Умирање заједно: Зашто је холандски пар у срећном браку одлучио да истовремено оконча животе

Овај чланак би могао да узнемири неке читаоце.

Три дана пре него што су добровољно удахнули последњи дах, Јан и Елс су паркирали њихов кампер у осунчаној марини у Фризији, на северу Холандије.

Они су пар који воли да буде стално у покрету и проживели су већи део брака у камп кућицама или на бродовима.

„Понекад смо покушавали да живимо у гомили камења - или, како ми кажемо, у кући&qуот;, шали се Јан кад сам их посетила, „али то није функционисало.&qуот;

Он има 70 година и седи на обртном возачком седишту кампер комбија, једне ноге савијене испод себе у једином положају који ублажава његов непрестани бол у леђима.

• Еутаназија у свету и Србији: „Ово је крај какав желим&qуот;
• Жеља за умирањем пре него што завлада деменција
• Шта је дигитална деменција и може ли се спречити

Његова жена Елс има 71 годину и деменцију.

Сада има потешкоће да посложи реченице.

„Ово је добро&qуот;, каже она, уставши са лакоћом и показујући на своје тело.

„Али, ово је ужасно&qуот;, каже она, показујући на главу.

Јан и Елс су се упознали још у вртићу - њихова веза је била за цео живот.

Кад је био млад, Јан је играо хокеј за холандски национални омладински тим, а потом је постао спортски тренер.

Елс је завршила учитељску школу.

Али заједно су гајили љубав према води, бродовима и крстарењу која је обележила године које ће провести заједно.

Као млади пар живели су у кућици на сплаву.

Касније су купили теретни брод и изградили компанију за превоз робе по унутрашњим пловним путевима Холандије.

У међувремену, Елс је родила њиховог сина јединца (који је тражио да не буде именован у тексту).

Он је током радне недеље спавао у школском интернату, а викенде проводио са родитељима.

За школске празнике, кад је њихово дете такође било са њима на броду, Јан и Елс су тражили радна путовања која би их водила на занимљива места - дуж реке Рајне или на холандска острва.

Посао са превозом робе у унутрашњем саобраћају постао је 1999. веома конкурентан.

Јан је почео да осећа јак бол у леђима од рада са великим теретом који је обављао више од деценије.

Он и Елс су се преселили на копно, али су после неколико година поново почели да живе на броду.

Кад им је то постало претешко за одржавање, купили су пространи кампер.

Јан је оперисао леђа 2003. године, али му операција није помогла.

Одустао је од агресивног режима средстава против болова и више није могао да ради, али је Елс и даље била заузета предавањима.

Понекад би разговарали о еутаназији - Јан је објаснио породици да не жели да живи предуго са овим физичким ограничењима.

Негде у то време њих двоје су се учланили у НВВЕ - Холандску организацију за „право на смрт&qуот;.

„Ако узимате превише лекова, живите као зомби&qуот;, рекао ми је Јан.

„И зато, са болом који осећам, и са Елсином болешћу, мислим да морамо да прекинемо ово.&qуот;

Кад Јан каже „прекинемо ово&qуот;, он мисли - да прекину живот.

Елс се пензионисала 2018. године.

Почела је да показује ране знаке деменције, али је одбијала да оде код лекара - можда зато што је присуствовала погоршању здравља и смрти оца од Алцхајмерове болести.

Али дошао је тренутак кад њени симптоми више нису могли да се игноришу.

У новембру 2022. године, након што јој је постављена дијагноза деменције, Елс је излетела из докторске ординације, оставивши мужа и сина за собом.

„Била је бесна, као разјарени бик&qуот;, присећа се Јан.

Кад је Елс сазнала да се њено стање неће побољшати, она и Јан, заједно са њиховим сином, почели су да разговарају о дуалној еутаназији - да њих двоје умру заједно.

У Холандији су еутаназија и асистирано самоубиство легални ако неко поднесе добровољни захтев а њихову патњу - физичку или психолошку - доктори процене као „неиздрживу&qуот;, без могућности за опоравак.

Сваку особу која затражи асистирану смрт процењују два лекара - други проверава процену оног првог.

У Холандији је 2023. године еутаназијом окончан живот 9.068 људи - око пет одсто од укупног броја умрлих.

Постојала су 33 случаја дуалне еутаназије, дакле укупно 66 људи.

То су сложени случајеви које додатно компликује ако један од партнера има деменцију, где може да постоји неизвесност око његове способности да да пристанак.

„Многи лекари неће ни да размишљају о извођењу еутаназије на пацијенту са деменцијом&qуот;, каже докторка Розмарин ван Брукем, геријатричарка и етичарка из Медицинског центра Еразмус, у Ротердаму.

То је био став и лекара опште праксе Јана и Елс.

А та неспремност међу лекарима одражава се и у статистици о еутаназији.

Од хиљаде људи који су умрли 2023. године, само њих 336 су имали деменцију.

• Шпанија легализовала еутаназију
• Новозеланђани на референдуму легализовали еутаназију
• Холандија одобрила еутаназију и деце млађе од 12 година

Како, дакле, здравствени радници процењују легални захтев по основу „неиздрживе патње&qуот; код пацијената са деменцијом?

За многе у раном стадијуму деменције, на размишљање о окончању властитог живота може да их наведе неизвесност како ће се ствари даље одвијати, објашњава докторка Ван Брукем.

