Француска: Убрзавају се политички договори за спречавање победе екстремне деснице
Кандидати француских партија левице, центра и умерене деснице наставили су данас да склапају ужурбане договоре у покушају да осујете убедљиву победу екстремнодесничарског Националног окупљања, које практично води Марин Ле Пен, у предстојећем другом кругу превремених парламентарних избора.
Странка Национално окупљање, чији је званични председник и кандидат за премијера Жордан Бардела (Јордан Барделла), освојила је највише гласова у првом кругу превремених избора 30. јуна, али недовољно за апсолутну већину којом би могли самостално да формирају владу, што би била прва екстремнодесничарска влада у Француској након Другог светског рата.
У првом кругу избора Национално окупљање је према резултатима дошло ближе него икад формирању владе, али је сасвим могуће да им гласачи у недељу, у другом кругу, блокирају пут ка власти.
Велики број кандидата који се квалификовао за други круг избора, из левичарског савеза Нови народни фронт и из ослабљене центристичке групације председника Емануела Макрона повукли су се у прилог кандидата који има највеће шансе да победи противника из Националног фронта. Међу онима који су се повукли из трке у настојању да се не расипају гласови, налази се и неколико министара из садашње одлазеће владе.
Према рачуници француског листа Монд, повукло се 218 кандидата који је требало да учествују у другом кругу избора. Од тога њих 130 је из левице, а 82 из Макроновог центристичког савеза Заједно. Кандидати су имали могућност до данас у 18 часова да се повуку.
"Данас имамо један циљ, да не дозволим апсолутну већину Националном окупљању", рекао је Франсоа Руфен из екстремнолевичарске странке Непокорена Француска, која је део новог левичарског савеза заједно са француским Зеленим, Социјалистима и Комунистима.
Слично је рекао и актуелни премијер Габријел Атал из Макронове групације. "Морамо да спречимо Национално окупљање да не постигне апсолутну већину у Националној скупштини, јер то би било, и то кажем из дубине душе, ужасно за земљу и за Французе", рекао је Атал.
Марин Ле Пен је рекла да је њена странка спремна да предводи владу само ако освоји апсолутну већину, или буде близу тога.
"Не можемо прихватити да уђемо у владу, ако не можемо да делујемо", рекла је Ле Пен за јавну телевизију Франс Интер. "То би била најгора издаја наших гласача", рекла је она.
Она је додала да ако би рецимо освојили 270 посланика, 19 мање од 289 колико је потребно за апсолутну већину у доњем дому Парламента од 577 места, да би у том случају могли да покушају да формирају нову већину.
Макрон је распустио Националну скупштину и заказао превремене изборе 9. јуна, после великог пораза на Европским изборима на којима је Национално окупљање освојило убедљиво прво место. Председник је предузео рискантан потез, "кладећи се" да екстремна десница неће поновити тај успех када буде у питању судбина саме Француске.
Али план није успео, и сада га оптужују, чак и у редовима његове странке, да је отворио врата Националном окупљању тиме што је поново позвао људе на гласање, посебно у време када је толико много грађана бесно због инфлације, трошкова живота, имиграције и самог Макрона.
Ексремна десница је искористила ту фрустрацију и осећање да су многе француске породице у лошем егзистенцијалном положају. Партија Марин ле Пен је водила кампању на платформи обећања о повећању потрошње грађана, смањењу имиграције и заузимању строже лиње према Европској унији.
Противници Националног окупљања страхују за грађанске слободе ако та странка преузме власт, јер она има историју расизма, ксенофобије, антисемитизма и непријатељског става према Муслиманима у Француској. Макрон је чак упозорио да би екстремна десница могла Француску да стави на пут грађанског рата.
(Бета, 02.07.2024)
