Rusija i Ukrajina: Šta je NATO i zašto mu Moskva ne veruje
Severnoatlanski vojni savez obeležava 75 godina postojanja i trenutno se suočava sa najizazovnijim periodom u istoriji.
NATO, vojna alijansa zemalja Evrope i Severne Amerike, obeležava 75. godišnjicu 9. jula 2024. u Vašingtonu, američkom gradu gde je osnovana.
NATO se trenutno suočava sa najizazovnijim periodom u istoriji, jer članice pokušavaju da unaprede sopstvene vojne kapacitete dok se istovremeno trude da Ukrajina bude dovoljno opremljena za rat protiv Rusije.
- Može li se biti van vojnih saveza u 21. veku
- Kontroverzna odluka Amerike: Isporučuje Kijevu bombe zabranjene u većem delu sveta
- Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
Šta je NATO?
NATO - Organizacija Severnoatlantskog sporazuma ili Severnoatlantski savez - vojni je savez koji je 1949. osnovalo 12 zemalja, među kojima su SAD, Kanada, Velika Britanija i Francuska.
Sporazum je potpisan u vašingtonskom Melon auditorijumu i tim povodom će se lideri zemalja članica okupiti na istom mestu od 9. do 11. jula.
Prvobitni cilj saveza bio je da se suprotstavi pretnji posleratnog širenja Rusije u Evropi.
Sovjetska Rusija je 1955. godine odgovorila NATO-u stvaranjem vlastitog vojnog saveza istočnoevropskih komunističkih zemalja, nazvanog Varšavski pakt.
Posle pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, veliki broj bivših zemalja Varšavskog pakta postale su članice NATO.
Članice su se saglasile da ako je jedna od njih napadnuta, sve ostale treba da pomognu - što podrazumeva i oružanu silu.
NATO nema sopstvenu vojsku, ali članice sprovode zajedničke vojne akcije kako bi odgovorile na krize.
Na primer, NATO je bio podrška Ujedinjenim nacijama kada su intervenisale tokom ratova na području Jugoslavije od 1992. do 2004.
Poslali su i vojnike i koristili avijaciju da zaustave etnička čišćenja i doprinesu postizanju mira.
Članice koordiniraju međusobno vojne planove i izvode vojne vežbe.
Kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 2022. NATO je saopštio da je time „najozbiljnije i direktno ugrožena bezbednost saveznika".
Odlazeći generalni sekretar Nato saveza Jens Stoltenberg rekao je da je najvažnija tema samita u Vašingtonu kako pojačati odbrambene kapacitete zemalja članica i uz to održati stalne isporuke oružja Ukrajini - posebno granata i projektila.
Rusija (bivši deo Sovjetskog Saveza) tvrdi da njihovo članstvo ugrožava njenu bezbednost.
Snažno se protivi zahtevu Ukrajine za pridruživanje, strahujući da bi to dovelo NATO previše blizu njene teritorije.
NATO je stigao na još jednu od ruskih granica u aprilu 2023. godine, kada je Finska postala članica.
Zašto su Finska i Švedska ušle u NATO?
NATO ima ukupno 32 članice u Evropi i Severnoj Americi, među kojima su i Italija, Španija i Turska.
Posle pada Sovjetskog saveza 1991, mnoge istočnoevropske zemlje su se pridružile Albanija, Bugarska, Mađarska, Poljska, Češka Republika, Slovačka, Rumunija, Letonija, Litvanija i Estonija.
Švedska i Finska su se podnele zahtev za pridruživanje u maju 2022, kao dve zemlje zabrinute za sopstvenu bezbednost posle napada Rusije na Ukrajinu.
Obe zemlje su decenijama imale neutralni status.
- Finska ušla u NATO, granica Rusije i vojne alijanse udvostručena
- Posle 200 godina vojne neutralnosti Švedska postaje članica NATO, Ukrajina mora da čeka
- Švedska se zvanično pridružila vojnom savezu NATO
Finska ušla u alijansu u aprilu 2023. godine, pošto je prethodno bila neutralna.
Ima kopnenu granicu sa Rusijom od 1.340 kilometara.
Švedska se pridružila u martu 2024. godine, pošto su njeno članstvo podržale i Turska i Mađarska.
Ulaskom Švedske i Finske, NATO doživljava najveću ekspanziju od 1990-ih.
Oni će dodati skoro 300.000 aktivnih i rezervnih vojnika u redove alijanse.
Ukrajina, Bosna i Hercegovina i Gruzija se takođe nadaju pridruživanju NATO-u.
Hoće li i kada Ukrajina ući u NATO?
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je „neizbežno" da Ukrajina postane članica, ali ne dok se njen rat sa Rusijom ne završi.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je zatražio da Ukrajina bude primljena što je pre moguće.
Rusija se dosledno protivi ideji da se Ukrajina pridruži NATO-u, plašeći se da bi to približilo snage alijanse njenoj teritoriji.
NATO je 2008. godine rekao da bi Ukrajina mogla da se pridruži u budućnosti, ali je nedavno odbio zahtev za „brzim" prijemom.
Prema članu 5 Povelje NATO, ako je jedna članica napadnuta, sve ostale treba da stanu u njenu odbranu.
Ako bi se Ukrajina sada pridružila, zemlje NATO-a bi tehnički morale da objave rat Rusiji.
Koliko članice NATO-a troše na odbranu?