„Да ли нећу моћи да радим ствари које су ми важне? Да ли више нећу препознавати властиту породицу?

„Ако то можете довољно јасно да артикулишете, ако је то прихватљиво и за доктора који је спреман да изведе еутаназију, и за другог доктора специјализованог за процену менталне способности, онда егзистенцијални страх од онога што долази може да буде разлог да се еутаназија узме у разматрање.&qуот;

Будући да њихов лекар опште праксе није био спреман да учествује у томе, Јан и Елс су се обратили мобилној клиници за еутаназију - Центру за експертизу о еутаназији.

Она је спровела око 15 одсто асистираних смрти прошле године у Холандији, и, у просеку, одобрава око трећину захтева које добије.

У случају пара који жели да оконча живот заједно, здравствени радници морају бити сигурни да један партнер не утиче на другог.

Доктор Берт Кајзер био је присутан приликом извршења два случаја дуалне еутаназије.

Али он се сећа и како је срео још један пар, кад је посумњао да муж врши притисак на жену.

Приликом следеће посете, доктор Кајзер је причао са женом насамо.

„Она је рекла да има још јако много планова…!&qуот;, каже доктор Кајзер, објаснивши да је жена очигледно била свесна да је њен муж тешко болестан, али да није имала намеру да умре с њим.

Процес еутаназије био је обустављен и мушкарац је умро природном смрћу.

Његова супруга је још жива.

Погледајте видео на нашем Јутјуб каналу: Како препознати да ли патите од дигиталне деменције

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=СФ6ФВ-2ЈпМк

Доктор Тео Бур, професор здравствене етике на Протестантском теолошком универзитету, један је од неколицине гласних критичара еутаназије у Холандији и он верује да напредак палијативне неге често умањује потребу за посезањем за њом.

„Рекао бих да убиство од руку доктора може бити оправдано. Међутим, то мора да буде изузетак.&qуот;

Оно што брине доктора Бура јесте огроман утицај случајева дуалне еутаназије - нарочито након што су један од бивших холандских премијера и његова супруга одлучили да умру заједно почетком године и доспели у вести свих светских медија.

„Протекле године смо видели десетине случајева дуалне еутаназије и постоји општа склоност да се заједничко умирање проглашава херојским чином&qуот;, каже доктор Бур.

„Али табу тема о намерном убиству почела је да слаби, нарочито кад је у питању дуална еутаназија.&qуот;

Јан и Елс би вероватно могли да наставе да живе у недоглед у камперу.

Да ли они мисле да би могли да умру природном смрћу ускоро?

„Не, не, не - не могу то ни да замислим&qуот;, каже Елс.

„Проживео сам живот, не желим више да осећам бол&qуот;, каже њен муж.

„Живот какав смо водили, ми сада постајемо престари за њега. Ми мислимо да он мора да се оконча.&qуот;

• Француско село у којем сви имају деменцију
• „Поново пронађен дом&qуот; - како изгледа живот у италијанском кварту за оболеле од Алцхајмерове болести
• Да ли се у хладној води крије кључ за лек против деменције

Било је ту још нешто.

Лекари су проценили да Елс још има способност да одлучује сама за себе да ли жели да умре, али би то могло да се промени ако њена деменција још узнапредује.

Ништа од свега тога није било лако за сина Јана и Елс.

„Не желите да дозволите вашим родитељима да умру&qуот;, објашњава Јан.

„И зато је било пуно суза - наш син је рекао: 'Доћи ће боља времена, разведриће се' - али не и за мене.&qуот;

Елс мисли исто.

„Нема другог решења&qуот;, каже она.

Дан пре њиховог заказаног термина код доктора за еутаназију, Елс, Јан, њихов син и унуци провели су време заједно.

Одувек практичар, Јан је желео да објасни особености њиховог кампера, да би био спреман за лакшу продају.

„Потом сам отишао у шетњу на плажи са мамом&qуот;, каже њихов син.

„Деца су се играла, било је и мало шала… Био је то веома чудан дан.

„Сећам се да смо увече вечерали и ја сам засузио док сам нас гледао на окупу на тој последњој вечери.&qуот;

У понедељак ујутро, сви су се окупили у локалном хоспису (установи за негу).

Дошли су најбољи пријатељи брачног пара, браћа Јана и Елс, и њихова снаја са њиховим сином.

„Имали смо два сата да проведемо заједно, пре него што су дошли лекари&qуот;, каже он.

„Причали смо о успоменама… И слушали смо музику.&qуот;

„Идлевилд&qуот; од Тревиса по избору Елс, „Нов анд Тхен&qуот; од Битлса по избору Јана.

„Последњи сат је био тежак&qуот;, каже њихов син.

„Лекари су стигли и све се десило веома брзо - они следе рутину и онда све буде само питање минута.&qуот;

Елс Ван Ленинген и Јан Фабер примили су смртоносне лекове од доктора и умрли заједно 3. јуна 2024. године.

Њихов кампер још није стављен на продају.

Син Елс и Јана одлучио је да га задржи још мало и да у њему пође на одмор са женом и децом.

„Продаћу га на крају&qуот;, каже он.

„Само прво желим да направим неке успомене за породицу.&qуот;

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.01.2024)