Francuska: Ubrzavaju se politički dogovori za sprečavanje pobede ekstremne desnice
Kandidati francuskih partija levice, centra i umerene desnice nastavili su danas da sklapaju užurbane dogovore u pokušaju da osujete ubedljivu pobedu ekstremnodesničarskog Nacionalnog okupljanja, koje praktično vodi Marin Le Pen, u predstojećem drugom krugu prevremenih parlamentarnih izbora.
Stranka Nacionalno okupljanje, čiji je zvanični predsednik i kandidat za premijera Žordan Bardela (Jordan Bardella), osvojila je najviše glasova u prvom krugu prevremenih izbora 30. juna, ali nedovoljno za apsolutnu većinu kojom bi mogli samostalno da formiraju vladu, što bi bila prva ekstremnodesničarska vlada u Francuskoj nakon Drugog svetskog rata.
U prvom krugu izbora Nacionalno okupljanje je prema rezultatima došlo bliže nego ikad formiranju vlade, ali je sasvim moguće da im glasači u nedelju, u drugom krugu, blokiraju put ka vlasti.
Veliki broj kandidata koji se kvalifikovao za drugi krug izbora, iz levičarskog saveza Novi narodni front i iz oslabljene centrističke grupacije predsednika Emanuela Makrona povukli su se u prilog kandidata koji ima najveće šanse da pobedi protivnika iz Nacionalnog fronta. Među onima koji su se povukli iz trke u nastojanju da se ne rasipaju glasovi, nalazi se i nekoliko ministara iz sadašnje odlazeće vlade.
Prema računici francuskog lista Mond, povuklo se 218 kandidata koji je trebalo da učestvuju u drugom krugu izbora. Od toga njih 130 je iz levice, a 82 iz Makronovog centrističkog saveza Zajedno. Kandidati su imali mogućnost do danas u 18 časova da se povuku.
"Danas imamo jedan cilj, da ne dozvolim apsolutnu većinu Nacionalnom okupljanju", rekao je Fransoa Rufen iz ekstremnolevičarske stranke Nepokorena Francuska, koja je deo novog levičarskog saveza zajedno sa francuskim Zelenim, Socijalistima i Komunistima.
Slično je rekao i aktuelni premijer Gabrijel Atal iz Makronove grupacije. "Moramo da sprečimo Nacionalno okupljanje da ne postigne apsolutnu većinu u Nacionalnoj skupštini, jer to bi bilo, i to kažem iz dubine duše, užasno za zemlju i za Francuze", rekao je Atal.
Marin Le Pen je rekla da je njena stranka spremna da predvodi vladu samo ako osvoji apsolutnu većinu, ili bude blizu toga.
"Ne možemo prihvatiti da uđemo u vladu, ako ne možemo da delujemo", rekla je Le Pen za javnu televiziju Frans Inter. "To bi bila najgora izdaja naših glasača", rekla je ona.
Ona je dodala da ako bi recimo osvojili 270 poslanika, 19 manje od 289 koliko je potrebno za apsolutnu većinu u donjem domu Parlamenta od 577 mesta, da bi u tom slučaju mogli da pokušaju da formiraju novu većinu.
Makron je raspustio Nacionalnu skupštinu i zakazao prevremene izbore 9. juna, posle velikog poraza na Evropskim izborima na kojima je Nacionalno okupljanje osvojilo ubedljivo prvo mesto. Predsednik je preduzeo riskantan potez, "kladeći se" da ekstremna desnica neće ponoviti taj uspeh kada bude u pitanju sudbina same Francuske.
Ali plan nije uspeo, i sada ga optužuju, čak i u redovima njegove stranke, da je otvorio vrata Nacionalnom okupljanju time što je ponovo pozvao ljude na glasanje, posebno u vreme kada je toliko mnogo građana besno zbog inflacije, troškova života, imigracije i samog Makrona.
Eksremna desnica je iskoristila tu frustraciju i osećanje da su mnoge francuske porodice u lošem egzistencijalnom položaju. Partija Marin le Pen je vodila kampanju na platformi obećanja o povećanju potrošnje građana, smanjenju imigracije i zauzimanju strože linje prema Evropskoj uniji.
Protivnici Nacionalnog okupljanja strahuju za građanske slobode ako ta stranka preuzme vlast, jer ona ima istoriju rasizma, ksenofobije, antisemitizma i neprijateljskog stava prema Muslimanima u Francuskoj. Makron je čak upozorio da bi ekstremna desnica mogla Francusku da stavi na put građanskog rata.
(Beta, 02.07.2024)
