозије у позадини.

„Волимо да што више останемо у контакту, али јој не говорим све кроз шта пролазим&qуот;, каже Марија, признајући да би је то превише уплашило.

Марији и Дијани се, на великом пљуску, придружило десетак ЛГБТ војника.

За неке од њих био је то први Прајд, а добили су специјалну дозволу од командира да буду одсутни један дан.

То би било незамисливо 2021. године.

Један пар је искористио параду да се декларише пред властитим породицама и војним јединицама.

„Ово је веома емотиван дан за нас&qуот;, рекли су ми они, неспремни да открију права имена у јавности.

„Поносни смо што смо успели да покажемо људима да има много нас геј војника и да смо на првој линији фронта бранећи Украјину.&qуот;

ББЦ је питао украјинску војску за опхођење према ЛГБТ војницима, али још није добио одговор.

Највећи део посла за повећавање видљивости ЛГБТ војника на фронту обавио је Виктор Пилипенко, први отворено геј војник у украјинској војсци, који је јавно обелоданио сексуалност 2018. године.

Овај борбени болничар је изградио онлајн заједницу, охрабрујући активне војнике да поделе властита искуства на Инстаграму, након што је приметио да, кад је испричао људима које је спасио из малих села на првој линији фронта да је геј, они су га често боље прихватали.

„Ставови људи се мењају зато што су чули наше приче.

„На пример, има много геј војника који управљају противваздушним системима у Кијеву и људи су им веома захвални&qуот;, каже он.

Виктор признаје да је његова заједница добила неочекивану помоћ од Владимира Путина који је, у сопственој фиксацији да промовише традиционалне породичне вредности, учинио хомофобију властитом званичном идеологијом.

Украјинци желе да му пруже отпор како год знају и умеју.

„Ово је рат између различитих вредности, а људи разумеју да, ако желимо да наставимо интеграцију у Европу, да се придружимо НАТО, морамо да прихватимо либералне вредности&qуот;, каже Виктор.

Али ипак, противљење променама је жестоко.

Прајд је био заштићен великим бројем полицајаца, делом да се не би нашао на мети Руса, али и због опасности коју су представљале домаће анти-ЛГБТ групе, које су прекидале шетње сваке године.

Само је 500 људи добило дозволу да присуствује.

Ограничени на делић тротоара, који је био одвојен кордоном и опкољен полицијским марицама, шетачи су успели да направе свега неколико десетина корака пре него што су хитно били уведени под земљу у метро станицу, кад су навалили ултрадесничарски контра-митингаши, скандирајући насилне хомофобичне увреде.

„Група људи која је против нас је мала, али су гласни и све су активнији&qуот;, каже Виктор пре него што се укрца у воз.

Није се осећао безбедно да се врати на површину земље.

Сличан сценарио одвија се и у парламенту.

Тамо је предлог закона о цивилном партнерству блокирао одбор посланика после притиска црквених вођа, према речима посланице Ине Совсун, која је представила предлог закона прошле године.

У деловима Украјине, хомобофија је мотивисана верским уверењима.

„Нажалост, уверили смо се у то да је парламент конзервативнији од друштва и да, уместо да слушају јавност, политичари слушају цркве, које нису већина, али које су веома гласне&qуот;, каже Совсун.

Један члан одбора за правна питања, у ком је предлог закона тренутно блокиран, рекао је за ББЦ да се већина чланова одбора противи закону и да су руковођени забринутошћу цркава и својих бирача.

Посланик Микола Стефанчук каже да присталице предлога закона сада покушавају да придобију противнике на своју страну.

ЛГБТ војници и активисти сада се полако мире са могућношћу да рат можда неће пружити прозор за промену којој су се надали.

Дан после шетње, Виктору је од свега било мука.

Он је био убедио самог себе да су хомофобични протести ствар прошлости.

Али Марији и Дијани су очи биле отворене још од пре.

Кад је предлог закона први пут поднет, Марија је, испуњена надом, писала писма посланицима.

Али она каже да је одустала када је почело да се одуговлачи са поступком.

„Виће то дуг пут, бојим се.&qуот;

Додатно извештавање: Тањарат Доксоне, Хана Циба и Анастасија Левченко

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.30.2024)