NATO traži od članica da troše najmanje dva odsto nacionalnog budžeta na vojsku i očekuje se da će ove godine 23 članice ispuniti taj cilj, za razliku od 2014. kada su samo tri davale toliko novca.
Najviše izdvaja Amerika sa skoro 3,5 odsto budžeta i države koje se graniče sa Rusijom, poput Poljske i baltičkih zemalja daju više od dva odsto na odbranu.
Velika Britanija troši nešto više od dva odsto.
Ipak, zemlje poput Francuske, Nemačke, Italije i Španije tokom 2023. davale su iznose manje od zacrtanog.
Bivši američki predsednik Donald Tramp, koji vodi kampanju za reizbor, izjavio je da će ohrabriti Rusiju da napadne zemlje NATO-a koje nisu potrošile dovoljno na odbranu.
- Tramp bi 'ohrabrio' Rusiju da napadne članice NATO koje ne plaćaju račune
- Tramp neće dati ni cent Ukrajini, kaže mađarski premijer
Kako NATO zemlje pomažu Ukrajini?
Kao savez, Nato nije slao oružje Ukrajini, ali pojedinačne zemlje jesu.
SAD, Velika Britanija, Nemačka i Turska su obezbedile protivtenkovsko oružje, raketne odbrambene sisteme, artiljerijske topove, tenkove i vojne bespilotne letelice.
Saveznici su Kijevu dali i tenkove i borbene avione, poput F-16, na kojima se ukrajinski piloti obučavaju.
I SAD i Velika Britanija poslale su Ukrajini raketne sisteme poput Pejtriota i Hajmarsa, koji su gađali ciljeve iza ruskih linija fronta.
Kijevu su isporučeni i sistemi protivvazdušne odbrane za obaranje ruskih krstarećih raketa i dronova.
Amerika i Velika Britanija su isporučile Kijevu i rakete dugog dometa.
Prema procenama nemačkog Kiel instituta, Amerika je dosad Ukrajini opredelila pomoć vrednu 50 milijardi evra, a evropske zemlje Danska, Nemačka, Holandija, Poljska i Velika Britanija zajedno opremu i oružje vredno 32 milijarde.
Međutim, zemlje NATO-a nisu poslale trupe u Ukrajinu i odbile su da iskoriste vazdušne snage da nametnu zonu zabrane letova iznad zemlje, jer strahuju da bi takva akcija mogla da izazove direktan sukob sa Rusijom.
- Vašington kaže da Kijev već „efikasno" koristi američke kasetne bombe protiv Rusa
- NATO: Nema trajnih posledica zbog korišćenja osiromašenog uranijuma
- Šta je zona zabrane letenja i kakav je stav Zapada
Od proleća 2024. ukrajinske oružane snage beleže neuspehe zbog nedostatka granata i projektila za odbranu od ruskih snaga koje napreduju.
Zalihe municije iz SAD su prestale jer su političari u Kongresu nekoliko meseci odlagali usvajanje zakona o većoj vojnoj podršci Ukrajini.
Kakav problem ima Rusija sa NATO-om i Ukrajinom
Ukrajina je bivša sovjetska republika koja se graniči i sa Rusijom i sa EU.
Ona nije članica NATO, ali je „partnerska zemlja" - što znači da postoji slaganje oko toga da bi moglo da joj se dozvoli da se pridruži savezu u nekom trenutku u budućnosti.
Rusija je tražila garancije zapadnih sila da se to nikad neće dogoditi, što Zapad nije spreman da obeća.
Ukrajina ima brojno stanovništvo etničkih Rusa i bliske društvene i kulturološke veze sa Rusijom.
U strateškom smislu, Kremlj je doživljava kao rusko dvorište.
Šta je NATO plan za odbranu od Rusije?
Komandanti NATO-a su 2023. dogovorili detaljne planove za suzbijanje mogućih ruskih napada na Arktiku i severnom Atlantiku, centralnoj Evropi ili Mediteranu.
NATO je objavio i planove o povećanju broja vojnika u Evropi u stanju pripravnosti sa 40.000 na više od 300.000.
Pored toga, ojačala je odbranu na istočnom krilu, koji se graniči sa Rusijom, sa osam borbenih grupa.
To je najsveobuhvatniji plan NATO-a od kraja Hladnog rata 1991. godine, jer se ispostavilo da je „pretnja ponovo stvarna", kaže Malkolm Čalmers, zamenik direktora istraživačkog centra Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.
Šta još brine Rusiju?
Od jula 2023. Kontakt grupa za odbranu Ukrajine predvođena SAD koordinira akcije dopremanja oružja Ukrajini i obučavanja vojnika kako bi mogla da se brani od Rusije.
NATO predlaže da preuzme tu ulogu, zbog čega je stvoren fond od 100 milijardi dolara za podršku Ukrajini u narednih pet godina.
Ruski predsednik Putin tvrdi da zapadne sile koriste savez da opkole Rusiju i upozorava NATO da mora da prekine vojne aktivnosti u Istočnoj Evropi.
On odavno tvrdi da su SAD prekršile obećanje dato 1990. godine da se NATO neće širiti dalje na Istok.
NATO negira ove ruske tvrdnje i tvrdi da samo mali broj njenih članica deli granicu sa Rusijom i da se radi o odbrambenom savezu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 07.09.2024)
